Kada zajedno uživamo u obroku za stolom – daleko od tehnologije i materijalnih koristi – hranimo mnogo više od našeg tela i creva Foto Shutterstock
Nedavno su se naučnici fokusirali na potencijalnu vezu između zdravlja creva i zdravlja srca. Lekari već preporučuju da treba da jedemo hranu koja je zdrava za srce, a slažu se i da veliki deo međusobnog odnosa između zdravlja srca i creva ima veze sa mikrobiomom creva, uključujući njegov sastav, i toksičnim nusproizvodom koji stvara prilikom metabolizma određene hrane.
Svi stručnjaci se slažu da mikrobiom creva može imati značajan uticaj na zdravlje srca.
– Mikrobiom creva je složena zajednica od triliona mikroorganizama, uključujući bakterije, viruse, gljivice i protozoe, koji žive u ljudskom digestivnom traktu, prvenstveno u debelom crevu – kaže dr Nathaniel E. Lebowitz, kardiolog u Hackensack University Medical Center u Nju Džersiju.
– Ovi mikroorganizmi mogu biti zdravi ili nezdravi u zavisnosti od toga čime ih hranimo. Ako su nezdravi, u svi sistemima našeg tela može da zavlada nered. Baš kao što mi zavisimo od mikrobioma za naše zdravlje, ono zavisi od nas za njegovo zdravlje – objasnio je on.
– Sve više se otkriva da je očuvanje mikrobioma zdravim od ključnog značaja za sve naše organe – uključujući srce i arterije. Znamo da je upala danas možda glavni pokretač kada je u pitanju toliko zdravstvenih problema, posebno sa srcem. Mikrobiom igra veliku ulogu u suzbijanju upale – nastavio je dr Lebowitz.
Dr Cheng-Han Chen, interventni kardiolog i medicinski direktor Structural Heart Program u MemorialCare Saddleback Medical Center u Laguna Hilsu, Kalifornija, kaže:
– Sve je više i više istraživanja u kojima se navodi da postoji veza između sastava nečije crevne flore ili mikrobioma. Postoji veza između tipa, distribucije i relativnog sastava crevnih bakterija koje neko ima i povezanosti sa njihovim faktorima rizika za srčana oboljenja – što uključuje visok krvni pritisak, visok holesterol i gojaznost.
Prethodna istraživanja povezala su neuravnoteženi mikrobiom creva sa povećanim rizikom za nekoliko kardiovaskularnih bolesti, uključujući koronarnu bolest srca, srčanu insuficijenciju, moždani udar, srčani udar, hipertenziju i aterosklerozu.
Drugi način na koji mikrobiom creva može potencijalno imati štetne efekte na srce je proizvodnja trimetilamin-N-oksida (TMAO).
– Kada se crevni mikrobi hrane holinom – koji se nalazi u crvenom mesu, živini, jajima i određenim ribama – oni proizvode trimetilamin (TMA), koji se apsorbuje u telo i odlazi u jetru gde se menja u TMAO – objasnio je dr John P. Higgins, sportski kardiolog na McGovern Medical School na The University of Texas Health Science Center u Hjustonu (UTealth).
– TMAO je loš jer je povezan sa holesterolom i plakom koji sužava arterije u važnim arterijama u telu, posebno koronarnim arterijama koje snabdevaju srce krvlju. Tako da su ljudi sa visokim nivoom TMAO izloženi povećanom riziku od srčanog ili moždanog udara. Studije su povezale TMAO sa aspektima upale i disfunkcije krvnih sudova. „Takođe pomažu nastanak penastih ćelija u krvnim sudovima. Sve ovo na kraju dovodi do različitih vrsta srčanih bolesti, kao što je ateroskleroza, a takođe može dovesti do različitih aspekata kardiovaskularnih faktora rizika kao što je visok krvni pritisak – objasnio je dr Chen.
Studija objavljena u oktobru 2019. povezala je TMAO sa ozbiljnošću bolesti i stopom mortaliteta kod ljudi sa bolešću perifernih arterija. Istraživanje objavljeno u martu 2023. izvestilo je da je povećanje TMAO u krvnoj plazmi bilo nezavisan prediktor velikih štetnih srčanih i cerebrovaskularnih događaja kod ljudi koji su doživeli akutni infarkt miokarda (srčani udar). A studija objavljena u martu 2022. korelirala je povišene nivoe TMAO sa aterosklerotskim ishemijskim moždanim udarom velike arterije.
Kako mikrobiom creva utiče ne samo na zdravlje srca, već i na dobrobit celog tela, stručnjaci se slažu da mora biti dobro izbalansiran za optimalnu funkciju.
– Ako jedemo hranu koja hrani dobre bakterije – alkalnu ishranu bogatu voćem i povrćem – negovaćemo zdravlje zdravog mikrobioma. Konzumiranje hrane koja sadrži previše rafinisanih ugljenih hidrata, šećera i prerađene hrane može imati suprotan efekat i hraniti loše bakterije koje mogu izazvati upalu koja uzrokuje bolest – a arterije i srce nisu izuzetak od toga. Ako postoji zapaljenje u arterijama, na primer, holesterol će se zalepiti za njega – objašnjava dr Lebowitz.
