Probiotici su dobar način da sačuvamo zdravlje digestivnog trakta, a novija istraživanja navode da bi probiotici mogli da obezbede bolju kontrolu bolesti i zaštitu od komplikacija kod hroničnih pacijenata. Određene namirnice, kao na primer kefir, prepune su dobrih probiotika.
Jačaju imuni sistem, smanjuju upalu
The National Center for Complementary and Integrative Health, na osnovu uvida u više studija navodi da probiotici jačaju imuni sistem, smanjuju upalu i regulišu rad digestivnog sistema.
– Probiotici umnožavaju korisne bakterije u crevima i mogu da imaju veoma pozitivan uticaj na celokupno zdravlje – kaže dr Amy Rothenberg.
Istraživanja navode da probiotici mogu biti od velike koristi i hroničnim pacijentima. Trenutna istraživanja su podeljena kada je reč o delotvornosti probiotika kod hroničnih bolesnika. Pre svega, zbog različitih sojeva probiotika i drugačijih preporuka, koje se tiču doziranja. Veruje se, ipak, da bi probiotici mogli da budu posebno korisni kod nekih od sledećih grupa pacijenata,
Gojaznost
Rad objavljen 2020. godine u časopisu Preventive Nutrition and Food Science otkriva da suplementacija probioticima može da inhibira nakupljanje masnoća u telu. Navodi se da probiotici smanjuju upalu, regulišu nivo šećera u krvi i na taj način doprinose dugotrajnim održavanju zdrave telesne težine.
Bolesti srca
Pojedina istraživanja navode se kardiovaskularna oboljenja mogu povezati sa neravnotežom dobrih i loših bakterija u crevima. Veruje se da probiotici mogu obnoviti i osnažiti crevni mikrobiom i na taj način i ojačati imunski sistem, tvrdi pregled studija u časopisu Nutrients iz 2021. godine.
Studija koja je koristila rezultate istraživanja na pacovima objavljena u časopisu Circulation 2019. godine otkrila je da je da su pacijenti sa raznolikim mikrobiomom imali više šanse da prežive srčani udar. Naučnici ističu da su potrebne dodatne studije na humanoj populaciji i da je još rano da se daju konačni zaključci.
Dijabetes
Studija publikovana u časopisu Advances in Nutrition u 2021. otkriva blagotvorno dejstvo na nivo šećera kod odraslih pacijenata sa dijabetesom tipa 2. Beleži se da su probiotici imali bolji efekat kod pacijenata sa slabo kontrolisanim dijabetesom i onih koji nisu na terapiji insulinom.
Veruje da bi probiotici mogu da budu od pomoći i kada je u pitanju bolja kontrola šećera kod osoba sa predijabetesom. Potrebno je više istraživanja i za sada nema jasnih preporuka.
Problemi sa digestivnim traktom
Ranije studije su ukazivale na značaj primene probiotika kod pacijenata sa dijarejom, zatvorom i sindromom iritabilnog creva. Ipak ove studije nisu bile konačne. Godine 2020. The American Gastroenterological Association objavilo je smernice u kojima se navodi da nema dovoljno dokazi koji podržavaju upotrebu probiotika kod problema sa digestivnim sistemom, posebno kada se radi o infekciji klostridijom, ali i kod Kronove bolesti, ulceroznog kolitisa ili sindroma iritabilnog creva.
Smatra se ipak da određeni probiotici mogu da spreče pojavu klostridije, posebno kod pacijenata na terapiji antibioticima za lečenje pouchitisa i komplikacija posle operacije ulceroznog kolitisa.
Autoimune bolesti
Studija objavljena u Indian Journal of Rheumatology iz 2021. posmatrala je delovanje probiotika na pacijente sa autoimunim bolestima kao što su multipla skleroza, reumatoidni artritis, lupus i ankilozni spondilitis.
Naglašeno je da nema još dovoljno dokaza o dejstvu probiotičke terapije na tok autoimunih bolesti, veruje se da buduće studije mogu da iznesu konkretnije zaključke.
Alergije i astma
Studija objavljena 2023. u časopisu Allergy, Asthma & Clinical Immunology navodi da su osobe koje su svakodnevno uzimale probiotik tokom dva meseca imali bolje rezultate na testovima plućne funkcije. Pregled iz časopisa Foods iz 2021. navodi da probiotici, zajedno sa drugim tretmanima, mogu biti korisni u lečenju alergija.
Anksioznost i depresija
Sve više se govori o jakoj vezi između creva i mozga kaže, dr Rotenberg. Stručnjaci pokušavaju da otkriju delovanje mikrobima na mentalno zdravlje.
Studija u časopisu Neuropsychobiology iz 2021. otkrila je da su sojevi probiotika L. reuteri PBS072 i B. breve BB077 mogući načini na koje bismo mogli da se lakše borimo protiv stresa, poboljšamo kognitivne funkcije i kvaliteta sna.
Karcinom
Rad iz 2022. publikovan u časopisu Life (Basel) zaključuje da probiotici mogu na različite načine da deluju na maligne ćelije i imuni sistem, u zavisnosti od soja probiotika, doze i dužine primene probiotika. Kod pacijenata na hemioterapiji probiotici se nekad koriste kao dodatna terapija. Potrebne su, ipak, opsežnije studije pre nego što stručnjaci iznesu konkretne preporuke. Preporuka je da se se svi onkološki pacijenti pre primene probiotika, obavezno konsultuju sa izabranim lekarom.
Probiotici nisu zamena za konvencionalni lek
Stručnjaci naglašavaju da probiotici nikako nisu zamena za konvencionalnu medicinu za lečenje bilo kojeg od navedenih stanja, već isključivo dopunska terapija koja se primenjuje uz saglasnost izabranog lekara.
Naglašava se da je na tržištu mnogo različitih vrsta probiotika, najviše koristi bilo bi od probiotika užeg spektra koji može da deluje na specifično stanje pacijenta. Svetska zdravstvena organizacija definiše probiotike kao žive mikroorganizme koji povoljno deluju na zdravlje kada se primene u adekvatnoj količini.
