Nepravilan i ubrzan rad srca najčešći su simptomi atrijalne fibrilacije – poremećaja srčanog ritma poznatog i pod imenom treperenje pretkomora. Ovo oboljenje u nekim situacijama može da bude uvod u moždani udar. Doktori naglašavaju da je atrijalna fibrilacija najučestalija aritmija današnjice (1.5 do 2 odsto opšte populacije) i jedan od glavnih uzroka moždanog udara, sistemskih tromboembolijskih komplikacija, srčane slabosti, hronične bolesti bubrega, kardiovaskularnih morbiditeta i naprasne smrti. Prema podacima, Specijalne bolnice za cerebrovaskularne bolesti „Sveti Sava“ od oko 24.000 moždanih udara, koliko se godišnje dogodi u Srbiji, skoro svaki peti posledica je atrijalne fibrilacije.
Tri puta veća učestalost atrijalne fibrilacije
Novija istraživanja navode da je atrijalna fibrilacija sve zastupljenija bolest u savremenom svetu. Dr Gregory Marcus kardiolog, UCSF Health, navodi da se ispostavlja da je nepravilan i ubrzan rad srca, to jest atrijalna fibrilacija, tri puta učestalija, nego što su stručnjaci pretpostavljali.
Lekari preciziraju da kod nekih pacijenata aritmije mogu da se iznenada pojave i nestanu, dok su kod drugih tegobe dugotrajne ili stalne. Sama po sebi atrijalna fibrilacija nije životno ugrožavajuće stanje, ali ona uvek zahteva pažnju i detaljnu dijagnostiku, jer povećava rizik od moždanog udara.
Nikada ne procenjujmo sami o čemu se radi
Dr Marcus navodi da studija nema za cilj da uplaši opštu populaciju već da osnaži svest o ovoj bolesti i omogući više sredstava za istraživanje i lečenje atrijalne fibrilacije.
– Primera radi, postoje jaki dokazi da fizička aktivnost može da smanjiti teret ove bolesti – objašnjava dr Marcus. Lekari dodaju i da je veća zastupljenost atrijalne fibrilacije verovatno i posledica bolje dijagnostike. Dešava se i da pomoću pametnih satova pacijenti primete neku nepravilnost u radu srca. Lekari kažu da nikako ne nastojimo sami da otkrijemo o čemu se radi, nego da obavezno dođemo na pregled.
Faktori rizika
U isto vreme uočava se i porast pacijenata sa poznatim faktorima rizika koji dovode do ove bolesti.
– Neregulisani krvni pritisak, dijabetes, metabolički sindrom, gojaznost, apneja u snu, uz druge zdravstvene probleme faktori su rizika koji povećavaju mogućnost razvoja atrijalne fibrilacije – kaže dr Paul Wang sa Stanford Cardiac Arrhythmia Service.
Istraživač aritmija dr Rod Passman iz Northwestern University, dodaje da je gojaznost koja je sve zastupljenija u mlađem životnom dobu, jedan od krivaca za primetan broj mlađih pacijenata obolelih od atrijalne fibrilacije. U isto vreme produžava se i životni vek, atrijalna fibrilacija je učestalija u starijem životnom dobu.
Važno je na vreme lečiti dijabetes i hipertenziju
Lekari apeluju i da se redovno kontrolišu hronične bolesti. Adekvatno lečenje dijabetesa i hipertenzije mogu u bitnoj meri da preveniraju razvoj atrijalne fibrilacije. Savet je da se vodi računa o ishrani da se održava zdrava telesna težina.
Ne smemo da budemo lenji ni kada je u pitanju fizička aktivnost. Lekari kažu da nepravilan i ubrzan rad srca može da se javi i posle konzumacije alkohola, kofeina i nikotina, potrebno je da zato maksimalno izbegavamo ove supstance, a posebno ako već patimo od atrijalne fibrilacije.
Nekada je atrijalna fibrilacija neizbežna
Kardiolog elektrofiziolog dr Frederick Ehlert sa Columbia University, naglašava da su ove mere prevencije neophodne, ali da je nekada moguće da uradimo sve što je moguće i ponovo dobijemo dijagnozu atrijalne fibrilacije.
Bitno je zato da svaku nepravilnost u radu srca, svaku sumnju prijavimo lekaru, da uradimo neophodnu dijagnostiku i utvrdimo o čemu je tačno reč. Rana dijagnostika i pravovremeno lečenje mogu u bitnoj meri da nas zaštite od tromba ili moždanog udara.
Kako se leči atrijalna fibrilacija?
Atrijalna fibrilacija je bolest koja zahteva individualno lečenje. Osnovni modaliteti lečenja su primena antiaritmijske i naročito antikoagulantne terapije kod onih pacijenata kod kojih je ta vrsta terapije indikovana.
U slučaju da primenjeni načini lečenja i izmene životnih navija ne daju željene rezultate pojedinim pacijentima se preporučuje ablacija, procedura kojom se umanjuju simptomi atrijalne fibrilacije kao što su ubrzani i nepravilni rad srca, kratak dah, netolerancija na napor. Ablacija se radi u opštoj ili lokalnoj anesteziji.
