Dr Svetlana Sremović Rađenović: Gestacijski dijabetes je opasan i za majku i za dete Foto: Privatna arhiva/Shutterstock
Gestacijski dijabetes je dijabetes koji se prvi put dijagnostikuje tokom trudnoće ili gestacije, i, kao i druge vrste utiče kako ćelije koriste glukozu. Ono što je posebno važno je da gestacijski dijabetes uzrokuje visok nivo šećera u krvi koji može da utiče kako na tok trudnoće tako i na zdravlje bebe. Stručnjaci navode da ako žena ima gestacijski dijabetes tokom trudnoće, šećer u krvi će se vratiti na uobičajeni nivo ubrzo nakon porođaja, ali to istovremeno znači da ima veći rizik da dobije dijabetes tipa 2.
Gestacijski dijabetes javlja se najčešće između 24. i 28. nedelje trudnoće, jer njihova tela prolaze kroz mnogobrojne promene, najviše hormonske. U najvećem broju slučajeva gestacijski dijabetes ne proizvodi nikakve simptome kod trudnica, a neki od uočljivih su učestalo mokrenje, žeđ i umor.
– Gestacijski dijabetes je trudnoćom izazvan i javlja se onda kada krene dijabetogeno dejstvo trudnoće. Obično nestane kada se trudnoća završi, ali su te žene pod rizikom, imaju veći rizik da kasnije u životu dobiju dijabetes. Trudnoća jeste dijabetogeno stanje. Ona optereti sistem i ako sistem ne funkcioniše dobro pod opterećenjem onda dijabetes može i kasnije da se razvije, recimo ako se žena ugoji, ako je pod stresom ili kada pređe određene godine – objašnjava u razgovoru za eKlinika portal profesor dr Svetlana Spremović- Rađenović, načelnik odeljenja Ginekološke endokrinologije, Klinike za ginekologiju i akušerstvo Univerzitetskog kliničkog centra Srbije.
O tome da li bi buduće majke mogle unapred da znaju da li će tokom trudnoće razviti gestacijski dijabetes, dr Spremović – Rađenović ističe da među ženama, postoji grupa kod koje je rizik povećan.
– Dijagnoza dijabetesa može da se postavi ukoliko šećer naraste na 7 mmol/l i više. Drugi način dijagnoze jeste test opterećenja šećerom, prilikom kojeg možemo da prepoznamo ukoliko organizam nije u mogućnosti da metaboliše povećane količine šećera. Test se radi kod rizičnih grupa, gde je šećer natašte normalan ili ukoliko je šećer u krvi natašte u tzv. sivoj zoni, tj. između 5,6 i 6,9 mmol/l – podseća sagovornica eKlinika portala.
Profesorka Spremović-Rađenović kaže da praksa u većini evropskih zemalja jeste da se radi selektivni skrining, odnosno dijagnostika, što se radi kod žena koje spadaju u rizične grupe, ne kod svih trudnica.
– To bi značilo da se skrining radi kod gojaznih, žena obolelih od sindroma policističnih jajnika, a koje imaju obolenja štitaste žlezde, zatim ukoliko nekoliko od članova bliže porodice ima deijabetes, ukoliko postoje loši ishodi u prethodnim trudnoćama ili ako u aktuelnoj trudnoći postoji veća težina ploda za gestacijsku starost ili povećana količina plodove vode – naglašava dr Svetlana Spremović-Rađenović, specijalista ginekologije i akušerstva i subspecijalista endokrinologije.
U slučaju gestacijskog dijabetesa šećer pogoduje da beba brže raste, zbog čega mogu da se jave dodatne negativne posledice. Dr Spremović-Rađenović objašnjava da u drugoj polovini trudnoće beba najbrže raste, a glukoza dodatno podstiče rast bebe. Zbog toga je obično najveći problem težina takve dece i u suštini, kako navodi sagovornica eKlinika portala, to su trudnoće koje vrlo često završe carskim rezom zato što je beba prevelika, ili može da dođe do povrede deteta na rođenju.
– Gestacijski dijabetes je opasan i za majku i za dete. Deca će na rođenju imati povećanu telesnu masu, što u kasnijem životu može da poveća rizik od metaboličkog sindroma, gojaznosti, hipertenzije i dijabetesa ukoliko se telesna masa i struktura ne normalizuju tokom prvih godina života. Kod majki, postoji povećan rizik od povrede u toku porođaja i povećane učestalosti operativnog završavanja porođaja. Takođe, povećan je rizik da majka u sledećoj trudnoći ima gestacijski dijabetes. Kasnije u životu, takođe se javlja i povećan rizik od pojave dijabetesa tipa 2, što zavisi i od navika u ishrani i fizičke aktivnosti. U svakom slučaju, predviđeno je da se posle 8 nedelja od porođaja napravi prva procena da li se dijabetes povukao, a potom se kontrole vrše na svake dve godine – pojašnjava za čitaoce eKlinika portala profesor dr Svetlana Spremović-Rađenović, načelnik odeljenja Ginekološke endokrinologije, Klinike za ginekologiju i akušerstvo Univerzitetskog kliničkog centra Srbije.