Svi stručnjaci su jednoglasni u oceni da se komplikacije mogu da spreče dobrom medikamentoznom terapijom, ali i naglašavaju da terapija može da ostvari svoj pun potencijal uz zdrave životne navike Foto: Shutterstock
Moždani udar je neurološki deficit manjeg ili većeg stepena i nastaje zbog oštećenja krvnih sudova mozga. Tokom moždanog udara dotok kiseonika i hranjivih materija otežan je ili potpuno onemogućen u određeni deo mozga koji je zahvaćen moždanim udarom. Posle moždanog udara pogođeni deo mozga prestaje sa funkcionisanjem i dolazi do neuroloških ispada, ukoliko se pravovremeno ne reaguje moguće je da se sve završi invaliditetom ili smrću pacijenata. Novo istraživanje navodi da su veće komplikacije posle moždanog udara učestalije kod pacijenata koji puše, imaju visok krvni pritisak i atrijalnu fibrilaciju.
Stručnjaci veruju da ova 3 faktora rizika u većoj meri utiču na tok bolesti od ostalih faktora rizika kao što su visoke vrednosti holesterola, dijabetes, prekomerno taloženje masnoća u trbuhu, slaba fizička aktivnost, nezdrava ishrana, konzumacija alkohola, jak stres.
Postoje dva tipa moždanih udara: ishemijski koji je najčešći i posledica začepljenja krvnih sudova određenog dela mozga trombom i hemoragijski moždani udar kada do oštećenja dolazi zbog krvarenja u određenom delu mozga.
Vodeći autor studije koja je objavljena u časopisu Neurology Dr Catriona Reddin University of Galway u Irskoj naglašava da je dobra prevencija moždanog udara zasnovana na kontroli krvnog pritiska, lečenju atrijalne fibrilacije i prestanku pušenja.
Atrijalna fibrilacija je poremećaj srčanog ritma, koji nastaje u pretkomorama. Nepravilan i često ubrzan srčani rad glavni su simptomi ovog oboljenja. Lekari naglašavaju da promene životnih navika, redovne kontrole i optimalna terapija mogu da povoljno utiču na regulaciju bolesti. Prema podacima, Specijalne bolnice za cerebrovaskularne bolesti „Sveti Sava“ u Beogradu od oko 24.000 moždanih udara, koliko se godišnje dogodi u Srbiji, gotovo svaki peti uzrokovan je atrijalnom fibrilacijom.
U istraživanju za potrebe navedene studije učestvovalo je 27.000 osoba prosečne starosti 62 godine, oko 50 odsto ispitanika je imalo moždani udar, od čega 4.850 pacijenata i ozbiljne komplikacije, kod izvesnog broja ovih osoba sve se završilo smrtnim ishodom, dok je jedan deo pacijenata posle šloga bio onesposobljen za obavljanje svakodnevnih aktivnosti.
Autori studije ističu da visok krvni pritisak povećava za tri puta mogućnost od moždanog udara, atrijalna fibrilacija za više od četiri puta, dok pušenje udvostručuje rizik.
Neurolog dr Joshua Z. Willey sa Columbia University Irving Medical Center u Njujorku, koja nije bila uključena u ovu studiju, objašnjava da visok krvni pritisak u bitnoj meri povećava rizik od ređih, ali ozbiljnijih hemoragijskih moždanih udara.
– U slučaju da pacijent ima nekontrolisanu hipertenziju moždani udar može da se završi sa mnogo ozbiljnijim posledicama, pa čak i smrtnim ishodom – kaže dr Willey.
Svi stručnjaci su jednoglasni u oceni da se komplikacije mogu da spreče dobrom medikamentoznom terapijom, ali i naglašavaju da terapija može da ostvari svoj pun potencijal uz zdrave životne navike.
Dr Trudy Gaillard sa Florida International University u Majamiju koja nije učestvovala u studiji ističe da je dobra kontrola hroničnih bolesti najbolji način prevencije moždanog udara.
– Kvalitetna saradnja pacijenta i lekara u primarnoj zdravstvenoj zaštiti je bitna, jer može da smanji ove faktore rizika na koje ipak možemo da utičemo – dodaje dr Gaillard.
Stručnjaci ističu da je bitno da pacijenti redovno i u tačno propisanim dozama piju lekove za snižavanje krvnog pritiska i antikoagulanse za lečenje atrijalne fibrilacije. Nepohodno je da osoba izbegava pušenje, da upražnjava fizičku aktivnost, barem 30 minuta brze šetnje dnevno.
Lekari naglašavaju da je najbolji način ishrane za ove pacijente mediteranska dijeta, zasnovana na povrću, ribi, voću, manjim količinama mlečnih proizvoda kao i DASH dijeta, koja naglašava upotrebu nemasnih proteina, celovitih žitarica, svežeg povrća. Smatra se da dobra kontrola ovih činilaca može da u bitnoj meri spreči teške posledice moždanog udara.