Hormoni i hemoterapija imaju veliki uticaj na zdravlje i stanje kose pa tako onu kovrdžavu mogu da pretvore u ravnu, ali i da dosta prorede gustu kosu. Mnogi različiti geni određuju teksturu, debljinu i boju kose. Kod nekih ljudi kosa se menja u vreme puberteta, tokom trudnoće ili posle hemoterapije. A šta sve može da uzrokuje da kosa postane kovrdžavija, gušća, tanja ili da osedi?
Od čega se sastoji kosa i zašto je kovdžava ili ravna?
Kosa, odnosno dlaka, satavljena je od keratina – jakog i nerastvorljivog proteina. Svaki pramen kose raste iz sopstvenog folikula dlake koji se proteže duboko u kožu. Kovrdžava kosa se formira zbog asimetrije i folikula dlake i keratina u kosi. Folikuli koji proizvode kovrdžavu kosu su asimetrični i zakrivljeni i leže pod uglom u odnosu na površinu kože i to savija kosu dok raste.
Asimetrija folikula dlake takođe uzrokuje da se keratin skuplja na jednoj strani pramena. Tako zbližava delove pramenova kose u uvojak, koji održava uvojak dok kosa nastavlja da raste. Folikuli, koji su simetrični, okrugli i okomiti na površinu kože proizvode ravnu kosu.
Kosa prolazi kroz razne cikluse tokom života
Kosa prolazi kroz različite cikluse tokom života, sa različitim fazama rasta i gubitka. Svaki folikul dlake sadrži matične ćelije, koje se umnožavaju i rastu u pramen kose. Dlake na glavi većinu vremena provode u fazi rasta, koja može trajati i nekoliko godina. Zbog toga kosa na glavi može da raste toliko dugo.
Što se tiče „života jednog pramena kose“, nakon faze rasta sledi prelazna faza od oko dve nedelje, kada pramen kose prestaje da raste. Nakon toga sledi faza mirovanja u kojoj kosa ostaje u folikulu nekoliko meseci pre nego što prirodno ispadne. Folikul dlake ostaje u koži, a matične ćelije razvijaju novu dlaku kako bi ponovile ciklus. Svaka dlaka na skalpu se menja svake tri do pet godina.
Hormonske promene tokom i nakon trudnoće menjaju uobičajeni ciklus kose. Mnoge žene primećuju da im je kosa gušća tokom trudnoće. Tokom trudnoće, visoki nivoi estrogena, progesterona i prolaktina produžavaju fazu mirovanja ciklusa kose. To znači da kosa duže ostaje u folikulu dlake, odnosno – manje opada. Međutim, pad hormona nekoliko meseci nakon porođaja izaziva povećan gubitak kose. To je zbog toga što sve dlake koje su ostale u fazi mirovanja tokom trudnoće opadaju na prilično sinhronizovan način.
Strukturu kose menja pubertet, hormoni i hemoterapija
Izgled, odnosno strukturu kose/dlake može da promeni doba pubertetat, hormoni i hemoterapija. Ova promena ima veze sa genetikom oblika kose, što je primer nepotpune dominacije. Nepotpuna dominacija je kada postoji srednja verzija osobine. Za kosu imamo gene kovrdžave i ravne kose. Ali, kada neko ima jedan gen za kovrdžavu kosu i jedan gen za ravnu kosu, rezultat toga je talasasta kosa.
Hormonske promene koje se javljaju tokom puberteta i trudnoće mogu da utiču na funkciju gena. To može da dovede do toga da gen kovrdžave kose osobe sa talasastom kosom postane aktivniji i tako se talasasta kosa menja i postaje kovrdžava.
Hemoterapija ima veoma vidljive efekte na kosu jer ubija ćelije koje se brzo dele, uključujući folikule dlake, što uzrokuje gubitak kose. Hemoterapija takođe može da ima genetske efekte koji utiču na oblik folikula dlake. Ovo može dovesti do toga da kosa ponovo izraste sa drugačijim oblikom tokom prvih nekoliko ciklusa ponovnog rasta dlake.
Kako starimo hormoni utiču na našu kosu
Hormonske promene utiču na našu kosu kako starimo. Tokom života, tiroidni hormoni su neophodni za proizvodnju keratina. Nizak nivo hormona štitne žlezde može da budu uzrok suve i lomljive kose. Estrogen i androgeni takođe regulišu rast i gubitak kose, posebno kako starimo.
Ćelavost kod muškaraca javlja se zbog višeg nivoa androgena. Konkretno, visok dihidrotestosteron (DHT), koji se proizvodi u telu iz testosterona, jedan je od razloga muške ćelavosti. Neke žene doživljavaju gubitak kose po ženskom uzorku i to je uzrokovano kombinacijom genetskih faktora plus nižim nivoima estrogena i viših androgena nakon menopauze. Folikuli dlake postaju sve manji i manji dok ne dodju u stanje da više ne proizvode dlake. A smanjena funkcija ćelija koje proizvode melanin (pigment koji daje boju našoj kosi) je ono što uzrokuje da kosa postane seda.
