Lekari objašnjavaju zašto nikad ne smete da zadržavate urin i odlažete odlazak u toalet: Jedan organ može da strada

Kada bešika zahteva pražnjenje, telesni signali ponekad se ignorišu radi produktivnosti ili čak i rekreativnih aktivnosti. Iako povremeno odlaganje odlaska u toalet nije štetno, zadržavanje urina može biti razlog za pojavu ozbiljnih zdravstvenih posledica kada to postane navika.

– U početku se vežbate da ne idete, ali na kraju urinarna distenzija i istezanje bešike oslabe zid bešike – kaže dr Jason Kim, klinički vanredni profesor urologije na Renaissance School of Medicine na Državnom univerzitetu u Njujorku u Stoni Bruku.

Kako funkcioniše bešika

Proces mokrenja uključuje složen neurološki sistem. Urin proizveden u bubrezima putuje kroz cevi zvane ureteri do bešike, koja ima ograničen kapacitet.

– Normalni kapacitet bešike je 400 do 600 kubika. Ali kod pacijenata sa narušenom funkcijom mokrenja, to bi moglo biti povišeno – kaže dr Kim.

Kada bešika dostigne polovinu svog kapaciteta, nervni receptori signaliziraju mozgu. Mozak potom naređuje bešici da zadrži urin do odgovarajućeg trenutka, dodao je.

Kada odlučimo da idemo u toalet, nastavlja dr Kim, mozak šalje signale koji opuštaju mišić sfinktera uretre, zadržavajući urin, a zatim teraju mišiće bešike da se kontrahuju kako bi istisnuli urin.

Zdravstveni rizici hroničnog zadržavanja urina

Mlađi ili sredovečni ljudi, posebno u profesijama sa smenskim radom ili ograničenim pristupom toaletima, često duže vreme zadržavaju urin, kaže dr Anurag K. Das, predsednik Odeljenja za urologiju u Univerzitetskoj bolnici Northwell Staten Island.

– Vremenom se njihova mokraćna bešika rasteže i može da izdrži prilično dugo, tako da ovi ljudi idu u toalet samo svakih 8 do 12 sati – kaže on. Ovde spadaju vozači kamiona, nastavnici i medicinske sestre.

Iako mladi, zdravi ljudi možda neće imati trenutne probleme, ali dr Das kaže da „kako stare, bešike se više ne prazne u potpunosti, što može dovesti do veće stope infekcija, osećaja neispražnjenosti, a ponekad i veće učestalosti, jer se bešika prazni samo do pola ili čak i manje”.

Neki ljudi, koji se nazivaju „patološki držači urina”, razvijaju Hinmanov sindrom (ne-neurogena neurogena bešika). Ovi ljudi imaju problema da se opuste nakon što su naučili da zadržavaju urin na duže vreme. Produženo zadržavanje može uzrokovati vraćanje urina nazad do bubrega. U nekim slučajevima to može dovesti do ozbiljnog oštećenja bubrega i otkazivanja bubrega, upozorava dr Das.

Zašto imate problema sa mokrenjem

Iako zadržavanje urina predstavlja faktor rizika za probleme sa bešikom, postoji mnogo drugih razloga zbog kojih možete imati poteškoća sa mokrenjem, kaže dr Kim. Na primer, kod „gotovo svakog” starijeg muškarca, prostata se uvećava i uzrokuje „ono što nazivamo opstrukcijom izliva ili suženjem uretre”, dodaje dr Kim. Da bi bliže objasnio, uporedio je uretru sa baštenskim crevom. „Zamislite da na crevo stavite nogu da biste suzili protok,” kaže dr Kim, napominjući da se to dešava sa uvećanom prostatom.

Kod žena može da dođe do prolapsa karličnih organa, što uzrokuje spuštanje bešike. „To može da savije uretru i izazove opstrukciju izlaza,” objašnjava.

Koliko se dobro funkcionalni poremećaji mokrenja leče usled odlaganja mokrenja zavisi od toga koliko se brzo problem reši, napominje dr Kim.

Opcije lečenja i prevencija

Za mlađe pacijente, dr Kim preporučuje planirane posete toaletu svaka tri do četiri sata, čak i bez hitne potrebe. Ako ne osećate potrebu, „prisilite se”, savetuje. Vežbe za karlično dno takođe mogu pomoći u poboljšanju kontrole bešike.

Odlaganje mokrenja takođe može dovesti do ponavljajućih infekcija urinarnog trakta.

– U slučajevima kada kod infekcije ne pomaže ni antibiotik, ponekad preporučujemo sakralnu neuromodulaciju, nešto skoro kao pejsmejker bešike. Blizu nerava implantiramo elektrodu i povezujemo je sa uređajem koji stimuliše te nerve – objašnjava dr Kim.

Ako to ne pomogne, kaže da pacijenti mogu razmisliti o tome da nauče kako da izvrše povremenu kateterizaciju – stavljanju katetera u bešiku nekoliko puta dnevno za dreniranje urina.

Rana intervencija je ključna.

– Mnogi koji odlažu odlazak u toalet počinju da zadržavaju urin još kao deca ili u srednjoj školi. Važno je da se njima rano objasni kako funkcioniše urinarni sistem i koje probleme zadržavanje urina može dugoročno da izazove.