Cilj operacije jeste da umanji bol, omogući normalan hod i stabilnost. Foto: Shutterstock
Operacija zamene kolena, to jest artroplastika kolena, zamena zgloba kolena ugradnjom endoproteze nekada je neophodna, ako dođe do oštećenja hrskavice i otežane pokretljivosti. Cilj operacije jeste da umanji bol, omogući normalan hod i stabilnost. Kada će pacijent posle operacije zamene kolena biti u mogućnosti da se vrati uobičajenim fizičkim aktivnostima zavisi od više faktora. Bitno je da se vežba na određeni način, prema preporuci fizijatra, kako ne bi došlo do komplikacija.
Operacija zamene kolena često se radi kod artroze kolene (gonartroza) oštećenja hrskavice zgloba kolena i kosti ispod hrskavice, kada dolazi i do pojave koštanih izraslina (osteofita). Indikacije za operaciju su i povrede kolena koje ne mogu da se saniraju konzervativnim lečenjem.
Fizičko kretanje i vežbe koje se izvode po nalogu fizioterapeuta, ali i samostalno, ključni su delovi oporavka posle operacije zamene kolena. Vežbe imaju za zadatak da obezbede pun opseg pokreta sa novim zglobom, omoguće kretanje i dobar balans. Istraživanja navode prednosti rane aktivacije zgloba posle ugradnje endoproteze kolena. Stručnjaci ističu da se na ovaj način pacijent brže i kvalitetnije oporavlja, a u isto vreme sprečavaju se moguće komplikacije, poput duboke venske tromboze.
– Većina hirurga voli da pacijenti što pre ustanu i počnu da šetaju posle operacije. Pacijentima se daju lekovi koji ublažavaju bolove, nešto na šta će se oslanjati pri hodu, dovoljan je jedan dobar štap – objašnjava fizijatar dr Jennifer Hankenson, sa Yale Medicine.
Stručnjaci u fazi oporavka i pokušaja pacijenta da se osloni na operisanu nogu imaju u vidu opšte zdravstveno stanje i godine, tip endoproteze kolena, kvalitet kosti.
Pacijenta u bolnici pregledaju fizijatar koji predlaže terapiju. Potom se u saradnji sa fizioterapeutom rade vežbe u bolnici, po otpustu i kod kuće. Vežbe se planiraju u odnosu na mobilnost pacijenta odmah posle operacije. Na nedeljnom nivou taju u proseku 30 do 60 minuta, rade se uz pomoć fizioterapeuta i samostalno.
– Terapeut će odlučiti kada je moguće da pacijent nastavi samostalno vežbanje – objašnjava dr Hankenson.
Pored bolje ravnoteže i sigurnijeg oslanjanja na novo koleno, stručnjaci nastoje da vežbama ojačaju mišiće nogu koji stabilizuju zglob kolena.
Vežbe ravnoteže uključuju balansiranje na jednoj nozi, stajanje na jednoj nozi sa zatvorenim očima, stoj na jednoj nozi dok bacate loptu.
Kvadricepsi su mišići butina, nalaze se iznad kolena i ispod kuka. Ova grupa mišića omogućava nam hod, penjanje stepenicama, trčanje, skakanje i zato je njihova pravilna aktivacija bitna posle operacije zamene kolena. Kvadriceps omogućava ispravljanje kolena iz savijenog položaja, stabilizuje kolena u pokretu ili pod opterećenjem. Posle operacije zamene kolena kvadricepsi su slabiji i zato je nužno pravilnim vežbama njihovo jačanje.
– Jačanjem kvadricepsa i boljom preraspodelom pritiska na zglob kolena biće lakši hod. Na ovaj način mogu da se jačanjem zgloba spreče i nove moguće povrede – naglašava dr Hankenson.
Doktorka dodaje da je posle operacije izuzetno važno da pacijenti nastoje da povrate vežbama pun opseg pokreta.
– U slučaju da ne radimo vežbe jak je rizik da ne dođe do poboljšanja pokretljivosti i da se na izvestan način mišići i tetive „zaglave“ – kaže dr Hankenson.
Vežbe koje su od pomoći su sasvim jednostavne, na primer dovoljno je dok sedimo na stolici da ispružimo i potom savijemo koleno. U slučaju ograničenja pacijent će primenjivati određene vrste vežbi i fizioteraput će savetovati pacijente na koje pojedinosti da obrate pažnju.
Terapija nastoji da do kraja 4. sedmice od operacije omogući fleksiju kolena do 90 stepeni i punu aktivnu ekstenziju, cilj je da pacijent do 7. nedelje savije koleno za 120 stepeni i da može potpuno da ispravi koleno.
Moguće je da od 7. nedelje pacijent dobije dozvolu da se vrati nekim ili čak i svim fizičkim aktivnostima, kao i pre operacije. U slučaju da se pacijent bavi sportom koji iziskuje jaku aktivnost i pritisak na kolena kao što su košarka, fudbal, dugo trčanje, lekari mogu savetovati vežbe koje u manjoj meri opterećuju kolena, na primer plivanje, kaže dr Hankenson.
Pacijent bi trebalo da izađe iz bolnice bez bolova i sa značajno boljim obimom pokreta. Ukoliko je u ovakvom stanju po izlasku iz bolnice, preporučuju se vežbe blagog istezanja, šetnja po ravnoj ili neravnoj podlozi može i sa štapom. Dobro je ako je moguće da se popenjemo ili spustimo uz par stepenika. Sve je do potpune rehabilitacije bitno planirati uz stručnu pomoć.
U principu potrebno je 1 do 2 meseca da se pacijent osloni na noge bez pomagala, oko 3 do 6 meseci da se vrati svakodnevnim aktivnostima. Oporavak nekada može da potraje i duže, pa i nekoliko godina, sve zavisi od prethodne fizičke spremnosti, opšteg zdravstvenog stanja, godina pacijenta i niza drugih činilaca.