Na svaka dva sata u Srbiji jedna osoba premine od karcinoma pluća. Jedan od najvažnijih preduslova uspešnog lečenja, je rano otkrivanje raka pluća, što u Srbiji nije slučaj, jer se kod više od 70 odsto pacijenata otkrije u poslednjem stadijumu. Tada su šanse za uspešno izlečenje gotovo iscrpljene. Karcinom pluća je podmukla bolest, jer u trenutku kada se osete prvi simptomi većina bolesnika je već u metastatskom stadijumu bolesti. Simptomi u početku mogu da budu vrlo nespecifični – kašalj koji duže traje i ne prolazi na primenu antibiotika, prolongirano febrilno stanje, malaksalost, gubitak apetita, bolovi u grudima. Dodatni problem predstavlja činjenica da većinu bolesnika koji obole od karcinoma pluća, predstavljaju pušači koji su već navikli na kašalj i iskašljavanje i to ih zavara. Ne primete kada kašalj postane uporniji, izraženiji i promeni intenzitet. Upravo u tom periodu često se izgubi dragoceno vreme, bolest uznapreduje, terapijske mogućnosti se smanje, a prognoza bolesti postane značajno lošija.
Povećani tumor markeri kao znak upozorenja
Aleksandra Stojković (57) iz Beograda slučajno je otkrila karcinom pluća. Dok joj se suprug pripremao za hitnu operaciju i ona je odlučila da uradi neke laboratorijske analize, jer kako kaže, dugo nije kontrolisala krvnu sliku.
– Tada je na akciji bio paket za žene, i sada kada se setim, kao da me je Bog pogledao. Na analizi se videlo da su mi uvećana dva tumor markera, pri čemu sam ja redovno išla na ginekološke preglede. Naravno da sam analize ponovila u drugoj laboratoriji, ali sam dobila isti rezultat. Odmah sam otišla na pregled kod ginekologa, međutim, sve je bilo u redu. Sa svim tim rezultatima otišla sam kod onkologa. I dalje sam samu sebe zavaravala da je sigurno neka greška.
Aleksandra Stojanović: Nisam lutala, sve je išlo jedno za drugim i brzo sam imala rezultate. Saznala sam da imam adenokarcinom i da imam genetske mutacije, što je sreća u nesreći Foto:
Međutim, tada su mi saopštili da mi sada traže rak, nastavlja svoju priču Aleksandra Stojković.
– Predlog je bio da se krene prvo od pluća. Na rendgenu se videlo da imam masivan izliv, nakon toga mi je rađen skener, pa biopsija pluća. Dijagnoza mi je potvrđena u februaru 2020. godine. Nisam lutala, sve je išlo jedno za drugim i brzo sam imala rezultate. Saznala sam da imam adenokarcinom i da imam genetske mutacije, što je sreća u nesreći. Te mutacije znače da postoji način lečenja koji je mnogo manje agresivan, nije u pitanju hemioterapija. Na ovu vrstu karcinoma deluje ciljana terapija, koju i dobijam. Sa ovom terapijom živim potpuno normalno. Nemam organičenja, da nešto ne mogu. Već godinu i po dana nema nikakvih promena. Nisam još došla u stadijum da nema vidljive bolesti, ali kod mene je sve mirno, nemam novih promena. I to puno znači – kaže Aleksandra.
Umor kao prvi simptom
Sreću u nesreći imala je i Đurđina Jovanović iz Mladenovca. Njoj je rak pluća dijagnostikovan u januaru 2020. godine. Ali, ono što je prethodilo tom danu je jednogodišnje šetanje od doktora do doktora, sa željom da joj pomognu da sazna zbog čega se osećala umornom, čak i kada ništa nije radila. Tom umoru se vremenom pridružio i bol ispod desne plećke koji je bivao sve intezivniji.
