Mlečna kiselina ili laktat je proizvod metabolizma glukoze u ćelijama koji se formira se u mišićima tokom vežbanja, ali ga mogu proizvesti određene bakterije fermentacijom u crevima. Laktat je organsko jedinjenje koje se prirodno proizvodi u telu tokom različitih metaboličkih procesa. Formira se kao nusprodukt anaerobnog disanja, koji se javlja kada je dotok kiseonika u mišiće ograničen.
Mlečna kiselina ili laktat može da bude korisna, ali i štetna
U crevima, mlečna kiselina ili laktat ima nekoliko važnih uloga. Neke od njih su korisne. Na primer, laktat proizvode bifidobakterije koje dominiraju u debelom crevu dojenčadi. Naučnici smatraju da ovaj laktat pomaže u zaštiti odojčeta tako što čini creva kiselijim, što može da spreči razvoj nekih štetnih bakterija. U drugim situacijama, međutim, efekat zakiseljavanja laktata može ozbiljno da šteti mikrobiomu creva i zdravlju čoveka.
To se najjasnije vidi kod stoke, kao što su goveda, gde akumulacija laktata može da učini creva previše kiselim, što dovodi do stanja koje se zove laktacidoza. Laktacidoza ubija delove korisnih crevnih bakterija i dovodi do daljeg nakupljanja laktata u crevima. U teškim slučajevima to može da dovede do smrti životinje, jer laktat može da bude toksičan u visokim koncentracijama.
Mlečna kiselina u visokim koncentracijama pogoršava inflamatorne bolesti creva
Akumulacija laktata u crevima ljudi takođe loše utiče na zdravlje. Srećom, vrsta laktacidoze izazvane previše kiselim crevima, koja se javlja kod stoke preživara, mnogo je ređa kod ljudi, ali se može javiti kod osoba sa sindromom kratkog creva. Povećanje koncentracije mlečne kiseline u debelom crevu takođe se dovodi u vezu sa ozbiljnošću bolesti kod ljudi koji pate od inflamatornih bolesti creva.
Uništavanje zaštitnih vrsta crevnog mikrobioma izazvano laktatom može takođe da pogoduje rastu štetnih bakterija, kao što su Salmonella i Campylobacter. Ovi patogeni takođe mogu da se hrane samim laktatom ako ne postoje visoke koncentracije da to spreče.
Bakterije koje koriste laktat
Na sreću, laktat se ne akumulira u crevima zdravih odraslih osoba, uprkos činjenici da ga proizvodi niz različitih crevnih bakterija. To je zato što mikrobiom creva sadrži nekoliko mikroba, zajednički nazvanih „bakterije koje koriste laktat“, koje su u stanju da se razmnožavaju i dobijaju energiju iz mlečne kiseline i u tom procesu je pretvaraju u druge stvari.
Jedna od najzanimljivijih bakterija koje koriste laktat zove se Anaerostipes hadrus. Ovaj mikrob je tako dobro prilagođen da se razmnožava uz pomoć laktata da će ga i dalje efikasno koristiti čak i kada mu se obezbede i drugi izvori energije, kao što je glukoza. Još jedna ključna karakteristika Anaerostipes hadrus bakterije je da pretvara laktat u kratkolančanu masnu kiselinu koja se zove butirat. Butirat se generalno smatra veoma korisnim jer ga apsorbuju i koriste ljudske ćelije koje oblažu debelo crevo, obezbeđujući im oko 70 odsto njihovih energetskih potreba.
Hranjenjem crevnih ćelija, pomaže im da se ramnožavaju i funkcionišu optimalno, jačajući našu crevnu barijeru protiv invazije štetnih mikroba. Butirat takođe deluje antiinflamatorno, pomažući da se priguše prekomerne ili štetne imunološke reakcije u crevima. Postoje čak i neki dokazi da može imati zaštitnu ulogu protiv kolorektalnog karcinoma.
Bakterije koje koriste laktat, kao što je Anaerostipes hadrus, kao i druge vrste koje proizvode butirat, uključujući vrste Anaerobutyricum species i Eubacterium limosum mogu se zbog toga smatrati dvostruko korisnim, s obzirom na to da uklanjaju potencijalno štetan laktat iz creva i istovremeno ga pretvaraju u korisni butirat.
Zbog svega navedenog, javlja se interesovanje za razvoj bakterija koje koriste mlečnu kiselinu ili laktat kao probiotik. Međutim, testiranje na ljudima je i dalje potrebno da bi se dokazalo da će funkcionisati. Ove bakterije su obično veoma osetljive na kiseonik, što znači da ih je teže uzgajati i pakovati od tradicionalnih probiotika, tako da može da bude i izazovnije da se razviju u terapije.
