Novi lek za apneju u snu daje nadu za noći bez CPAP aparata 

S obzirom na to da su glomazni i često neprijatni, mnogi pacijenti sa apnejom u snu (zatvaranje gornjih disajnih puteva) ne koriste svoj aparat za kontinuirani pozitivni pritisak u disajnim putevima (CPAP). Korišćenje CPAP aparata za apneju u snu najčešći je, ali skup i neprijatan tretman. Mnogi pacijenti zahtevaju druge tretmane, jer jednostavno ne žele noću da nose masku, kaže dr David Kuhlmann, medicinski direktor medicine spavanja u Bothwell Regional Health Center u Sedaliji, Misuri. Novi lek za apneju u snu, koji su razvili istraživači u kompaniji Apnimed, daje nadu da će olakšati simptome apneje u snu i zameniti konvencionalnije tretmane.

Nove pilule stvaraju talase u apneji u snu

Istraživači u kompaniji Apnimed, koja je razvila novi oralni lek za apneju u snu (trenutno se zove AD109) koji je kombinacija lekova aroksbutinin i atomoksetin, nadaju se da će ovaj novi pristup olakšati simptome apneje u snu i zameniti konvencionalnije tretmane.

Aroksibutinin se koristi za lečenje simptoma preaktivne bešike, dok se atomoksetin koristi za lečenje poremećaja pažnje i hiperaktivnosti.

– Ovaj lek je jedinstven u smislu da trenutno ne postoji odobreni lek za lečenje apneje u snu. AD109 sprečava kolaps disajnih puteva tokom noći. Ta funkcija je kroz kombinaciju lekova, koji, u teoriji, pomažu da se disajni putevi malo više otvore, ali pomažu i da ljudi imaju neprekinut san – kaže dr Douglas Kirsch, medicinski direktor medicine spavanja u Atrium Health u Šarlotu, Severna Karolina.

AD109 je trenutno u fazi III ispitivanja, ali rezultati su već objavljeni za fazu II. Iz objavljenih podataka studije, u zaključku studija faze II navodi se da je „AD109 pokazao klinički značajno poboljšanje apneje u snu, što sugeriše da je dalji razvoj jedinjenja opravdan”.

I tako lek ide u klinička ispitivanja faze III. Ali postoji nešto što treba uzeti u obzir prilikom gledanja ovih rezultata.

Procena rezultata AD109

Za testiranja faze II, pacijenti su bili podeljeni u grupe nakon što su testirani kako bi se videlo koliko je ozbiljna njihova apneja tokom spavanja.

Jedan rezultat ispitivanja faze II koji obećava bio je nedostatak velikih neželjenih efekata kod ljudi koji su uzimali lek.

– Ono što se nadate iz faze II ispitivanja, kako sa aspekta bezbednosti tako i sa aspekta efikasnosti, jeste da je promenilo nivo apneje u snu u poređenju sa placebom – kaže dr Kirsch.

Dr Kuhlmann je rekao da su primetili dve važne stvari: indeks apneje-hipopneje je opao kod pacijenata koji su dobili dve različite doze leka. Oni u grupi koja je uzimala nižu dozu zapravo su primetili „klinički značajno poboljšanje umora”.

Faza III treba da obuhvati širi krug ljudi. Dr Kirsch kaže da „faza II pruža dokaz koncepta… faza III je malo šira… možete omogućiti upotrebu leka većem broju ljudi”.

Sumnjiv propust u ispitivanju

Značajno je da AD109 faza II ispitivanja takođe nije uključivala ključnu stvar koju stručnjaci za spavanje proučavaju kako bi videli koliko dobro tretmani funkcionišu: zasićenje kiseonikom.

Sa apnejom u snu, telo uzima manje kiseonika tokom sna, što uzrokuje mnoge od njegovih štetnih efekata kada ste budni.

Dr Kirsch je objasnio kako lekari za spavanje proučavaju minimalno zasićenje kiseonikom prilikom čitanja studija sna, mereći koliko je nisko palo. Dr Kuhlmann je bio skeptičan u vezi s ovim propustom. Umesto prijavljivanja minimalnog zasićenja kiseonikom, Apnimed je koristio nešto što se zove „hipoksično opterećenje”, rekao je on.

Šta terapije moraju uzeti u obzir za budućnost

Dok ne budu objavljeni podaci faze III, nije moguće sa sigurnošću za koga će sve AD109 biti koristan.

– Kao i sa bilo kojim podacima, biće ciljnih populacija koje mogu imati bolje rezultate…sa bilo kojim lekom, malo je verovatno da će sve moći da se ispravi…Dok ne vidimo podatke faze III… ne možemo da tvrdimo sa sigurnošću – kaže dr Kirsch.

Dr Kuhlmann smatra da AD109 i dalje može da ima dobar efekat za veliki broj ljudi. Važno je samo razumeti da se ne može uporediti pilula sa pozitivnim pritiskom vazduha u disajnim putevima. On je dodao da bi voleo da vidi lek – uključujući AD109 – koji bi mogao da se meri sa oralnim aparatima ili bilo čim što leči blage do umerene slučajeve.

Pored AD109, dr Kirsch misli „da smo potencijalno na pragu da imamo neke lekove koji bi mogli pomoći kod apneje u snu u narednim godinama”.

Velika potreba za napretkom

Apneja u snu veliki je problem javnog zdravlja i broj ljudi koji je imaju raste iz godine u godinu. Američka akademija za medicinu spavanja procenjuje da do 80 odsto ljudi sa opstruktivnom apnejom u snu – najčešćim oblikom – ostaje nedijagnostikovano. Mnogi jednostavno ne znaju da je imaju.

Pušenje cigareta, prekomeran unos alkohola, droga ili neurološki poremećaji uobičajeni su faktori rizika. Ali što je najvažnije, to je sve što smanjuje tonus mišića oko gornjih disajnih puteva – poput gojaznosti – ili izaziva promene u strukturnim karakteristikama koje sužavaju disajne puteve.

Dr Kuhlmann naglašava važnost problema telesne težine povezanih sa apnejom u snu.

– To je veoma uobičajeno stanje, pogotovo kako ljudi stare i postaju teži. Dolazi do gubitka mišićnog tonusa celog tela, uključujući mišiće gornjih disajnih puteva – zaključuje on.