Šta se zaista dešava kada se prestane sa injekcijama za mršavljenje

Lekovi za mršavljenje poput Wegovija, Ozempika ili Mounjara poslednjih godina postali su simbol „revolucije“ u borbi protiv gojaznosti. Mnogi ljudi uz njih gube i do petine ukupne telesne težine, krvni pritisak se popravlja, holesterol pada, a osećaj kontrole nad apetitom konačno se vraća. Međutim, novo veliko istraživanje pokazuje i drugu stranu ove priče: kada se terapija prekine, kilogrami i zdravstveni problemi se kod većine ljudi brzo vraćaju.

Kilogrami se vraćaju mnogo brže nego posle dijete

Analiza objavljena u uglednom časopisu British Medical Journal obuhvatila je 37 studija i više od 9.300 gojaznih i prekomerno uhranjenih pacijenata koji su koristili različite lekove za mršavljenje. Rezultati su prilično jasni: nakon prestanka terapije, ljudi u proseku dobijaju oko 0,4 kilograma mesečno, a kod onih koji su koristili novije GLP-1 lekove, kao što su semaglutid i tirzepatid, povratak kilograma je još brži, oko 0,8 kilograma mesečno.

To praktično znači da se većina pacijenata vraća na početnu telesnu težinu za oko godinu i po dana.

Još važniji podatak jeste da se kilogrami vraćaju i do četiri puta brže nego kod ljudi koji su mršavili klasičnim putem, uz dijetu i fizičku aktivnost. Kod njih se težina obično vraća sporije, oko 0,1 kilogram mesečno, iako je gubitak kilograma tokom dijete bio znatno manji.

Ne vraća se samo težina, već i zdravstveni rizici

Studija pokazuje da se sa kilogramima vraćaju i faktori rizika za srce i krvne sudove. Krvni pritisak, nivo holesterola i drugi metabolički pokazatelji, koji su se poboljšali tokom terapije, vraćaju se na vrednosti pre lečenja u proseku za oko godinu i četiri meseca nakon prestanka uzimanja lekova. Drugim rečima, zdravstveni efekti traju samo dok traje terapija.

Zašto se apetit naglo vraća nakon prestanka terapije

Mnogi ljudi koji su pokušali da prestanu sa ovim lekovima opisuju iskustvo kao naglu promenu u glavi i telu. Apetit se vraća snažno i iznenada, uz stalni osećaj gladi i potrebu za hranom.

Razlog za to leži u načinu na koji GLP-1 lekovi deluju. Oni imitiraju hormon GLP-1, koji prirodno reguliše glad i sitost. Dugotrajno uzimanje visokih, „veštačkih“ nivoa ovog hormona može dovesti do toga da telo proizvodi manje sopstvenog GLP-1 ili da postane manje osetljivo na njegov efekat.

Dok se lek uzima, to nije problem. Ali kada se terapija naglo prekine, mehanizam koji je držao apetit pod kontrolom prestaje da funkcioniše, pa je prejedanje mnogo verovatnije, naročito ako osoba nije uspela da uspostavi trajne prehrambene i životne navike.

Gojaznost kao hronično stanje, a ne kratkoročni problem

Stručnjaci ističu da ovi nalazi jasno pokazuju da se gojaznost ne može posmatrati kao privremeni problem koji se „rešava“ nekoliko meseci terapije. Reč je o hroničnom stanju, slično dijabetesu ili povišenom krvnom pritisku.

Zbog toga se sve češće govori o dugotrajnoj, pa čak i doživotnoj terapiji kod određenih pacijenata, posebno onih sa ozbiljnim zdravstvenim rizicima. Ipak, lekovi se ne preporučuju osobama koje žele samo da „smršaju par kilograma“, već onima kod kojih višak kilograma ozbiljno ugrožava zdravlje.

Ima li ipak neke koristi od kraće terapije

Neki stručnjaci smatraju da čak i privremeno smanjenje telesne težine može imati pozitivne efekte. Biti lakši dve ili tri godine može smanjiti opterećenje zglobova, usporiti oštećenje srca i bubrega i dati telu određeni „predah“.

Ipak, da bi se znalo koliko su ti efekti dugoročno značajni, potrebne su veće i duže studije koje će pratiti pacijente godinama nakon prestanka terapije.

Poruka isgraživača pacijentima

Poruka istraživača i lekara je jasna: ko razmišlja o terapiji lekovima za mršavljenje mora biti svestan da oni nisu brzo rešenje. Bez promene načina ishrane, fizičke aktivnosti i dugoročnog medicinskog praćenja, rizik od brzog povratka kilograma je veoma visok.

Kada se terapija prekine i težina se vrati, to nije znak „slabe volje“, već posledica biologije gojaznosti. Upravo zato odluka o započinjanju, ali i o prekidu ovakvog lečenja, treba da bude doneta uz podršku lekara i uz realna očekivanja o tome šta sledi nakon poslednje injekcije.

(eKlinika.rs)