Kod nekih osoba bolni simptomi multiple skleroze su najintenzivniji kada se probude Foto: Shutterstock
Multipla skleroza (MS) je složena bolest čije je sipotme teško generalizovati. Dok mnogi doživljavaju najjači umor tokom dana a jak spazam mišića noću, to ne mora biti slučaj kod svih pacijenata. Za neke je upravo rano jutro period dana koji im „pada“ najteže.
Simptomi MS, kao što su umor i ukočenost (spazam) mišića, mogu oscilirati tokom dana. Takođe, variranje se ponekad događa i u periodima od nekoliko dana ili nedelja tokom relapsa. Međutim, promena simptoma može se značajno razlikovati među pojedincima.
MS je progresivna neuromišićna auotimuna bolest koja može da ošteti više delova nervnog sistema, od najsitnijih nerava do mozga i kičmene moždine. Sve to može da dovede do nepredvidivih i raznolikih simptoma. Neki MS simptomi mogu da variraju u različitom intenzitetu tokom dana. Imajte na umu da ono što vi doživljavate u smislu simptoma može biti potpuno različito od onoga što drugi ljudi sa MS-om imaju kao kliničku sliku.
Ako imate osećaj da vaši MS simptomi nekada postaju lakši a nekada teži u različitim delovima dana. Simptomi MS mogu menjati i intenzitet i prirodu manifestacija na dnevnom nivou. Često se stručnjaci i istraživači fokusiraju na velike promene simptoma tokom meseci ili godina. Međutim, neka istraživanja su se bavila analizom simptoma tokom određenih delova dana ili u kraćim vremenskim periodima.
U studiji iz 2017. godine, istraživači su pronašli dokaze tvrdnje da umor kod ljudi sa relapsno-remitentnom formom multiple skleroze može da oscilira iz istih razloga zbog kojih umor oscilira i kod ljudi koji nemaju MS. Razlozi za ove fluktuacije mogu uključivati stres, raspoloženje, nedostatak sna, temperaturu i druge uzroke.
Takođe, fizička aktivnost ima različite efekte na MS umor. Ona ponekad može izazvati ili pogoršati umor, ali redovna umerena vežba najjčešće poboljšava izdržljivost, snagu i energiju.
Procene su da 80 odsto ljudi sa MS doživljava spazam mišića. Karakteriše ga ukočenost mišića, koja može dovesti do bolnih spazama i smanjene pokretljivosti. Spastičnost je obično izraženija ili primetnija pri pokretu, a posebnu kategoriju pacijenata čine oni sa MS kod kojih je spazam najjači ujutru. Pored spazma, ujutru mogu biti veoma intenzivni simptomi kao što su umor i disfunkcija bešike.
Neki ljudi će primetiti pogoršanje simptoma uveče ili kada legnu da spavaju. Imajte na umu da je MS vrlo raznolika bolest koja kod svakog može izazivati spektar različitih simptoma i različit intenzitet. Možda ćete primetiti da se vaši simptomi pogoršavaju ujutru ili sredinom popodneva, a poboljšavaju noću – ima i takvih slučajeva.
Umor pogađa između 65 i 80 odsto ljudi sa MS-om. Ipak, umor povezan sa ovom bolešću najčešće ima tendenciju da se pogoršava nakon aktivnosti i fizičkog napora. Ostali simptomi takođe mogu postati izraženiji tokom dana. Uobičajeni MS simptomi koji se mogu pogoršati tokom dana uključuju:
Ima ljudi koji posle jutarnjeg „udara“ različitih simptoma preko dana nemaju gotovo nijedan od navedenih simptoma tokom dana.
MS se povezuje ili sa sporom progresijom simptoma i njihovog intenziteta, ili sa periodima aktivnosti bolesti (relapsi) praćenim periodima kada simptomi nestaju ili se povlače. Ako imate relapsno-remitentnu MS, možete primetiti da tokom relapsa vaši simptomi:
Ponekad simptomi mogu potrajati i do 8 nedelja ili duže, čak i uz tretman. Nekoliko faktora može izazvati pojačanu pojavu MS simptoma. Na to utiču:
Stres, pojedini lekovi, pušenje i izlaganje toploti ili hladnoći takođe mogu izazvati intenzivniju pojavu simptoma. Kada pokušate da eliminišete okidače, simptomi mogu značajno da oslabe.