Turetov sindrom je problem funkcionisanja nervnog sistema čija je posledica pravljenje naglih i nekontrolisanih pokreta ili zvukova (tikova). Najveći broj osoba ima blaži oblik bolesti, koja često počinje u detinjstvu. Simptomi se uglavnom poboljšavaju sa godinama, a kod nekih mogu i potpuno da nestanu, bez terapije.
Šta izaziva Turetov sindrom?
Turetov sindrom je povezan sa aktivnošću različitih delova mozga, uključujući i onaj koji reguliše kontrolu pokreta tela. Poremećen rad utiče na nervne ćelije i hemikalije koje prenose poruke između njih. Pojedini naučnici su mišljenja da upravo problemi u ovom delu moždane mreže mogu da igraju važnu ulogu u pojavi bolesti. Takođe, pretpostavlja se da je genetska predispozicija takođe važna. Osobe koje imaju u porodičnoj istoriji Turetov sindrom, svakako su u većem riziku da i same obole. Međutim, zanimljivo je da bolest, čak i u istoj porodici može da daje različite simptome.
Koji su najčešći simptomi Turetovog sindroma
Glavni simptom su tikovi. Neki mogu da budu toliko blagi da nisu primetni, a ako samom obolelom ne smetaju, i ne leče se. Drugi se dešavaju često i očigledni su. Stres, uzbuđenje, bolest ili umor mogu da ih pogoršaju. Izraženiji i teži simptomi mogu da budu izrazito neugodni i mogu da utiču na društveni život, posao i socijalno funkcionisanje. Postoje dve vrste tikova, a motorni tikovi su oni koji podrazumevaju pokrete. To su:
- trzanje ruke ili glave
- treptanje
- pravljenje grimasa
- trzanje usta
- učestalo sleganje ramenima
Vokalni tikovi:
- onomatopeja lajanja
- jecanje
- pročišćavanje grla
- kašljanje
- brundanje
- ponavljanje onoga što neko drugi kaže
- vikanje
- njuškanje
- psovanje
O Turetovom sindromu u javnosti govorio je učesnik Evrovizije, Andreas Haukeland TIX, Norvežanin oboleo od ove bolesti
Turetov sindrom daje i složene tikove
Tikovi mogu biti jednostavni ili složeni. Jednostavan tik utiče na jedan ili nekoliko različitih delova tela pojedinačno. To mogu biti, recimo, treptanje ili pravljenje grimasa. Složeni se manifestuju kroz kombinovanu reakciju više delova tela, uz izgovaranje reči. Primer je skakanje uz psovke. Pre motornog tika, osoba može da ima osećaj peckanja ili napetosti. Pokret koji sledi učiniće da osećaj nestane. Svoje tikove ćete možda moći da zadržite neko vreme, ali nećete moći da sprečite da se ponavljaju.
Turetov sindrom i hiperaktivnost
Otprilike polovina osoba sa Turetovim sindromom ima i simptome poremećaja pažnje i hiperaktivnosti (ADHD). Manifestacije su: nemogućnost da se održi pažnja, usmeri fokus, teško je sedeti mirno, ili u kontinuitetu obaviti neku planiranu aktivnost. Touretov sindrom takođe može da izazvati dodatne probleme kakvi su:
- anksioznost
- poteškoće u učenju
- disleksija
- opsesivno-kompulzivni poremećaj (OCD) – misli i ponašanja koje ne možete da kontrolišete (kao što je pranje ruku iznova i iznova)
Postavljanje dijagnoze
Ako vi ili vaše dete imate simptome Turetove bolesti, rade se testovi koji treba da potvrde dijagnozu. Neka od pitanja na koja se odgovara jesu i:
- Da li često pomerate delove tela na način koji ne možete da kontrolišete?
- Koliko dugo to traje?
- Da li govorite stvari ili pravite zvukove bez smisla i namere?
- Da li nešto utiče na poboljšanje simptome i šta je to?
- Da li se osećate anksiozno ili imate problem sa fokusiranjem?
- Da li još neko u vašoj porodici ima ovakve simptome?
Dijagnostika
Pored pozitivne anamneze u utvrđivanju glavnih simptoma, najčešće se još koriste metode koje će pokazati što precizniju sliku strukture nerava i eventualne promene:
- magnetna rezonanca (MRI)
- skener (CT)
Metode lečenja Turetovog sindroma
Često, tikovi su blagi i ne zahtevaju lečenje. U pronalasku najbolje kominacije terapije potrebno je strpljenje kako pacijenta, tako i lekara. To podrazumeva ne samo kontrolu tikova već i izbegacanje kontraindikacija. Lekovi mogu biti: oni koji imaju dejstvo na dopamin (za kontrolu tikova), lekovi za visok krvni pritisak, kao i antidepresivi. Antidepresivi će ublažiti anksioznost, osećaj tuge i opsesivno-kompulzivne simptome.
Uz to, psihoterapija je dobar metod koji pomaže da živite sa ovakvim simptomima, ali i da naučite kako da se nosite sa problemima u društvu koje vaši tikovi i drugi simptomi mogu da izazovu Specifična vrsta terapije koja se svodi na „poništavanje“ navika, uči vas kako da prepoznate da dolazi tik, a zatim da aktivirate mehanizam koji će možda moći da ga zaustavi.
Metode samopomoći i pomoži deci
Često, najteži deo života sa Turetovim sindromom jeste kako se nositi se sa sramotom ili frustracijom zbog tikova koje ne možete da kontrolišete. Uz pomoć stručnog lica, sebi možete da pomognete i tako što ćete, najpre, ostati aktivni. Bavite se sportom, hodajte, volontirajte… Ove aktivnosti će vam skrenuti pažnju sa simptoma. Možete se baviti i nekim radom koji angažuje ruke (ručni rad, slikanje, vajanje…). Opuštajte se što više, čitajte, slušajte muziku, meditirajte ili radite jogu. Edukujte se i iz relevantnih izvora saznajte što više o svom stanju.
Ako vaše dete ima Turetov sindrom, obavestite obavezno nadležne u školi o tome, kao i roditelje dece sa kojima je u kontaktu. Uklapanje u društvo može da bude veliki problem za najmlađe. Pravilna edukacija će vam pomoći da razviju i adekvatne odbrambene mehanizme u slučaju da su predmet zadirkivanja ili komentara druge dece.
Ja nemam taj sundrom ali imam tikove kao sto su mrdanje glave i nevoljne pokrete