Čovek je prvi put posle 30 godina osetio radost zahvaljujući stimulaciji mozga

Muškarac od 44 godine, koji je više od tri decenije živeo sa teškom, na lečenje otpornom depresijom, prvi put je osetio sreću nakon ugradnje moždanog implanta

Stručnjaci sa više univerziteta u SAD razvili su novu metodu moždane stimulacije koja cilja precizno određene delove mozga povezane sa depresijom. Zahvaljujući ovom pristupu, pacijent je već dve godine u remisiji.

– Plakao je i ponavljao: Nisam tužan, samo sam srećan. Ne znam šta da radim sa ovim emocijama – ispričao je za medije prof. dr Ziad Nahas, psihijatar sa Univerziteta u Minesoti i glavni autor studije, a prenosi NewScientist.

Preporučujemo

Kada depresija ne reaguje na lečenje

Pacijent je prvi put hospitalizovan sa 13 godina. Tokom narednih decenija prošao je kroz više od 20 različitih terapija i tretmana, uključujući intenzivnu psihoterapiju i tri pokušaja samoubistva. Bio je lečen i elektrošok terapijom (ECT), koja se decenijama primenjuje kod najtežih oblika depresije, ali bez trajnog poboljšanja.

Problem sa standardnim pristupima, objašnjava koautor studije prof. Damien Fair, jeste što se često koriste iste mape mozga za sve pacijente, iako se struktura i funkcija moždanih mreža razlikuju od osobe do osobe.

– To je pristup po principu „jedna mera za sve”, a depresija tako ne može da se pobedi – navodi Fair.

Personalizovana stimulacija mozga

Tim istraživača odlučio je da primeni drugačiju, individualno prilagođenu metodu. Najpre su funkcionalnom magnetnom rezonancom (fMRI) mapirali moždane mreže pacijenta. Uočili su da je njegova „mreža salijentnosti“, koja obrađuje spoljašnje stimuluse, bila četiri puta veća nego kod zdravih osoba, što je moglo doprineti simptomima depresije.

Nakon toga, hirurški su implantirali četiri grupe elektroda na granice različitih moždanih mreža i počeli da testiraju stimulaciju svake od njih.

Kada su stimulisali tzv. „default mode“ mrežu (DMN), povezanu sa unutrašnjim mislima, pacijent je prvi put posle decenija doživeo osećaj sreće.

– Zvao me je kolega i rekao: Nećeš verovati – pustili smo stimulaciju i čovek je u suzama radosnicama – priseća se Fair.

Stimulacija drugih mreža dovela je do osećaja smirenosti, fokusa i jasnijeg planiranja. Tokom narednih meseci podešavali su intenzitet i ritam stimulacije na osnovu pacijentovih povratnih informacija.

Rezultati su bili impresivni: već posle sedam nedelja nestale su suicidalne misli, posle šest meseci simptomi su bili značajno ublaženi, a nakon devet meseci pacijent je ušao u potpunu remisiju – koja traje i danas, dve godine kasnije.

Nova nada za psihijatriju

– Jedinstvenost našeg pristupa, koji nazivamo PACE, jeste u vrlo preciznom ciljanju više moždanih mreža i prilagođavanju parametara na osnovu potreba pacijenta – objašnjava dr Nahas.

Naučnici su do sada implantirali uređaj i kod drugog pacijenta ove studije, a planiraju i trećeg, sa ciljem da uskoro sprovedu dvostruko slepu kliničku studiju.

Prvi pacijent im se nedavno javio mejlom, sa puta na koji je otišao sa porodicom – i rekao da sada zaista može da uživa u životu.

– U psihijatriji mi nemamo prave „lekove”, ali ovo je možda najbliže izlečenju što možemo da postignemo – poručuje dr Nahas.