Vazduh u šupljinama našeg tela, na primer u sinusima, izazvaće glavobolju, bolesni sinusi reaguju na promene vremena Foto: Shutterstock/ dr Biserka Obradović
Nestabilan krvni pritisak jedna je od najučestalijih tegoba u letnjem delu godine. Blage nesvestice, vrtoglavice, glavobolje, jak osećaj malaksalosti, najčešće su tegobe na koje se žale pacijenti sa visokim pritiskom. Slične simptome, koji se u najtežim slučajevima završavaju i kolapsom, prijavljuju i osobe sa niskim vrednostima krvnog pritiska. Jaka kafa, preskakanje doručka, nedovoljne količine vode, dovode do problema i pritisak pada na 90/ 60 mmHg.
Visoke temperature vazduha uslovljavaju širenje krvnih sudova i niže vrednosti krvnog pritiska i kod osoba koje imaju već visok pritisak. U ovakvim situacijama, tokom trajanja vrućina, savet je da pacijent u dogovoru sa kardiologom prilagodi postojeću terapiju. Stručnjaci objašnjavaju da se krvni sudovi šire na temperaturama iznad 30° Celzijusa, ili kada je vlažnost iznad 70 procenata. U ovim uslovima dolazi i do pada krvnog pritiska. Sistem termoregulacije refleksnim mehanizmima pokušava da ohladi telo, što je dodatni napor za kardiovaskularni i respiratorni sistem.
– Kod osoba koje već imaju nizak krvni pritisak, kada je veoma toplo i usled pada atmosferskog pritiska, dodatno se spuštaju vrednosti već ionako niskog krvnog pritiska. Dolazi do vrtoglavice, glavobolje, malaksalosti i u najtežim slučajevima na kraju i kolapsa. Sve ovo se može da se spreči unosom dovoljnih količina tečnosti i pravilnim načinom ishrane. Često grešimo još na početku dana kada konzumiramo samo kofein koji deluje kao diuretik i izaziva dodatne komplikacije – kaže za portal eKlinika, specijalista opšte medicine i višedecenijski volonter Crvenog krsta Srbije prim. dr Biserka Obradović.
Hipotenzija ili nizak krvni pritisak stanje je kada je gornji (sistolni) pritisak ispod 90, i donji (dijastolni) ispod 60, normalne vrednosti pritiska su 120/80.
Pad krvnog pritiska tokom velikih vrućina često se registruje kod osoba koje imaju primarnu hipotenziju, koja nije, kako ističu lekari, opasna. Nije poznat tačan uzrok primarne hipotenzije, veruje se da je ona posledica načina života, genetske predispozicije. Veliki broj zdravih osoba ima nizak krvni pritisak, koji često ne izaziva nikakve tegobe. Teškoće u svakodnevnom funkcionisanju beleže se kod nekih od ovih osoba tokom trajanja letnjih vrućina. Ustaljeno je mišljenje da je kafa dobar način za podizanje krvnog pritiska, ali lekari ne savetuju više od dve šoljice dnevno. U većim količinama kofein izaziva pojačano mokrenje i gubitak vode. Sve može da dovede do dehidracije i pada pritiska. Loše životne navike nedovoljno sna, nepravilna ishrana i dodatni unos kofeina samo produbljavaju mogući zdravstveni problem, objašnjava dr Obradović.
– Umesto da zdravstveno stanje podigne na viši stepen, kofein dodatno iscrpljuje tečnost iz tela i osećamo se sve lošije, jer pritisak pada. Vrtoglavica, nesvestica i mogući kolaps mogu da se spreče dovoljnim količinama vode, voćem i povrćem. Za osobe koje pate od niskog krvnog pritiska savet je kalijum, so, magnezijum. Svež paradajz sa malo soli može da nam reguliše krvni pritisak. Banane, lubenica, krastavac nadoknađuju minerale koje izgubimo putem znoja. Bitan je i dobar san 6 do 8 sati, jer je on preduslov za dobar imunitet – naglašava dr Obradović.
U razgovoru za portal eKlinika dr Biserka Obradović podseća nas da je naše telo sastavljeno najvećim delom iz vode, koja ima „težnju da izađe u spoljnu sredinu“.
– Sinovijalna tečnost u zglobovima, pritiska zglobnu čauru i ako je ona oštećena dolazi do jakog bola. Vazduh u šupljinama našeg tela, na primer u sinusima, izazvaće glavobolju, bolesni sinusi reaguju na promene vremena. Napadi migrene mogu da postanu jači i učestaliji kada dođe do pada atmosferskog pritiska – kaže dr Obradović.
Doktorka objašnjava da osobe koje burnije reaguju na promene vremena ne rade to iz „hira“. Kod meteoropata hormon stresa ACTH produkuje se u većim količinama, dok je endorfina hormona koji deluje na prag bola manje, moguće je da zato osobe sa nižim nivoom endorfina osetljivije na bol koji u redovnim uslovima ne bi ni primetili, dodaje dr Obradović.
– Kada dolazi do pada atmosferskog pritiska reaguju mišići i koža koji su elastični i šire se. Međutim, imamo nekada unutrašnje ili spoljne postoperativne ožiljke, oni su vezivno tkivo koje se ne širi. U ovakvim uslovima osobe koje su imale operaciju žale se da ih boli rez. Često ljudi pitaju: „Kako može da te boli rez, kada si imao operaciju pre 20 godina?“, ali to je moguće, jer ožiljno tkivo ne može da se širi i usled pritiska dolazi do bola. Jednostavno neko će burnije, a neko slabije da odreaguje na promenu vremena – kaže dr Obradović.
U uslovima velikih vrućina bitno je da i na pravi način zaštitimo kožu i telo od pregrejavanja. Dr Obradović savetuje prirodne i široko krojene tkanine, ne prozirne kako ne bo došlo do prodora ultraljubičastih zraka. Preporuka je da budemo fizički aktivni.
– Fizička aktivnost je lek, ne postoji lek koji može da zameni adekvatnu fizičku aktivnost, bitno je kada smo fizički aktivni. Vežbanje mora da bude usklađeno sa našim godinama, mogućim bolestima. Svako se može baviti fizičkom aktivnošću i kardiovaskularni pacijenti, možda će oni danas napraviti dva koraka, ali posle pet dana, četiri koraka. Bitno je i lepo raspoloženje, da nam zadovoljstvo čine jednostavne stvari. Neophodna je pozitivna energija i osmeh na licu, jer mi biramo stres, a stres bira bolest – zaključuje dr Biserka Obradović.