Talasi, naleti vrućine ili valunzi najčešći su simptom perimenopauze i menopauze, ali ne moraju uvek da se odnose na ovo prirodno stanje koje se u dređenoj životnoj dobi dešava kako ženama tako i muškracima. Načnici navode da je sve više podataka koji ukazuju da naleti vrućine predstavljaju rizik za razvoj kardiobaskularnih bolesti.
Naleti vrućine javljaju se kao posledica promene cirkulacije
Iznenadni nalet i osećaj vrućine često je praćen crvenilom lica i znojenjem, ali ni do danas se ne zna šta tačno uzrokuje pojavu valunga. Oni, na primer, mogu da budu posledica promena cirkulacije, jer naleti vrućine javljaju se kada se krvni sudovi blizu površine kože prošire, a zatim ohlade, što izaziva znojenje. Uz to, javlja se i ubrzan rad srca, a stručnjaci ističu da naleti vrućine mogu da se dožive i kao faktor rizika za razvoj za kardiovaskularne bolesti.
Kada se jave naleti vrućine treba ih doživeti kao rizik po fizičko zdravlje
Odavno je poznato da naleti vrućine imaju veze sa brojnim štetnim efektima na zdravlje, a brojni podaci dobijeni istraživanjem ukazuju na vezu između valunga i kardiovaskularnih bolesti. Nova studija, predstavljena tokom ovogodišnjeg sastanka Društva za menopauzu u Filadelfiji, koja traje do 30. septembra, prva je koja povezuje fiziološki procenjene talase vrućine sa pojačanom sistemskom upalom koja je faktor rizika za srčana oboljenja.
Prikazani rezultati deo su prezentacije pod nazivom „Fiziološki izmereni vazomotorni simptomi i sistemska zapaljenja kod žena srednjih godina“. Vazomotorni simptomi, koji se češće nazivaju valunzi ili talasi vrućine, jedan su od najčešćih simptoma identifikovanih tokom tranzicije menopauze, pri čemu ih je prijavilo oko 70 odsto žena srednjih godina. Naleti vrućine ne samo da ometaju kvalitet života žene, već takođe imaju veze sa rizicima po fizičko zdravlje, kao što su kardiovaskularne bolesti.
Nivo inflamatarnih biomarkera ima veze sa razvojem plaka i aterosklerotske kardiovaskularne bolesti
Nova MsHeart studija, u kojoj je učestvovalo 276 učesnica, za ispitivanje učestalosti valunga koristila je provodljivost kože grudnog koša za fiziološku procenu valunga i testirala da li su češći fiziološki procenjeni talasi vrućine u vezi sa pojačanom upalom sistema. Rezultati su pokazali da dok velika povećanja inflamatornih markera ukazuju na akutnu infekciju ili kliničku bolest, mala i trajna povećanja markera upale, koji su u fiziološki normalnom opsegu, predviđaju kasniji rizik od bolesti. Na primer, mala i/ili trajna povećanja inflamatornih biomarkera dovode se u vezu sa razvojem plaka i aterosklerotskom kardiovaskularnom bolešću.
Na osnovu rezultata studije, istraživači su zaključili da fiziološki procenjeni talasi vrućine tokom buđenja imaju veze sa višim nivoima C-reaktivnog proteina visoke osetljivosti, čak i nakon prilagođavanja potencijalnim faktorima kao što su starost, obrazovanje, rasa/etnička pripadnost, indeks telesne mase i estradiol.
Naleti vrućine mogu da ukažu na vaskularni rizik
– Ovo je prva studija koja ispituje fiziološki izmerene talase vrućine u odnosu na upalu i dodaje dokaze sve većem broju nalaza koji ukazuju da valunzi mogu da označavaju osnovni vaskularni rizik, čime se apeluju da se žene fokusiraju na prevenciju kardiovaskularnih bolesti – ističe dr Mary Carson, glavni autor studije sa Odeljenja za psihologiju na University of Pittsburgh.
– S obzirom na to da je srčana bolest vodeći uzrok smrti žena, studije poput ovih su posebno vredne. Zdravstveni radnici treba da pitaju svoje pacijente o iskustvima sa valunzima jer oni ne samo da ometaju njihov kvalitet života, već mogu da ukažu i na druge faktore rizika – apeluje dr Stephanie Faubion, medicinski direktor The Menopause Society.