Monique Richard, registrovani dijetetičar nutricionista i vlasnica Nutrition-In-Sight kaže da je takođe važno napomenuti da mikrobiota creva svake osobe ima svoju funkciju u pomaganju u procesu onoga što jedemo i podržavanju različitih funkcija varenja i sistemske funkcije.
– Jedan primer uključuje naše crevne mikrobe koji razlažu jedinjenja u kratkolančane masne kiseline (SCFA) kao što je butirat. Butirat ima mnoge poznate prednosti koje uključuju antiinflamatorno i kardio-zaštitno dejstvo. Što su naša creva bolje opremljena prednostima za negovanje komponenti našeg unutrašnjeg mikrobioma, to će i ostali naši sistemi biti snažniji jer su svi povezani i rade zajedno – objasnila je Richard.
Pored konzumiranja ishrane zdrave za srce, lekari se slažu da je potrebno unositi dovoljno dijetalnih vlakana da bi se veza između creva i srca održala.
– Hrana bogata vlaknima definitivno značajno smanjuje rizik od srčanih oboljenja i moždanog udara. Sama po sebi vlakna će pomoći ne samo da se uklone mnogi loši toksini, već će i smanjiti nivo holesterola – kaže dr Rudolph Bedford, gastroenterolog u Providence Saint John’s Health Center u Santa Moniki, Kalifornija.
– Ishrana bogata vlaknima odlična je jer mikrobiom razlaže vlakna na korisne stvari kao što su masne kiseline kratkog lanca koje su povezane sa poboljšanim krvnim pritiskom, šećerom u krvi, manje upala i gubitkom težine – što sve može poboljšati kardiovaskularno zdravlje – dodaje dr Higgins.
Prethodne studije povezale su veći unos dijetnih vlakana sa nižim rizikom od dugoročnih kardiovaskularnih bolesti, kao i smanjenom incidencom i mortalitetom od srčanih bolesti.
Iako konzumiranje prave hrane može pomoći da se mikrobiom creva održi zdravim, u poslednjih nekoliko godina mnogo se govori o uzimanju prebiotičkih i probiotičkih suplemenata za pomoć zdravlju creva.
Najosnovnije rečeno, probiotici su bakterije korisne za mikrobiom creva, dok su prebiotici hrana za te bakterije.
Neke namirnice su prirodni prebiotici – to su ovas, banane, luk, artičoke, spanać i čia semenke.
– Problem sa probioticima je u tome što su oni dodatak ishrani, a mnogo toga zavisi od soja – drugim rečima, koja vrsta sojeva se nalazi u tim probioticima. Nema sumnje da određeni sojevi probiotika sigurno mogu da pomognu zdravlju creva, pa čak i u smanjenju rizika od kardiovaskularnih bolesti – objasnio je dr Bedford.
– Donekle predstavlja izazov preporučivanje probiotika pacijentima, u zavisnosti od toga šta zapravo dobijaju. Svakako bi trebalo da razgovarate sa svojim lekarom pre nego što počnete sa probiotikom ili prebiotikom – savetuje dr Bedford.
Popularna izreka kaže da smo ono što jedemo i svake godine nova istraživanja nastavljaju da navode da bi to moglo da bude tačno. Sa toliko dokaza koji ukazuju na vezu između mikrobioma creva i kardiovaskularnog zdravlja, važno je upražnjavati zdravu ishranu bogatu namirnicama koje pomažu dobrim bakterijama u crevima.
Zdravlje creva je u velikoj meri povezano sa srcem.
– Čini se da su zdrava creva važna za zdravlje srca, kroz indirektne efekte – poboljšanje faktora rizika od kardiovaskularnih bolesti – i direktne efekte – plak za blokiranje arterija koji promoviše TMAO. Takođe se jača i imuni sistem – rekao je dr Higgins.
– Ako se zdravo hranimo, naša ishrana pomoći će da održimo dobro zdravlje. Konzumiranje prave hrane, na primer, voća, povrća i masnih riba poput lososa, pacifičke haringe i sardina može pomoći u smanjenju upale i rizika od srčanih oboljenja. Prava ishrana može da učini čuda – čak može da preokrene i ispravi neke već postojeće štete – kaže dr Lebowitz.
– Kvalitet onoga što konzumiramo je važan, ali i okruženje u kom ga konzumiramo. Obavezno odvojite vreme da što je češće moguće sednete za sto u prijatnom okruženju – predlaže Richard.
– Polako žvaćite hranu, koristite svoja čula da posmatrate i uživajte u doživljaju jela. Kada zajedno uživamo u obroku za stolom – daleko od tehnologije i materijalnih koristi – hranimo mnogo više od našeg tela i creva. Sve ovo mnogo je važnije za srce, um i telo nego što možemo da izmerimo u bilo kojoj studiji – naglasila je ona.
– Takođe je važno da uvek imamo na umu da su sve stvari međusobno povezane. Negovanje našeg mikrobioma creva takođe zahteva druge načine na koje srce može da napreduje i da bude zaštićeno, kao što su izlaganje prirodi i svežem vazduhu, odnosi ispunjeni ljubavlju, aktivnosti koje donose radost i sreću, redovne aktivnosti i sunce – zaključila je Richard.