Đurđina Jovanović: Zahvaljujući imunoterapiji metastaze su nestale, pa lekarski kozilijum donosi odluku da me uputi na X nož. Nakon terapija X nožem nestao je i primarni tumor Foto: Udruženje „Punim plućima” /privatna arhiva
– Na predlog neurologa uradila sam skener grudnog koša, zahvaljujući kojem dolazim do užasnog saznanja da imam kancer pluća koji je metastazirao na jetri i pleuri. Tog momenta lavina snažnih osećanja obrušila se na moju glavu. Niko me nije mogao utešiti. Usledila je i biopsija koja je precizirala dijagnozu i odredila dalji tok lečenja. Na konzilijumu je doneta odluka da ću primati imunoterapiju. Za mene to u tom trenutku nije imalo nikakvog značaja, jer o dejstvu tih terapija nisam imala nikakva saznanja. Čekajući terapije, moje zdravstveno stanje bivalo je sve gore. Bila sam 17 kilograma mršavija, otežano sam disala zbog pleuralnog izliva, jedva sam hodala. Bolovi su bili toliko jaki da sam u nekim trenucima jaukala. Intezitet tih bolova može razumeti samo onaj ko ih je doživeo. Molila sam Boga da mi pomogne. Želela sam smrt, jer mi se činilo da je to jedino rešenje. Nakon odluke RFZO bila sam među prvim pacijentima koji mogu primati terapije o trošku države. Nisam ni slutila da ću se osećati bolje posle primanja samo prve terapije. To mi je dalo nadu da ću živeti duže nego što sam mislila. Vremenom, kontrolni izveštaji skenera o stanju mojih promena bili su sve kraći, tako da sam posle nekog vremena svoju bolest svela na stabilnu. Zahvaljujući imunoterapiji metastaze su nestale, pa lekarski kozilijum donosi odluku da me uputi na X nož. Nakon terapija X nožem nestao je i primarni tumor. Praktično ja nemam više tumorsko tkivo. Ne mogu reći da sam u potpunosti izlečena, jer i dalje idem na kontrole i primam terapije, ali sam zalečena – kaže Đurđina iz Udruženja „Punim plućima“.
Savremena terapija smrtonosnu „pretvara” u hroničnu bolest
Danas, iako se dobije ova dijagnoza ne treba gubiti nadu, jer uz pomoć savremenih terapija, koje se u Srbiji dobijaju o trošku osiguranja, rak pluća više ne mora biti smrtonosna, već postaje hronična bolest. Pre tri godine država je prepoznala problem pacijenata i uvela savremene imunološke i ciljane terapije za lečenje raka pluća, uz pomoć kojih oboleli u najvećem broju slučajeva mogu dugi niz godina kvalitetno da žive. Trenutno je nesto više od 700 obolelih na savremenim terapijama, a u Udruženju „Punim plućima” se nadaju da će ih biti sve više. Nadu im je dalo i obećanje nadležnih iz RFZO da će u najskorije vreme proširiti indikacije i povećati broj obolelih koji primaju savremene imunološke i ciljane terapije.
– Prema svetskim vodičima sama hemioterapija više nije prvi terapijski izbor u lečenju karcinoma pluća. U potpunosti ju je zamenila inovativna terapija, što zaista predstavlja revolucionarnu promenu u lečenju ove bolesti. Preko 30 posto pacijenta sa metastaskim karcinomom pluća i visokom PDL1 ekspresijom, koji se leče imunoterapijom u prvoj liniji lečenja, ostvaruje petogodišnje preživljavanje, što je sa hemioterapijom bilo nezamislivo. Pacijenti koji imaju drajver mutacije i leče se ciljanom terapijom ostvaruju i duže preživljavanje od navedenog. Sledeći veliki korak bi trebalo da bude proširenje indikacija za lečenje ovim vidovima terapije – primena kombinovane imuno i hemioterapije, primena imunoterapije u drugoj ili kasnijim linijama lečenja kao i ciljana terapija za pacijente koji imaju retke drajver mutacije. Takođe, najnovija istraživanja potvrdila su značajno duže vreme do progresije bolesti kao i ukupno preživljavanje za pacijente koji se leče inovativnom terapijom u ranim stadijumima bolesti i u adjuvantnom pristupu, što je od nedavno postao standard lečenja prema aktuelnim svetskim vodičima – istakla je doc. dr Milica Kontić Jovanović, načelnica Odeljenja za molekularnu imunoterapiju karcinoma pluća, Klinika za pulmologiju UKC Srbije.
Mislim da RfZo u najhitnijem roku treba razmotriti prag kriterijuma za davanje imunoterapije! Na zapadu se daje sa 1 posto PDL ekspresije!
Moj muz, sa 20 posto, nema prava na istu!
Kako obezbediti toliki novac kad sva primanja dajemo na privatna snimanja?!