Skrolovanje društvenih mreža dok pokušavate da radite druge stvari može otežati vašem mozgu da zadrži informacije Foto Shutterstock
Brain rot ili truljenje mozga, proglašeno je za reč je 2024. godine po izboru Izdavačke kuće Oksford. Truljenje mozga opisuje kognitivne i emocionalne probleme povezane sa prekomernim vremenom provedenim ispred ekrana. Iako truljenje mozga nije klinička dijagnoza, medicinski stručnjaci se slažu da predstavlja problem i zabrinutost zbog uticaja prekomerne upotrebe nekvalitetnog onlajn sadržaja, naročito na društvenim mrežama.
Svi imamo trenutke kada se čini da je nemoguće da skrenemo pogled sa ekrana, bilo da pretražujemo razne aplikacije, društvene mreže, Instagram ili besciljno skrolujemo kroz vesti. Ova potreba može biti toliko intenzivna da remeti našu koncentraciju i kognitivno zdravlje. Internet čak za to ima ime: truljenje mozga. I to truljenje mozga mnogima od nas dešava se toliko često da ga je Izdavačka kuća Oksford proglasila za reč 2024. godine.
Oksford truljenje mozga definiše kao „pretpostavljeno pogoršanje mentalnog ili intelektualnog stanja osobe, posebno posmatrano kao rezultat prekomerne potrošnje materijala – sada posebno onlajn sadržaja – koji se smatra trivijalnim ili nimalo zahtevnim”, navodi se u saopštenju Oxford University Press u kojem je najavljena reč godine.
Upotreba termina „truljenje mozga” porasla je za 230 procenata između 2023. i 2024. godine usled sve veće zabrinutosti zbog posledica prekomerne upotrebe društvenih mreža i onlajn sadržaja na naše raspoloženje i kognitivno zdravlje, navodi Oksford. Ovaj izraz koristi se za opisivanje sadržaja koji se nalazi na društvenim mrežama i internetu, a koji otupljuje um, kao i njegovog naknadnog negativnog uticaja koji može imati na zdravlje našeg mozga.
– Postoji trka za razvoj digitalnog sadržaja i platformi koje mogu da privuku pažnju ljudi i takmiče se na digitalnom tržištu koje je zasićeno – kaže dr Adam Leventhal, profesor i izvršni direktor Instituta za nauku o zavisnosti na Univerzitetu Južne Kalifornije u Los Anđelesu.
– Digitalni sadržaj i platforme koje pobeđuju u ovoj trci stvaraju sve veću zavisnost. Oni uvlače ljude u „digitalno bindžovanje” ili „prokletstvo skrolovanja” i izlažu potrošače nezdravom sadržaju – dodaje dr Leventhal.
Truljenje mozga nije zvanična medicinska dijagnoza, ali nezdrava količina vremena provedena pred ekranom koju opisuje može definitivno dovesti do širokog spektra kognitivnih i emocionalnih problema, kaže dr Laurie Ann Manwell, psiholog i predavač na Wilfrid Laurier University i University of Guelph u Kanadi, koja proučava bolesti zavisnosti i mentalno zdravlje.
– Prekomerno vreme provedeno ispred ekrana može negativno da utiče na pažnju, koncentraciju, učenje, pamćenje, emocionalnu regulaciju i društveno funkcionisanje – kaže dr Manwell.
Znaci upozorenja na truljenje mozga kod ljudi svih uzrasta mogu biti slični onome što se dešava kod starijih osoba koje razvijaju kognitivno oštećenje, kaže dr Manwell.
Ona kao simptome truljenja mozga navodi::
Truljenje mozga može nastati zbog toga što je vreme koje ljudi provode pred ekranima ono kada ne rade stvari koje mogu da unaprede zdravlje mozga, kao što su vežbanje, spavanje, druženje u stvarnom životu i obavljanje mentalno izazovnih aktivnosti, kaže dr Manwell.
Truljenje mozga takođe može biti uzrokovano načinom na koji koristimo naše ekrane, dodaje dr Manwell. Prečesto pasivno skrolujemo i konzumiramo sadržaj brzim tempom dok istovremeno obavljamo više zadataka ili pokušavamo da radimo ili učimo.
