Uz alarm telo se šokira usred sna. Foto; Shutterstock
Buđenje uz više alarma ujutru, kada sat zvoni u tri termina, u razmaku od po desetak minuta, i te kako utiče na naše zdravlje. Brojne studije otkrile su da su alarmi loši za naše zdravlje, i mentalno i fizički. Stručnjaci navode da alarmi pokreću odgovor tela „bori se ili beži“ svaki put kada se aktiviraju, što se može smatrati stresom za telo.
Jedan od razloga zašto su alarmi loši je taj što podstiču uobičajeni moderni fenomen koji se zove „društveni džet leg“. Društveni džet leg je termin koji je skovao Till Roenneberg, profesor sa University of Munich kako bi opisao poremećaje ciklusa spavanja, koji se javljaju kada je naš raspored buđenja za vikend najmanje jedan sat drugačiji od alarma za radni dan. Promena vremena buđenja za vikend stvara nedoslednost koja remeti obrasce spavanja i uzrokuje mnoge negativne efekte buđenja uz alarm. S tim u vezi naučnici sa University of Munich otkrili su da je za svaki sat društvenog džet lega tokom vikenda oko 33 odsto veća verovatnoća da će osoba imati višak kilograma.
U studiji National Institute of Industrial Health, učesnici koji su se probudili uz glasan alarm imali su viši krvni pritisak i veći broj otkucaja srca. Ovo ima smisla, kažu istraživači, jer kada se iznenada probudimo, kao što je slučaj sa alarmom, dešava se nalet adrenalina kako bi osoba bila u stanju da se izbori sa opasnošću koja bi mogla da izazove iznenadno buđenje. Vremenom, hronična jutarnja reakcija adrenalina i odgovor tela „bori se ili beži“ može da izazove dugotrajni stres, depresiju i kardiovaskularne probleme.
Buđenje uz pomoć više alarma svakog jutra može da poremeti ciklus brzog pokreta očiju (REM), što zapravo uzrokuje inerciju sna, povećanu pospanost, umor, promene raspoloženja i takođe podiže nivo kortizola.
Vremenom, hronična jutarnja reakcija adrenalina „bori se ili beži“ može izazvati dugotrajni stres, depresiju i kardiovaskularne probleme. Tenzije koje se stvaraju u našem telu usled nedostatka doslednog sna takođe mogu da doprinesu povećanju telesne težine. Višak kortizola, na primer, utiče da se kilogrami gomilaju. Dakle, savet stručnjaka je da kada se alarm prvi put oglasi, vreme je da ustanemo – izgledaćemo i osećaćemo se bolje.
Mnogi stručnjaci koji se bave higijenom sna preporučuju korišćenje svetlosnog alarma (koji koristi svetlo da simulira zoru i ubrzava nas da ustanemo) ili alarma koji nas polako budi tokom perioda od 10 minuta sa progresivno glasnijim zvucima. Na taj način omogućavamo telu da započne prirodni proces sporog buđenja, umesto da ga šokiramo usred sna.