Cigrete su skupa navika i oblik zavisnosti koji polako i sigurno urušava zdravlje. Stradaju srce, pluća, krvni sudovi. Jedna cigareta nas neće ubiti, ali hoće u proseku skratiti životni vek za 19.5 minuta, navodi novo istraživanje.
Studija University College London tvrdi da sa svakom popušenom cigaretom žene izgube u proseku 22, a muškarci 17 minuta života. Dobra vest je da prekid pušenja može da spreči negativan uticaj nikotina na naš organizam i preokrene ovu računicu u našu korist.
Navedeno istraživanje organizovalo je Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite Ujedinjenog Kraljevstva. Stručnjaci su i ranije tvrdili da svaka popušena cigareta skraćuje životni vek za 11 minuta, a ovo istraživanje nudi još sumornije podatke i tvrdi da jedna pakla cigareta u proseku skraćuje životni vek za skoro 7 sati.
Čak i pušenje samo, s vremena na vreme, na primer jedna cigareta dnevno uz kafu, može da utiče na očekivani životni vek, navode stručnjaci. Prema Međunarodnoj klasifikaciji bolesti, pušenje spada u bolest zavisnosti i ima šifru F17. Pušenje povećava rizik od nastanka karcinoma pluća, oboljenja srca, hronične opstruktivne bolesti pluća, štetno je i u pasivnom obliku, upozoravaju lekari.
Pušenje je skupa i štetna navika, a ovo istraživanje još jednom naglašava važnost da je bitno da prestanemo da pušimo, navode stručnjaci.
– Dokazi sugerišu da jedna osoba kada popuši samo jednu cigaretu skrati svoj životni vek u proseku za 20 minuta. Što pre prestanemo da pušimo usporićemo ovaj časovnik i produžiti životni vek. Poboljšava se zdravlje skoro odmah – smatra Sarah Jackson, glavni istraživač ove studije.
Sa prestankom pušenja većina osoba manje kašlje, može lakše da diše, bolja je cirkulacija pa je i više energije, poboljšava se čulo ukusa i mirisa, smatra se da je veća plodnost.
– Nikad nije kasno da napravimo pozitivnu promenu, postoj niz efikasnih načina koji mogu da pomognu pušačima da ostave cigarete – navodi Jackson.
Autori studije, koja će biti objavljena u časopisu Journal of Addiction, naglašavaju da cigarete ne skraćuju samo život, već u bitnoj meri utiču i na lošiji kvalitet života.
Aktivno pušenje najviše utiče na zdravlje u srednjem životnom dobu, kada je čovek najproduktivniji. Pušač star 60 godina obično ima zdravstveni profil nepušača starog 70 godina.
Studija iz 2022. otkriva da je prestanak pušenja efikasno kao i uzimanje lekova za prevenciju srčanog udara.
Osim što utiče na zdravlje, pušenje takođe tanji i novčanik. Građani Srbije u proseku izdvoje za pušenje mesečno oko 3.000 dinara, prema nekim podacima više se troši na cigarete nego voće i odeću. Tretman nikotinske zavisnosti se odvija u više faza i uključuje psihoterapijski i farmakoterapijski pristup.
Postoje razne vrste preprata za odvikavanje od pušenja – nikotinske žvakaće gume, transdermalni flasteri, nazalni sprejevi, tablete i inhalatori, koje neke osobe primenjuju s većim ili manjim uspehom. Savet je da se koriste u saradnji sa lekarom.