Ljudi koji kasno ležu, u „sitne sate“ odlaze na spavanje, mogu da budu u većem riziku od dijabetesa u odnosu na „kokoške“ – one koji na spavanje odlaze sat, dva, tri… pre ponoći, otkriva nova studija. Nova studija, objavljena u časopisu Annals of Internal Medicine, otkrila je da „noćne ptice“ ili ljudi sa „večernjim hronotipovima“, imaju veću šansu da im nezdrave životne navike postanu način života i da razviju dijabetes. Prema novoj studiji, ljudi koji više vole da kasno ležu i kasno se bude, mogu da ugroze svoje zdravlje.
Šta je hronotip?
Hronotip je prirodna sklonost, koju telo ima za buđenje i odmaranje u određenim trenucima. Generalno, ljudi mogu da se kategorizuju kao oni koji imaju hronotip „rane ptice“ ili „noćne sove“. Hronotip osobe može da utiče na apetit, osećaj budnosti/pospanosti i osnovnu telesnu temperaturu. Nije tajna da kvalitet nečijih navika spavanja utiče na njihovo blagostanje. Ali, dokazi takođe ukazuju na vreme nečije noćne rutine kao faktor opšteg zdravlja.
– „Noćne ptice“ imaju 72 procenata povećan rizik od razvoja dijabetesa, a to je značajno uvećan rizik, kada se uporedi sa „kokoškama“, ljudima koji rano lažu – ističe dr Sina Kianersi, prvi autor studije i istraživač na Brigham and Women’s Hospital i na Harvard Medical School.
Osobe koje kasno odlaze na spavanje puše i retko vežabaju
Istraživački tim je takođe otkrio da „noćne sove“ češće puše, retko vežbaju i učestvuju u drugim negativnim životnim navikama. Dr Kianersi objasnio je da zbog toga što je studija rađena na velikoj grupi medicinskih sestara srednjih godina, možda postoje neka ograničenja u njenoj primeni. Međutim, istraživanje se zasniva na opštoj ideji da preferencije spavanja neke osobe mogu da imaju velike implikacije na njihovo zdravlje.
– Već duže od decenije beleži se uticaj smenskog rada na naš metabolizam i insulinsku rezistenciju. Međutim, analize su pokazale da je taj uticaj uočen kod radnika u dnevnim smenama, što je veoma zanimljivo zapažanje – objašnjava dr Betul Hatipoglu, profesor medicine na Case Western Reserve University School of Medicine.
Ljudi koji kasno odlaze na spavanje lošije se hrane i imaju višak kilograma
Kako bi razumeli vezu između hronotipa i dijabetesa, dr Kianersi i njegov tim anketirali su više od 60.000 medicinskih sestara. U anketi su mogle da rangiraju svoje preferencije spavanja po spektru – oko 35 odsto učesnica identifikovane su kao osobe koje rano ležu, dok oko 11 procenata njih spada u „noćne ptice“ ili „sova“ kategoriju.
Kada je studija počela, niko od učesnika nije imao istoriju raka, kardiovaskularnih bolesti ili dijabetesa. Od njih je zatraženo da prijave svaku novu dijagnozu dijabetesa dok se studija ne završi 2017. Istraživači su takođe koristili upitnik kako bi odredili način života medicinskih sestara u 6 oblasti: upotreba alkohola, indeks telesne mase (BMI), nivo fizičke aktivnosti, status pušenja, trajanje sna i ishrana.
Prema upitniku, pokazalo se da „sove“ više puše, imaju nezdravu dužinu sna i uopšte ne vežbaju. Takođe je postojala značajna povezanost između „noćnih ptica“ i lošije ishrane i većeg BMI. Dr Kianersi je objasnio da je drugi glavni nalaz iz istraživanja činjenica da su medicinske sestre „noćne ptice“ imale 72 odsto povećan rizik od dijabetesa. „Sove“ su takođe u većem riziku od kardiovaskularnih bolesti i češće koriste duvan i alkohol.
Kada unutrašnji telesni satovi odstupaju od svakodnevnog režima mogu da se jave brojni zdravstveni rizici
Dr Kianersi navodi da je veza između faktora životnog stila i povećanog rizika od dijabetesa „noćnih ptica“ ono što izdvaja nalaze ove studije od prethodnih istraživanja. Naučnici ističu da nije sasvim jasno zašto se to dešava, iako ova statistika može da ukaže da „možda postoji nešto i izvan načina života što uzrokuje ovu vezu“. Jedna od mogućnosti je da je ovaj povećani uslovljen biologijom noćnih sova, ili preciznije, načinom na koji njihovi unutrašnji telesni satovi odstupaju od svakodnevnih rasporeda.
Druga istraživanja su otkrila da neusklađenost između nečijeg cirkadijalnog ritma i rasporeda spavanja ili ishrane može negativno da utiče na hormone koji regulišu apetit, metabolizam glukoze i raspoloženje.
