Ukoliko je uvećanje srca posledica trudnoće ili infekcije, srce posle lečenja može da se vrati na uobičajenu veličinu Foto: Shutterstock
Zadržavanje tečnosti koje se pogoršava posle fizičkog napora, otežano disanje i ubrzan rad srca nekada su znaci uvećanja srca (kardiomegalije). Uvećanje srca nije bolest, već simptom kojim se ispoljavaju druga srčana oboljenja. Lekari upozoravaju da neće svi pacijenti imati iste simptome, koji nekada mogu i da potpuno izostanu. Kardiomegalija posledica je oboljenja srčanog mišića ili neke druge bolesti i povrede koja deluje na rad srca. Koronarna arterijska bolest, visok krvni pritisak i bolesti bubrega mogu da dovedu do zadržavanja tečnosti i uvećanja srca.
Postoji mnoštvo razloga koji mogu da dovedu do kardiomegalije, koja se nekada javlja i tokom trudnoće ili pri izloženosti stresu.
Ljudsko srce obično je veličine naše pesnice. U slučaju da srce postane veće javljaju se i znaci koji upućuju na mogući problem. Tahikardija (ubrzan rad srca) čest je simptom uvećanja srca. Ubrzani rad srca može da bude posledica jače fizičke aktivnosti, osobe koje pate od tahikardije i u stanju odmora osećaju da im srce ubrzano radi.
Uvećanje srca nekada se uoči i prilikom rutinskog pregleda. Primećuje se kod osoba koje imaju nizak pulsni pritisak.
Pulsni pritisak se određuje kao razlika između sistolnog (gornjeg) i dijastolnog (donjeg) krvnog pritiska. Nizak pulsni pritisak se registruje kada je razmak između gornjeg i donjeg pritiska manji – ispod 40 mm Hg. Stanje se uviđa ako srce ne pumpa dovoljno krvi, kao kod srčane insuficijencije i određenih bolesti srčanih zalistaka, kao i kod uvećanja srca.
Uvećanje srca nekada je posledica šuma na srcu. Moguće je da srce ima problem da se pravilo opusti. Šum na srcu je dodatni ton koji se čuje kao šuštanje ili pištanje. Nastaje kada se zalisci na srcu ne zatvaraju kako bi trebalo i u većini slučajeva je bezopasno stanje.
Kardiomegalija može da bude praćena i teškoćama pri disanju. Srce ne pumpa krv efikasno, pa je moguće i nakupljanje tečnosti u plućima. U ovakvoj situaciji srce ne može da snabde dovoljnim količinama krvi druge organe. Zato se i javlja otežano disanje, koje je primetno i u stanju mirovanja dok ležimo, pacijenti se žale na jak umor, slabo podnose fizički napor. Javlja se zadržavanje tečnosti i dolazi do otoka nogu, gležnjeva, stopala, stomaka, vrata.
Digestivni simptomi mogu da prate zadržavanje tečnosti. Kardiomegalija dovodi do nakupljanja tečnosti koje utiče na probavni sistem, dodato opterećuje želudac i creva. Mogući su gubitak apetita, nenamerni gubitak težine, brz osećaj sitosti, mučnina. Uvećanje srca češće se primećuje kod pacijenata koji se leče od hipertenzije, dijabetesa, kod trudnica i u sled postpartalne kardiomiopatije (slabosti srca posle porođaja).
Uvećano srce može biti posledica kardiomiopatije bolesti srčanog mišića usled kojeg dolazi do otežanog rada srca i slabije snabdevenosti tkiva i organa krvlju i hranjivim materijama. Uvećano srce nekada je i posledica srčane slabosti. Sve ove bolesti ako se ne leče mogu da ugroze život i da dovedu do neželjenih događaja. Savet je zato da ako osetimo neki od simptoma posetimo lekara i u slučaju bolesti počnemo na vreme sa terapijom.
Ukoliko je uvećanje srca posledica trudnoće ili infekcije, srce posle lečenja može da se vrati na uobičajenu veličinu. U slučaju da je stanje posledica dijabetesa ili hipertenzije moguće je da ne dođe do promena i da srce ostane uvećano.
Lečenje uvećanog srca uglavnom je usmereno na osnovu bolest zbog koje je i došlo do kardiomegalije. Pored odgovarajućih lekova, većini pacijentima se savetuju i promene životnih navika, izbegavanje alkohola, ako je potrebno regulacija telesne težine.