Ako smo pod stresom koji ne popušta i doživljavamo burnout, to znači da moramo da pojačamo upravljanje stresom i da se odmorimo od svega što izaziva stres Foto Shutterstock
Trebalo bi da slušamo svoje telo, jer nas ono često obavesti ako nešto iznenada krene naopako. Ako nešto nije u redu – na primer, promene i poteškoće kod vida, govora, hoda, jasnog razmišljanja ili komuniciranja, ili imamo bol u grudima ili otežano disanje – odmah treba da pozovemo hitnu pomoć. Ne čekajte da vidite da li vam je bolje. Ako se radi o moždanom ili srčanom udaru, potrebna vam je hitna medicinska pomoć.
Ne osećamo da možemo da odradimo redovno vežbanje. Da li bi trebalo da ga preskočimo? Razmislite – da li osećate da vas sve boli i da ste iscrpljeni? Ili vas više privlače kauč i omiljena TV emisija? Ako je tako, potreban vam možda dan opuštanja i odmora. Koliko često nam je potreban odmor zavisi od toga koliko naporno radimo, šta radimo i kako se osećamo. Ako nas ništa ne boli, neka vrsta kretanja može da bude dobra.
Neki bol u našem telu prirodan je i javlja se kako starimo. Možda primetimo da nismo tako fleksibilni ili jaki kao što smo nekad bili. Zglobovi i međupršljenski diskovi kičme mogu da počnu da propadaju, što dovodi do povrede i ograničavanja kretanja. Ako ostanemo aktivni, to može da pomogne. Ali ako bol ne nestane, lekar može da predloži specijalne vežbe rehabilitacije da bi se ublažio i nestao.
Možda ćemo osetiti nesvesticu ili vrtoglavicu koju prati ubrzan ili usporen puls i uzbuđenje. Ako traje duže od nekoliko minuta ili se dešava često, možda je to zbog bolesti ili problema sa srčanim ritmom. Ozbiljni bol u grudima ili problemi sa hodanjem ili govorom mogu značiti srčani ili moždani udar i zato odmah treba otići u bolnicu. Lak trening koji nam se iznenada čini teškim i podiže nam puls duže nego obično može da znači da preterujemo. Svakako treba da razgovaramo sa lekarom o našim simptomima.
Ako smo pod stresom koji ne popušta, to zaista može da nas poremeti. Možda ćemo primetiti da imamo manje energije, glavobolje, uznemiren stomak ili druge simptome. Male stvari koje nekada gotovo da nismo ni primećivali sada nam smetaju. Ovo mogu biti znaci da moramo pojačati upravljanje stresom. U tome može da nam pomogne vežbanje, pozitivni odnosi, meditacija, osmeh i smeh i odmor od svega što izaziva stres.
Svako ima trenutke kada se oseća utučeno ili uznemireno. Ali ako imamo depresiju ili anksioznost, ta stanja mogu uticati na nas fizički, kao i emocionalno. Možda ćemo primetiti da mnogo plačemo, da se izolujemo, izbegavamo da radimo stvari koje inače volimo, da su nam mišići napeti, da se teško koncentrišemo, spavamo ili jedemo više (ili manje) nego što je normalno. Sve su ovo znaci koje nam telo šalje i upozorava nas da treba da razgovaramo sa svojim lekarom ili terapeutom.
Ako otkrijemo da jedemo mnogo više ili mnogo manje nego obično, naše telo nam možda govori da nešto nije u redu. Možda smo pod stresom i jedemo iz emocionalnih razloga. Ili smo možda depresivni i to nam je umanjilo apetit. Neka stanja, pa čak i starenje, takođe mogu uticati na naš apetit. Može da nam pomogne da budemo aktivni i da nam na meniju bude ukusna, zdrava hrana. Ako to ne pomogne, treba da odemo i da razgovaramo sa svojim doktorom.
Dobar trening u teretani može da dovede do blage upale mišića. Ali ako traje nekoliko dana to može da znači da smo preterali, da smo vežbali previše ili suviše intenzivno i da imamo povredu. U tom slučaju, najbolje je da sačekamo dok se ne vratimo u normalu da bismo ponovo vežbali. Da bismo ostali zdravi i držali se svoje rutine treba da održavamo nizak intenzitet vežbanja i da ga polako povećavamo.
Kada vežbamo i znamo da naše telo vrišti „Stani!” – treba da ga poslušamo. Možda smo slomili kost ili pokidali mišić ili ligament. Probajte da primenite RICE:
Idite u hitnu pomoć ili bolnicu ako je bol intenzivan, ako se pogorša ili imate groznicu i jezu. Obratite se svom doktoru ako se bolovi nastave i posle 2 nedelje.
Da li se noću često budite i okrećete? Telo vam možda govori da vam treba više sna. Prvo, pokušajte sa jednostavnim stvarima, poput odlaska u krevet i ustajanja u isto vreme svakog dana, spavanja najmanje 7 sati noću. Neka vam spavaća soba bude hladna, ne gledajte TV i ne proveravajte telefon posle vremena određenog za odlazak na spavanje. Pomaže i da tokom dana budete aktivni. Izbegavajte velike obroke i kofein pre spavanja. Ako sve ovo ne pomogne, pitajte svog lekara u čemu bi mogao biti problem.
Ako nam se stalno javljaju trnci i bolovi ne treba da pokušavamo da ih ublažimo lekovima i tako ih privremeno rešimo. Želja nam je da sprečimo da se manji bol pretvori u veliki problem koji neće nestati. Lekar može da nam pomogne da odredimo izvor problema i lečimo ga. Možda će nam biti potrebna fizikalna terapija da bismo počeli da se osećamo bolje.
Bez obzira na to da li žena napipa kvržicu u grudima ili mladić primeti kvržicu na testisu, treba potražiti savet lekara. Ne može da se zna i da se kaže o čemu se radi samo na osnovu toga kako se osećaju pod prstima. One nisu uvek rak, ali je važno da se saznaju detalji što je pre moguće, u slučaju da je potrebno lečenje.
Možda mislimo da imamo alergiju na polen ili da ne podnosimo laktozu ili gluten. Ili primećujemo da nas koža odjednom svrbi i da je suva. O ovakvim stvarima lako prebrzo donosimo zaključke. Ali, trebalo bi da se obratimo lekaru da bismo saznali da li zaista imamo alergiju ili nešto drugo uzrokuje naše simptome. Na taj način ćemo znati šta treba da izbegavamo i kako da tretiramo svoje okidače.
Znamo sebe iznutra i spolja: kako se osećamo kada nad je dan dobar, kako kada smo „u autu”, kada smo bolesni, kada smo odmorni. Sve to može da se vidi na našem telu, od stisnute vilice od stresa, preko bolnog mišića lista posle celog vikenda planinarenja, do nečeg ozbiljnog. Ponekad je teško da sami otkrijemo i ustanovimo o čemu se radi, pa zato ne treba da oklevamo da pitamo svog lekara da nam pomogne.
Kada odemo kod lekara da bismo saznali šta uzrokuje probleme koje smo primetili, postoji nekoliko stvari koje će nam pomoći. Treba da mu kažemo sve o našim simptomima, kada su počeli, šta izgleda da pomaže, šta ih pogoršava i kako smo pokušali da rešimo problem. On treba da zna za sve ono što uzimamo, uključujući vitamine, biljne proizvode, lekove bez recepta i one koji se propisuju na recept. I ne treba da zaboravimo da mu postavimo sva pitanja koja su nam na umu.