Nizak nivo magnezijuma, prema rezultatima nove studije objavljene u European Journal of Nutrition, može da poveća rizik od hronične degenerativne bolesti. Magnezijum je ključni mineral koji utiče na bolji san, ublažava anksioznost i poboljšava zdravlje srca. Iako je nova studija mala i istraživači moraju da saznaju više o pomenutoj vezi, nalazi istraživanja su podsetnik zašto je toliko važno da čovek unosi dovoljno magnezijuma.
Našem telu je potreban magnezijum za mnoge funkcije, ali jedan od njegovih najvažnijih „poslova“ je podržavanje enzima potrebnih za kopiranje i popravku DNK. Međutim, uloga magnezijuma u sprečavanju oštećenja DNK nije mnogo proučavana. Kako bi saznali nešto više o tome, istraživači iz Australije uzeli su uzorke krvi od 172. odrasle osobe srednjih godina i proverili nivoe magnezijuma, homocisteina, folata i vitamina B12. Takođe su tražili markere za oštećenje DNK.
Ključni element u studiji bila je aminokiselina nazvana homocistein, koja se metaboliše iz hrane koju jedemo. Visok nivo homocisteina u krvi dovodi se u vezu sa povećanim rizikom od oštećenja DNK. Istraživači smatraju da oštećenje može da dovede do neurodegenerativnih bolesti kao što su demencija, Alchajmerova i Parkinsonova bolest, kao i defekta neuralne cevi. Rezultati studije otkrili su da učesnici sa nižim nivoom magnezijuma obično imaju više nivoe homocisteina, i obrnuto. Oni sa višim nivoima magnezijuma takođe imaju viši nivo folata i vitamina B12.
Nizak nivo magnezijuma i visok nivo homocisteina imaju veze sa većim biomarkerima oštećenja DNK, što istraživači misle da bi moglo da znači da nizak nivo magnezijuma ima veze sa većim rizikom od oštećenja DNK. A to bi moglo da znači povećan rizik od određenih hroničnih degenerativnih bolesti.
Istraživači podsećaju da je poznato da je magnezijum neophodan za normalnu replikaciju DNK i da pomaže u formiranju antioksidanata, tako da je logično što je ova studija pokazala da magnezijum štiti DNK od oštećenja. Nova studija, kako kažu naučnici, „naglašava moć magnezijuma, posebno u kombinaciji sa folatom i vitaminom B12, da pomogne u smanjenju homocisteina, čiji visoki nivoi imaju veze sa defektima neuralne cevi, demencijom, Alchajmerovom i Parkinsonovom bolešću“. Ta činjenica ukazuje naučnicima da prvo treba da traže magnezijum iz zdrave hrane, gde je veća verovatnoća da će dobiti mešavinu esencijalnih hranljivih materija.
Telu je potreban adekvatan nivo magnezijuma za proizvodnju energije i kontrakciju mišića, na primer. Magnezijum takođe doprinosi održavanju normalne gustine kostiju i podstiče zdrav imuni sistem. Nizak nivo magnezijuma može da uzrokuje brojne probleme – od grčeva u mišićima i umora do nepravilnog srčanog ritma. Takođe, hronično niski nivoi magnezijuma imaju veze i sa većim rizikom od osteoporoze, hipertenzije i dijabetesa tipa 2.
Istraživači ističu da magnezijum ne pomaže samo tokom vremena kada smo budni jer istraživanja pokazuju da ovaj mineral podstiče bolji kvalitet i trajanje sna. Adekvatni nivoi magnezijuma imaju veze sa kvalitetnijim snom i regulacijom neurotransmitera i hormona koji su ključni za spavanje, kao što je melatonin. Smatra se da magnezijum pomaže u smanjenju nivoa kortizola i ublažavanju simptoma anksioznosti, a oba mogu da doprinesu boljem snu.