– Korišćenje ekrana na ovakav način može dovesti do podeljenih i smanjenih resursa pažnje, što dovodi do lošijih sposobnosti učenja i pamćenja, što može povećati stres i emocionalnu disregulaciju kada je osoba primorana da neprestano uči neke stvari. Takođe često postoje i odgovarajući efekti na mozak kao što su smanjenje sive i bele mase, što dovodi do smanjenog kapaciteta i efikasnosti obrade informacija – kaže dr Manwell.
Jedan od razloga zašto truljenje mozga može biti veliki problem za ljude jeste taj što može oslabiti ono što je poznato kao neuroplastičnost, ili koliko se lako mozak prilagođava i stvara nove veze na osnovu novih iskustava, kaže dr Manwell.
Tokom života, angažovanje u novim aktivnostima i učenje novih stvari može povećati neuroplastičnost, što nas zauzvrat štiti od kognitivnog pada kako starimo, kaže dr Manwell. Ponavljano konzumiranje besmislenog sadržaja na našim ekranima ima suprotan efekat, smanjujući sposobnost mozga da efikasno upravlja kognitivnim i funkcijama ponašanja.
Deca i tinejdžeri najviše su izloženi riziku, jer razvoj truljenja mozga usled prekomernog vremena ispred ekrana u ranom uzrastu, dok se mozak još uvek razvija, može dovesti do slabijeg kognitivnog i ponašajnog zdravlja tokom celog života, upozorava dr Manwell.
– Deca, koja razvijaju moždane puteve i veštine koje podržavaju dugotrajnu pažnju, kontrolu impulsa i regulaciju raspoloženja, mogu biti ranjivija na ove efekte. Moguće je da prekomerna upotreba digitalnih medija to ometa – kaže dr Leventhal.
Iako truljenje mozga nije prava medicinska dijagnoza, postoje neke stvari koje možete učiniti da ga sprečite i pokušate da preokrenete neke od njegovih efekata – kaže dr Leventhal.
– Promena navika u korišćenju digitalnih medija može poboljšati naše blagostanje. Pravljenje pauza u vremenu ispred ekrana, vremenska ograničenja i ograničenja za korišćenje određenih nezdravih aplikacija mogu biti korisni – kaže dr Leventhal.
Postoji mnogo aplikacija koje vam mogu pomoći da pratite ukupno vreme provedeno ispred ekrana i primenite digitalne periode detoksikacije kako biste se isključili i angažovali se u aktivnostima u stvarnom životu, kaže dr Manwell.
Međutim, ovo je više kratkoročno rešenje i možda ćete morati da pažljivo razmotrite svoje dnevne navike kako biste poboljšali svoje raspoloženje i kognitivne funkcije kada dođe do truljenja mozga.
– Za stvarnu promenu, trebalo bi razmotriti promene životnih navika koje su dugoročno održive, kao što je zamena vremena ispred ekrana drugim aktivnostima, kao što je meditacija, vežbanje, čitanje, druženje sa prijateljima i porodicom uživo umesto preko ekrana, učenje novih veština, kao što su novi jezik ili muzički instrument, igranje sa životinjama, provođenje vremena u prirodi – i redovno praktikovanje ovih aktivnosti – kaže dr Manwell.
Ako vreme koje provodite ispred ekrana čini značajan deo vašeg posla, možda ćete morati da budete kreativni kako biste pronašli načine da se udaljite od kompjutera i telefona. To može da bude štampanje materijala koje biste inače čitali onlajn ili održavanje sastanaka uživo umesto virtuelnih sastanaka, savetuje dr Manwell. Kada morate da budete ispred ekrana, neka to bude vaš jedini fokus, tako da možete efikasno da obavite zadatak koji imate.
– Biti svestan i aktivno angažovan i fokusiran na ekrane takođe može pomoći u ublažavanju negativnih efekata koji se javljaju i pri obavljanju više zadataka – ističe dr Manwell.