Voće je zdravo, treba ga konzumirati svaki dan Foto: Pexels
Jednostavne namirnice kao što su beli luk, kakao, vino, sadrže velike količine flavonoida za koje se smatra da mogu da budu moćna zaštita od ozbiljnih bolesti. Flavonoidi su jedinjenja koja određenim namirnicama daju boju i štite biljke od insekata. Kada je u pitanju delovanje flavonoida na ljudski organizam, mišljenja naučnika su podeljena. Deo studija ističe da nema dovoljno dokaza koji idu u prilog zdravstvenim prednostima ovih jedinjenja, dok drugi deo i pored ograničenja naglašava značaj flavonoida u sprečavanju oštećenja mozga, kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa.
Flavonoidi su poznati pod imenom i bioflavonoidi, spadaju u porodicu polifenolnih biljnih jedinjenja koja sadrži šest podklasa. U ovom momentu zna za više od 6.000 poznatih flavonoida. Ova biljna jedinjenja poseduju antioksidativna svojstva i mogu da zaštite organizam od toksina i smanje rizik od bolesti.
Flavonoidi su prvi put ekstrahovani iz pomorandže 1930. godine, smatralo se da su oni nova vrsta vitamina i zbog toga su bili nazvani vitamin P. Naziv vitamin P se više ne koristi, pošto flavonoidi nisu vitamini.
Flavonoidi štite same biljke od delovanja štetočina, a sa druge strane privlače insekte koji oprašuju biljke. Ova jedinjenja odgovorna su za boju voća i povrća jake boje. Najzastupljeniji izvor flavonoida su iz podklase koja se zovu flavonoli koji uključuju i jedinjenja kao što su kempferol, kvercetin, miricetin i fisetin. Flavonola ima dosta u namirnicama kao što su beli luk, crni luk, maslinovo ulje, bobičasto voće, grožđe, paradajz, kelj, crveno vino i čajevi.
Flavoni su još jeda vrsta flavonoida koji su pigmenti u belim i plavim biljkama, ima ih u peršunu, timijanu, menti, celeru, kamilici. Oni funkcionišu poput prirodnih pesticida i štite biljke od delovanja štetnih insekata.
Flavan-3-oli su podklasa koja sadrži i katehine, kao što su epikatehin i epigalokatehin, koji se nalaze u visokim koncentracijama u crnom, zelenom i oolong čaju. Flavan-3-oli ima dosta u kakau, crnoj čokoladi sa visokim sadržajem kakaa, jabukama, grožđu i crvenim vinima.
Flavanoni su vrsta flavonoida koja ima jaka antiinflamatorna svojstva. Veruje se da ova podklasa može da bude od pomoći kada je u pitanju regulisanje nivoa holesterola i telesne težine. Flavanoni su odgovorni za specifičan ukus citrusa kao što su limun, limeta, narandža, grejpfrut.
Izoflavoni su flavonoidi kojih ima dosta u soji i proizvodima od soje, pasulju. Antocijanidini su flavonoidi koji daju boju crvenom, plavom ili ljubičastom voću i povrću. Ima ih dosta u brusnicama, jagodama, borovnicama, kupinama, grožđu i crnom vinu.
Smatra se da flavonoidi pomažu u prevenciji srčanih bolesti, dijabetesa. Najbolje je proučena funkcija flavonoida kao antioksidansa. Pokazalo se da antioksidanti umanjuju delovanje reaktivnih molekula, poznatih kao slobodni radikali, koji mogu dovesti do oštećenja ćelija i bolesti. Stručnjaci upozoravaju da je većina ovih istraživanja rađena u laboratorijskim uslovima, pa zbog toga aktivnost flavonoida nije do kraja dobro shvaćena. Smatra se čak da se flavonoidi slabo apsorbuju u organizmu i da nisu bioraspoloživi, to jest, da nisu u mogućnosti da u dovoljnoj meri dospeju u opštu cirkulaciju i tako deluju na naše telo.
Naučnici izdvajaju da na bioraspoloživost flavonoida utiče metabolizam, nekada je moguće da se iz organizma za kratko vreme izluče velike velike količine ovih biljnih jedinjenja. Navodi se i da konzumacija flavonoida, ugljenih hidrata, proteina ili masti u jednom obroku deluje ne bioraspoloživost i apsorpciju flavonoida. Svemu treba pridodati i delovanje crevnih bakterija, pa je zato teško odrediti kako i da li određeni flavonoid uopšte utiče na ljudsko zdravlje?
Iako postoje ograničenja, pojedine studije ističu zdravstvene koristi od flavonoida. Ove studije naglašavaju antioksidativna svojstva flavonoida, ali dodaju da postoje i mehanizmi delovanja koji nisu do kraja shvaćeni.
Nekoliko studija ističe zaštitno delovanje flavonoida na moždane ćelije i na kognitivne sposobnosti, podvlači se i da flavonoidi štite telo od dijabetesa tipa 2 i kardiovaskularnih oboljenja. I pored opservacionih studija koje ukazuju na to da flavonoidi mogu da nas zaštite od bolesti, potrebna su opsežnija istraživanja kako bi se u potpunosti razumelo delovanje flavonoida na ljudsko zdravlje.
Generalno smatra se da suplementacija flavonoidima nepotrebna, ali i pored toga na tržištu ima dosta suplemenata. Nisu do kraja poznate nuspojave primene i doze u kojima se koriste ovi suplementi. Stručnjaci ističu da nema bojazni od konzumacije većih količina flavonoida putem klasične ishrane, s tim da možda postoji rizik kada je reč o suplementaciji.
Smatra se da visoke doze utiču na funkciju štitne žlezde, moguće su i interakcije sa drugim lekovima. Preporuka je da se pre primene suplemenata uvek posavetujemo sa lekarem, poseban oprez potreban je hroničnim bolesnicima, trudnicama, ženama koje doje.