Starije osobe gube pažnju ako je sobna temperatura niža ili viša od ove, pokazala studija

Sobna temperatura utiče na kognitivne funkcije starijih osoba, pokazali su rezultati opservacione studije sprovedene na Hinda and Arthur Marcus Institute for Aging Research. Revolucionarna studija identifikovala je značajnu vezu između temperatura u zatvorenom prostoru i kognitivnih performansi kod starijih osoba, a posebno je rasvetaljena situacija kako klimatske promene mogu da predstavljaju povećan rizik za kognitivno zdravlje.

Kada sobna temperatura padne ili se poveća za 4˚C od standardne to počinje da remeti pažnju starijih

Studija naučnika sa Hinda and Arthur Marcus Institute for Aging Research odnosno istraživačkog ogranka Hebrew SeniorLife, neprofitne podružnice Harvard Medical School, otkrila je da stariji odrasli imaju najmanje poteškoća u održavanju pažnje kada je temperatura u kući između 20 i 24˚C. Ali, problem u odražavanju pažnje nastaje kada dođe do variranja temperature i to za samo 4˚C u oba smera. Naime, istraživanje je pokazalo da pažnja i kognitivne funkcije starijih osoba počinju da opadju kada je temperatura u prostoru u kojem borave niža od 16˚C ili viša od 28˚C.

Longitudinalna opservaciona studija, pod nazivom „Temperatura u kući i pažnja koja je sama prijavljena kod starijih odraslih osoba koje borave u zajednici“, tokom godine je pratila sobne temperature i poteškoće pažnje kod 47 odraslih starijih od 65 godina i više. Nalazi, objavljeni u Journal of Gerontology: Medical Sciences, pokazuje da čak i trenutni klimatski uslovi dovode starije odrasle osobe u opasnost. Istraživači navode da su implikacije posebno zabrinjavajuće za populaciju sa niskim prihodima koje možda ima manje resursa da reguliše svoje kućno okruženje.

Efekti klimatskih promena šire se van fizičkog zdravlja i obuhvataju i  kognitivne funkcije

– Naši nalazi naglašavaju da je važno imati u vidu kako faktori životne sredine, kao što je temperatura u zatvorenom prostoru, utiču na kognitivno zdravlje u starijoj populaciji. Ovo istraživanje naglašava potrebu za intervencijama javnog zdravlja i stambenim politikama koje daju prioritet klimatskoj otpornosti za starije odrasle osobe. Kako globalne temperature rastu, osiguravanje pristupa okruženjima sa kontrolisanom temperaturom biće ključno za zaštitu njihovog kognitivnog blagostanja – naglašava dr Amir Baniassadi, glavni autor studije i vodeći stručnjak za proučavanje uticaja klimatskih promena na starije osobe sa Hinda and Arthur Marcus Institute for Aging Research. 

Nakon studije iz 2023. godine, koja je merila kako je temperatura uticala na spavanje starijih odraslih osoba i njihovu kognitivnu sposobnost, novo istraživanje trenutno dodaje sve veći broj dokaza da se efekti klimatskih promena šire izvan fizičkog zdravlja i obuhvataju kognitivno funkcionisanje. Potencijalna rešenja su, kako navode istraživači, integracija tehnologija pametnih kuća za optimizaciju unutrašnjih temperatura, poboljšanje energetske efikasnosti u kućištu i proširenje pristupa resursima za hlađenje.