Prema novom izveštaju neprofitne istraživačke organizacije RAND, kognitivne sposobnosti, funkcionalna ograničenja i fizičko zdravlje mogu biti jaki prediktori rizika od razvoja demencije do 20 godina pre njenog početka.
Rano otkrivanje Alchajmerove bolesti i srodnih demencija posebno je ključno za milione starijih od 65 godina, pošto su postojeći tretmani koji modifikuju bolest efikasni samo u ranim fazama.
Rizici od demencije – životne navike i ključni prediktori
Istraživači RAND sproveli su tri studije kako bi identifikovali one sa najvećim rizikom od kognitivnog oštećenja, istražili načine za povećanje kognitivnog testiranja među starijim odraslim osobama i podstakli rizične pojedince da brinu o zdravlju mozga.
Prva studija analizirala je podatke o kogniciji i demenciji iz Health and Retirement Study, nacionalno reprezentativnog istraživanja oko 20.000 starijih odraslih Amerikanaca i njihovih domaćinstava, koje je u toku od 1992. godine.
Ova analiza identifikovala je faktore životnih navika kao što su nedostatak vežbanja, gojaznost i neangažovanost u hobijima u 60. godini kao ključne prediktore rizika od demencije, na osnovu pregleda 181 potencijalnog faktora rizika.
Istraživanje naglašava važnost usvajanja životnih navika koje podržavaju zdravlje mozga tokom života.
Studija je otkrila sledeće faktore kao jake prediktore razvoja demencije:
- loše fizičko zdravlje
- moždani udar
- određeni geni koji snažno predviđaju budući rizik od razvoja kognitivnih oštećenja i demencije
- odsustvo radnog staža ili rad u trajanju od samo nekoliko godina
- dijabetes ili indeks telesne mase (BMI) od 35 ili više u 60. godini
- prekomerno konzumiranje alkohola ili nikada nisu pili alkohol
- nikada nisu vežbali
- nizak rezultat na različitim fizičkim testovima (kao što su snaga hvata, brzina hodanja i ravnoteža…)
- manje savesni
- slabo angažovanje u hobijima i aktivnostima koje uključuju učenje novih stvari
Kognitivni pad utiče na finansijske i praktične odluke
Druga studija istraživala je kako ljudi reaguju kada se suoče sa kognitivnim problemima.
Koristeći podatke iz dugoročnog američkog istraživanja, otkriveno je da su pacijenti sa novodijagnostikovanom demencijom daleko skloniji da reaguju, napominjući da je 25 odsto ispitanika tražilo finansijsku pomoć od dece, u poređenju sa samo 2 odsto onih bez dijagnoze.
Čak i bez formalne dijagnoze, 29 procenata ljudi koji pokazuju znake demencije zatražilo je finansijsku pomoć, što sugeriše da mnogi prepoznaju promene i počinju da planiraju unapred.
Treća studija otkrila je da su troškovi najveća prepreka pristupu kognitivnim procenama i lečenju demencije.
Dr Clifford Segil, neurolog u Providence Saint John’s Health Center u Santa Moniki, Kalifornija, koji nije bio uključen u ove studije ili pisanje izveštaja, kaže da je „novost pročitati članak o demenciji u 2024. godini koji ne podržava upotrebu amiloidnih lekova za njeno lečenje”.
– U ovom izveštaju razumljivim jezikom navedeni su faktori rizika koji, po mom mišljenju, povećavaju šanse za dobijanje demencije koji uključuju moždani udar, loše zdravlje, dijabetes – rekao je.
Ograničenja studije
Ryan Glatt, direktor FitBrain Program na Pacific Neuroscience Institute u Santa Miniki, Kalifornija, koji takođe nije učestvovao u ovim studijama, kaže da su „faktori kao što su fizička aktivnost i društveni angažman povezani sa manjim rizikom od demencije, ali studija ne može definitivno da utvrdi da li ova ponašanja sprečavaju kognitivni pad ili su jednostavno markeri boljeg osnovnog kognitivnog zdravlja”.
Dr Segil je primetio da „implikacije ove RAND studije sugerišu da postoje jasne stvari koje ljudi mogu da urade za ‘zdravlje mozga’ da bi sprečili demenciju”.
– Ovaj rad savetuje izvođenje fizičkih vežbi, rad u kasnijim godinama, bavljenje hobijima i novim informacionim aktivnostima nakon penzionisanja i održavanje dobrog fizičkog zdravlja što će verovatno sprečiti nekoga da razvije demenciju. Mislim da ove modifikacije životnih navika mogu da budu korisne svima koji, kako stare, pokušavaju da izbegnu gubitak pamćenja ili demenciju.
