Oko je jedan od najsenzitivnijih organa našeg tela, veoma izložen različitim uticajima u odnosu na koje i reaguje. Trzaji, „igranje“ i slične senzacije samog oka ili kapka obično prođu kao bezopasne, kratkotrajne smetnje. Kada su to ipak signali da bi trebalo posetiti lekara?
Šta da učinimo kada nam „igra“ oko?
Trzanje očnih kapaka ili kolokvijalno rečeno „igranje“ oka obično nije znak nečeg ozbiljnog. U nekim slučajevima to može biti ozbiljna neprijatnost ili faktor koji ometa pažnju, na primer kada dugo vozimo ili imamo ozbiljan sastanak ili prezentaciju koja zahteva potpunu pažnju i koncentraciju.
Sporadični trzaji ili mali grčevi su česti i srećom, obično prestaju sami. Ipak, ako ove senzacije uđu u režim ponavljanja, ne prestaju ili se intenziviraju, svakako je potrebno javiti se lekaru radi dalje dijagnostike.
Koja medicinska stanja mogu da izazovu trzaje ili „igranje“ oka
Medicinska stanja koja mogu izazvati trzaje oka (jedno ili oba) uključuju:
- Blefarospazam
Reč je o neurološkom poremećaju koji uzrokuje pojačano grčenje, treptanje i nevoljno zatvaranje oba oka. Retko je nasledan. Spada u poremećaje pokreta (distonija), pri čemu nevoljni pokreti traju i obično se pogoršavaju tokom vremena (progresivno oboljenje).
- Hemifacijalni spazam
Ovo stanje uzrokuje kontrakcije mišića na jednoj strani lica, uključujući i očne kapke. Stručnjaci smatraju da hemifacijalne grčeve izaziva iritacija facijalnog nerva.
- Miokimija očnih kapaka:
Javlja se na jednom oku i manje je intenzivno u odnosu na blefarospazam.
- Meigeov sindrom
Osobe koje imaju benigni esencijalni blefarospazam ponekad razviju Meigeov sindrom (naziva se i Brueghelov sindrom). Manifestuje se snažnim, često bolnim grčevima mišića koji pokreću oči, donji deo lica i vilicu. Ljudi sa ovim sindromom imaju grčeve jezika i vilice, kao i očnih kapaka. Uzrok je nepoznat, ali se veruje da je uzrok poremećaj funkcije bazalnih ganglija mozga.
Stanja koja mogu da pojačaju reakcije: Kada oko ne miruje, možda su ovo uzroci
Stručnjaci kažu da kod pacijenata sa hroničnim spazmom očiju još neka stanja mogu da pogršaju trzaje oka uključujući:
- blefaritis (otečeni kapci)
- konjunktivitis
- suve oči
- crvenilo očiju
- uveitis (otok uvee, srednjeg sloja oka).
Ostali mogući uzroci i spoljni faktori
Postoji niz faktora koji mogu da izazovu trzanje očnih kapaka, uz navedena medicinska stanja. To su:
- jako svetlo ili izlaganje intenzivnoj sunčevoj svetlosti
- prekomerno naprezanje očiju
- nedostatak sna
- pojačana osetljivost na svetlost
fizički napor - neželjeni efekti nekih lekova
- pušenje ili upotreba duvanskih proizvoda
- alkohol
- kofein.
- stres.
Stručnjaci naglašavaju da su najčešći uzroci neželjenih trzaja očiju stres i umor. Kada se opustite, dovoljno spavate, umereno vežbate, imate uravnotežene obroke i minimizirate stres, većina slučajeva grčeva i „igranja“ očnih kapaka prođe brzo. Takođe, poželjno je ne koristiti alkohol i cigarete.
Kada je trzanje oka znak nečeg ozbiljnijeg?
U veoma retkim slučajevima, trzanje, grčenje i poigravanje očnih kapaka može biti znak neurološkog ili moždanog poremećaja. Obratite se lekaru ako osetite i neke druge simptome, jer su možda uzroci:
- Belova paraliza.
- povrede ili ogrebotine rožnjače
- distonija (uključujući facijalnu, oromandabularnu i cervikalnu)
- multipla skleroza (MS)
- Parkinsonova bolest.
- Touretteov sindrom.
