Ovo je zabrinjavajući zdravstveni trend koji zbunjuje lekare širom sveta: zabeležen je porast broja mladih ljudi koji razvijaju rak dojke, debelog creva i pluća Foto: Shutterstock
Ovo je zabrinjavajući zdravstveni trend koji zbunjuje lekare širom sveta: zabeležen je porast broja mladih ljudi koji razvijaju rak dojke, debelog creva i pluća. Što se tiče raka debelog creva, izgleda da ne postoji jedno ubedljivo objašnjenje zašto je učestalost ove bolesti porasla za 50% među osobama u dvadesetim, tridesetim i četrdesetim godinama tokom poslednjih 30 godina. Neki stručnjaci veruju da se objašnjenje krije u našoj sve većoj sklonosti ka brzoj hrani — i paralelnom porastu gojaznosti, što utiče na zdravlje celokupnog sistema za varenje.
Međutim, ovo ne objašnjava porast bolesti kod mladih ljudi koji su inače savršeno fit i zdravo se hrane.
Ovaj fenomen nedavno je istakla bivša producentkinja BBC Radio 4, Molly Guinness, koja je u seriji objava na društvenoj mreži X otkrila da joj je dijagnostikovan rak creva u 39. godini. Molly Guinness je samo najnoviji primer u nizu mladih ljudi koji su dokumentovali svoj šok zbog dijagnoze bolesti koju većina povezuje sa starijim osobama.
U jednoj objavi, koja je pregledana skoro 15.000 puta, napisala je:
„Ja sam jedna od pet mladih osoba koje poznajem, a kojima je u poslednjih godinu dana dijagnostikovan rak debelog creva – svi smo vitki i zdravo se hranimo”.
„Gledam oko sebe u čekaonici na onkološkoj klinici za kolorektalne bolesti – svi koje vidim tamo imaju zdrav BMI.“
Zu Rafalat, 38, iz Finsbury Parka, je imala samo jedan simptom. Njen stomak je bio naduven kao da je čiji je u šestom mesecu trudnoće i bila je očajna kada joj je dijagnostikovan rak debelog creva u četvrtom stadijumu.
Nažalost ove žene nisu jedine, kojima je dijagnostikovan rak debelog creva. Zvanični podaci pokazuju da je stopa oboljevanja od raka debelog creva povećana za 52% među osobama starosti od 25 do 49 godina od početka devedesetih godina. Nasuprot tome, stope ove bolesti kod starijih grupa, koje su statistički sklonije obiljevanju od ove vrste karcinoma, su ili opale ili ostale stabilne u istom periodu.
Iako se većina slučajeva raka debelog creva i dalje javlja kod osoba starijih od 50 godina, nekoliko nedavnih studija povezalo je konzumaciju brze hrane ili ultra-prerađenih namirnica (UPF) sa povećanim rizikom od raka debelog creva.
Međutim, nisu svi stručnjaci uvereni da je brza hrana i UPF isključivi krivac za ovaj trend, a vrsta pacijenata pogođenih ovom bolešću sugeriše da su u pravu što sumnjaju. Onkolozi primećuju da, iako je konzumacija brze hrane u velikoj meri povezana sa gojaznošću, koja je sama po sebi faktor rizika za nekoliko vrsta raka, mladi ljudi, bez obzira na telesnu težinu, bivaju dijagnostikovani sa rakom debelog creva otprilike u istoj meri.
Profesor Karol Sikora, svetski poznat onkolog sa preko 40 godina iskustva, izjavio je da je verovatno reč o „promenama u načinu života“ tokom poslednjih 50 godina. Međutim, tačno koja promena je povećala rizik od raka ostaje misterija.
On je dodao da sumnja da bi promena mikrobioma creva kod mladih ljudi — hiljade bakterija u našem sistemu za varenje — mogla biti odgovorna za povećanje rizika od raka.
– Zdrav mikrobiom je ključan za sprečavanje raka creva, rekao je prof. dr Sikora i dodao:
– Ćelije creva su neprestano izložene produktima koje bakterije proizvode. Dakle, ne bi bilo iznenađujuće ako bi neke promene dovele do veće ili manje učestalosti pojave raka debelog creva.
Dr Hendrik-Tobias Arkenau, konsultant onkolog iz HCA Healthcare u Londonu, rekao je da je porast raka debelog creva među mladim ljudima „stvarna zabrinutost“. On je dodao da se ovi karcinomi najčešće otkrivaju u kasnijim, ili ponekad tragično, završnim fazama. Analize sugerišu da će broj smrtnih slučajeva od raka creva u Velikoj Britaniji porasti za 2.500 godišnje između 2024. i 2040. godine. Trenutno, rak creva godišnje ubije skoro 17.000 Britanaca, a samo polovina onih kojima je dijagnostikovan očekuje da prežive 10 godina nakon što saznaju da imaju bolest.
Što se Srbije tiče, statistika je takva da tokom godine od raka debelog creva oboli 4.500 ljudi a njih 3.000 izgubi bitku sa ovom bolešću. Maligne bolesti postoje već 2.000 godina, ali da tek se u poslednjih 50 godina razvija sistemsko lečenje, objašnjavaju lekari. Naglašavaju da se uočava porast obolevanja od karcinoma u čitavom svetu, ali i da se sve više ulaže i u nove terapije karcinoma.
Dodatni izazov za stručnjake jeste karcinom u mlađem životnom dobu, što potvrđuje u razgovoru za portal eKlinika i onkolog prof. dr Lazar Popović, onkolog na Institutu. Uočava se sve više mladih osoba sa malignim bolestima, ali nažalost ne postoje precizne statistike o tome, dodaje naš sagovornik.
– Ono što vidimo u svakodnevnoj kliničkoj praksi jeste da zaista mladi ljudi sve češće oboljevaju od karcinoma. Srećom imamo sve bolje terapije i sve bolju dostupnost terapija, ali zaista je karcinom kod mlađih pacijenata nešto što primećujemo u našem svakodnevnom radu. Karcinom u mlađem uzrastu se nažalost teže leči i ima lošiju prognozu. Postoje određene indikacije za imunoterapiju. Na primer kod trostruko negativnog karcinoma dojke koji se zaista javlja kod najmlađih žena imaćemo za mesec dana imunoterapiju, imaćemo terapiju za pacijentiknje one koji su BRCA1 i BRCA2 koji daju bolje ishode lečenja – naglašava prof. dr Popović.