Nije svaki magnezijum isti. Prof. dr Nikola Jojić objašnjava kako deluju različite vrste ovog važnog minerala

Magnezijum je esencijalni mineral koji učestvuje u više od 300 biohemijskih reakcija u ljudskom telu i to ga čini jednim od najvažnijih nutrijenata za svakodnevno funkcionisanje organizma. Neophodan nam je za zdravlje mozga i nerava, neophodan je za kontrakciju i opuštanje mišića, pravilan ritam srca i krvni pritisak, regulaciju šećera u krvi... Međutim, nije svaki magnezijum isti te tako i apsorpcija i dejstvo magnezijuma zavise od oblika u kom se uzima.

Magnezijum je esencijalni mikroelement koji učestvuje u brojnim metaboličkim i biohemijskim procesima

- Magnezijum (Mg 2+ ) predstavlja esencijalni mikroelement koji učestvuje u brojnim metaboličkim i biohemijskim procesima, te ima suštinsku ulogu u pravilnoj funkciji brojnih organskih sistema. Magnezijum deluje kao kofaktor u aktivaciji preko 300 enzimskih reakcija koje regulišu ćelijsku bioenergetiku, sintezu proteina i nukleinskih kiselina (DNK i RNK), neuromuskularnu ekscitabilnost, kao i homeostazu glukoze i arterijskog pritiska. Osim uloge u energetskom metabolizmu i biosintezi makromolekula, magnezijum ima značajnu ulogu i u metabolizmu kostiju, olakšavajući intestinalnu apsorpciju kalcijuma i proces mineralizacije, čime doprinosi prevenciji osteoporoze, dok na nivou centralnog nervnog sistema deluje anksiolitički i sedativno, poboljšavajući kvalitet sna i ublažavajući simptome anksioznosti i depresivnih poremećaja. Takođe ima značajnu ulogu u očuvanju normalne neuromuskularne funkcije, sprečavajući pojavu mišićnih grčeva i spazama - objašnjava u razgovoru za eKlinika portal dr Nikola Jojić, profesor farmakoterapije, farmakoterapije bola, kliničke farmacije i zavisnosti i zloupotrebe lekova na Farmaceutskom fakultetu u Novom Sadu.

Preporučujemo

Deficit magnezijuma predstavlja globalni zdravstveni problem

Profesor Jojić ističe da savremena istraživanja ukazuju i na ulogu magnezijuma u poboljšanju insulinske senzitivnosti, čime ostvaruje protektivni efekat u prevenciji razvoja dijabetes melitusa tipa 2.

- Uprkos svom značaju, deficit magnezijuma predstavlja globalni zdravstveni problem, budući da epidemiološke studije iz SAD i EU pokazuju da je prosečan dnevni unos magnezijuma niži od preporučene vrednosti (320–420 mg/dan), najverovatnije usled povećane konzumacije visoko prerađene hrane. Na osnovu ovih podataka, procenjuje se da preko 50 odsto opšte populacije ima granični deficit magnezijuma, iako unos značajno varira u zavisnosti od zemlje i ispitivane subpopulacije - mladi naspram starijih, sedentarne osobe naspram sportista - navodi prof. dr Nikola Jojić.

Koje sve vrste magnezijuma kao suplementa postoje i za koja stanja se svaki od njih preporučuje?

Magnezijum kao suplement postoji u više različitih hemijskih oblika, podseća profesor Jojić, a najčešća klasifikacija jeste podela na organske helate u kojima je magnezijum vezan za aminokiseline ili organske kiseline (glicinat, citrat, malat, taurat, treonat) i neorganske soli (oksid, hlorid, sulfat, karbonat).

- Navedeni oblici se međusobno razlikuju po bioraspoloživosti, gastrointestinalnoj podnošljivosti i kliničkim indikacijama. Iako pojedine studije ukazuju da organski oblici magnezijuma mogu imati nešto veću bioraspoloživost od neorganskih, direktni klinički dokazi o poređenju njihove apsorpcije još uvek su ograničeni. Neorganske soli sadrže visok procenat elementarnog magnezijuma, ali zbog slabe rastvorljivosti imaju ograničenu bioraspoloživost, dok organske soli imaju veću rastvorljivost, ali niži sadržaj elementarnog magnezijuma - pri čemu studije generalno pokazuju da organske soli postižu bolju bioraspoloživost od neorganskih. Ipak, treba biti oprezan sa apsolutnim tvrdnjama o superiornosti pojedinih helatnih oblika. Za sada ne postoje čvrsti dokazi iz humanih kliničkih ispitivanja da se organski oblici bolje apsorbuju od oksida ili citrata - naglašava profesor Jojić.

Nijedna forma magnezijuma nije univerzalno „najbolja"

Za čitaoce eKlinika portala profesor Nikola Jojić objašnjava da nijedna forma magnezijuma nije univerzalno „najbolja" - i, kako kaže, izbor zavisi od namene, a snaga dokaza varira. S obzirom na to da apoteke i drogerije nude veoma široku paletu raznih vrsta suplemenata magnezijuma, a imajući u vidu da nije svaki magnezijum isti, profesora Jojića zamolili smo da nam pojasni za šta se koristi svaka od dostupnih vrsta magnezijuma.

Magnezijum Glicinat - visoka bioraspoloživost (~80%), potencijalno koristan za promociju sna i ublažavanje anksioznosti, dobre gastrointestinalne podnošljivosti, ali jasni dokazi iz visokokvalitetnih studija su uglavnom ograničeni.

Magnezijum Citrat - umereno-visoka bioraspoloživost (~30%), dobar izbor u slučaju konstipacije i za opštu nadoknadu magnezijuma.

Magnezijum Oksid - niska apsorpcija (4-5%), ali visok sadržaj elementarnog Mg. Najjeftiniji, pogodan u terapiji konstipacije.

Magnezijum Malat - umerena bioraspoloživost, potencijalno koristan za ublažavanje simptoma fibromijalgije i hroničnog umora, ali sa slabim i neubedljivim dokazima iz studija na ljudima.

Magnezijum Taurat - visoka bioraspoloživost, potencijalno koristan za regulaciju krvnog pritiska i kardiovaskularnu protekciju, ali bez dovoljno jakih dokaza iz velikih kliničkih studija.

Magnezijum Treonat - izražena penetracija u moždano tkivo (kod životinja), potencijalno koristan za poboljšanje kognitivnih performansi, ali dokazi iz humanih studija uglavnom su slabi, uz dodatni nedostatak što je skup.

Magnezijum Sulfat - ne koristi se kao suplement zbog slabe i nepredvidive apsorpcije, primenjuje se intravenski (eklampsija, teška astma).

Magnezijum Karbonat - niska do umerena apsorpcija, zavisna od pH želuca, potencijalno koristan za refluksnu bolest, obično nije prvi izbor kao suplement za nadoknadu magnezijuma.

(eKlinika.rs)