Nikada nismo živeli duže, ali nikada toliko godina nismo proveli u bolesti: Velika studija otkrila zašto

Ljudi žive duže nego ikad ranije, ali, jedna nova, velika globalna studija naučnika sa University of Washington pokazuje da se mnoge od tih dodatnih godina sve više provode u lošem zdravlju. Očekivani životni vek dramatično je porastao tokom prošlog veka i sada iznosi 73,8 godina zahvaljujući naglom padu zaraznih bolesti, smrtnosti majki i dece i napretku u prevenciji i lečenju hroničnih stanja.

Iako ljudi duže žive, neophodno je poboljšanje kvaliteta tih dodatnih godina

Međutim, dobijene godine nisu nužno proživljene u dobrom zdravlju, otkrila je nova studija, objavljena u časopisu The Lancet Public Health. S obzirom na to da dobici u očekivanom životnom veku nadmašuju poboljšanja u očekivanom zdravom životnom veku u skoro svih 204 analizirane zemlje i teritorije, autori studije tvrde da zdravstveni sistemi moraju da preusmere fokus sa jednostavnog produžavanja života na poboljšanje kvaliteta tih dodatnih godina.

Preporučujemo

Globalno, ljudi su 2023. godine proveli u proseku 14,5 odsto svog života u lošem zdravlju, pri čemu je duži životni vek sve više praćen nefatalnim bolestima i invaliditetom, otkrili su istraživači. Zemlje u kojima su ljudi najduže živeli takođe su zabeležile više godina provedenih u lošem zdravlju, što ukazuje na to da duži životni vek produžava period bolesti i invaliditeta tokom odraslog doba, umesto da ga odlaže do poslednjih godina života.

Ljudi na Solomonskim Ostrvima i u Laosu provode najveći deo života u dobrom zdravlju

U 2023. godini, ljudi u najbogatijim zemljama proveli su 15,7 procenata svog života u lošem zdravlju, dok je podsaharski afrički superregion imao najmanji jaz u morbiditetu, sa 9 godina. Holandija je zabeležila najveći apsolutni porast, sa udelom života provedenog u lošem zdravlju koji je porastao sa 13,2 u 1990. na 15,7 odsto u 2023. godini.

Najveće razlike u morbiditetu - trajanje ili udeo života provedenog u lošem zdravlju - bile su u SAD, Australiji i Kanadi. Nasuprot tome, ljudi na Nauruu, Solomonskim Ostrvima i u Laosu imali su najmanje razlike u morbiditetu, provodeći najmanje godina svog života u lošem zdravlju.

Koja su nefatalna stanja zbog kojih su ljudi lošijeg zdravlja?

Autori studije otkrili su da nefatalna stanja čine 57,4 odsto globalne razlike u morbiditetu, jer povećavaju vreme koje ljudi provode živeći sa invaliditetom ili lošijeg zdravlja. Glavni pokretači među ovim stanjima bili su mišićno-skeletni poremećaji poput bolova u donjem delu leđa, mentalnih poremećaja, bolesti čulnih organa poput gubitka sluha u vezi sa starenjem i nenamernih povreda.

U zemljama sa nižim prihodima, nutritivni nedostaci, respiratorne infekcije, tuberkuloza i zanemarene tropske bolesti takođe su bili među vodećim doprinosiocima. Studija je takođe identifikovala višestruke faktore rizika, uključujući visok indeks telesne mase, neuhranjenost dece i majki, upotrebu duvana, visok nivo glukoze u plazmi na gladno i zagađenje vazduha.

Upotreba droga i velika konzumacija alkohola bile su među 10 vodećih faktora rizika koji doprinose razlici u morbiditetu samo u superregionu sa visokim prihodima, dok se nebezbedan seks pojavio kao vodeći faktor isključivo u podsaharskoj Africi.

Kako izgleda zdrava budućnost?

Prema autorima studije, nalazi pokreću pitanja o održivosti socijalne zaštite i raspodeli resursa između prevencije, lečenja i inovacija. Kako se procenat života provedenog u lošem zdravlju stalno povećava od 1990. godine, postoji hitna potreba da se fokusiramo na zdravo starenje - proces razvoja i održavanja funkcionalnih sposobnosti koje omogućavaju blagostanje u starijoj dobi, prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO).

- Naši nalazi ukazuju na to da će budući dobici u zdravlju stanovništva doći ne samo od toga da ljudima pomognemo da žive duže, već i od toga da im pomognemo da žive zdravije. Napredak u zdravom starenju treba meriti ne samo životnim vekom, već i zdravstvenim trajanjem, sa većim ulaganjima u prevenciju, dugoročnu kontrolu bolesti i hroničnu negu kako bi se smanjile godine provedene u lošem zdravlju - kaže viši autor studije Christopher Murray, direktor Instituta za metriku i evaluaciju zdravlja (IHME) na University of Washington School of Medicine u Vašingtonu.

Kako bi se poboljšalo zdravo starenje neophodan je veći fokus na stanja i faktore rizika koji utiču na godine života sa invaliditetom, smatra Catherine Bisignano, koautorka studije, koja navodi da „ranije rešavanje ovih problema kroz prevenciju i bolju dugoročnu negu može da ima značajne društvene, zdravstvene i ekonomske uticaje.“

U tom cilju, studija poziva na kontinuirana ulaganja u prevenciju, rehabilitaciju, usluge mentalnog zdravlja i negu hroničnih bolesti, kao i na poboljšani pristup asistivnim tehnologijama i integrisanim modelima dugoročne nege.

(eKlinika.rs)