Rizik od demencije može da se smanji za 28 odsto zamenom jednog proteina, zaključuje nova studija

Nova studija otkrila je vezu između prerađenog crvenog mesa i lošijeg kognitivnog zdravlja

Istraživači iz Brigham and Women’s Hospital u Bostonu nedavno su detaljnije ispitali dve glavne kategorije hrane – crveno meso i prerađeno crveno meso – i njihov uticaj na zdravlje mozga, odnosno rizik od demencije. Konkretno, proučavali su kognitivnu funkciju i demenciju. Kognitivna funkcija je višestruka i uključuje koliko brzo mozak može da obradi informacije, pamćenje, jezik i izvršnu funkciju – što uključuje sposobnost planiranja, fokusiranja i prebacivanja pažnje. Demencija je skup bolesti koje utiču na kognitivnu funkciju, a Alchajmerova bolest je tip demencije. Ovi istraživači objavili su svoje nalaze u januaru 2025. u časopisu Neurology.

Kako je sprovedena ova studija

Preporučujemo

Istraživači su prikupili podatke dve dugotrajne američke studije. Prva, Nurses’ Health Study (NHS) počela je 1976. godine i uključivala je 121.700 medicinskih sestara starosti od 30 do 55 godina. Druga studija, Health Professionals Follow-up Study (HPFS) počela je 1986. i obuhvatila je 51.529 muških zdravstvenih radnika između 40 i 75 godina starosti.

Sadašnja studija podeljena je u četiri faze, a svaka faza je ispitivala kako crveno meso i prerađeno crveno meso utiču na specifične ishode. Učesnici su svake dve do četiri godine vodili dnevnik ishrane u kojem su navodili šta su jeli i koliko često. Istraživači su prerađeno crveno meso definisali kao slaninu, viršle, kobasice, salamu, mortadelu i druge prerađevine od mesa. Neprerađeno crveno meso definisali su kao govedinu, svinjetinu, jagnjetinu i hamburger.

Učesnici su bili podeljeni u tri grupe na osnovu prosečnog dnevnog unosa prerađenog crvenog mesa, kao prema prosečnoj dnevnoj količini neprerađenog crvenog mesa.

Šta je studija otkrila

Dijagnoze demencije

Prva faza uključivala je više od 130.000 učesnika iz NHS i HPFS koji nisu imali demenciju kada je studija počela. Tokom 43 godine (u proseku) praćenja, 11.173 osobe u ovoj grupi razvilo je demenciju.

Nakon prilagođavanja faktorima kao što su starost, pol i drugi faktori rizika za pad kognitivnih sposobnosti, istraživači su otkrili da učesnici u grupi koja je konzumirala visoko prerađeno crveno meso imaju 13 odsto veći rizik od razvoja demencije u poređenju sa onima u grupi sa niskim sadržajem.

Kada su posmatrali neprerađeno crveno meso i upoređivali ljude koji su jeli u proseku manje od jedne polovine porcije dnevno sa osobama koje su konzumirale jednu ili više porcija dnevno, istraživači nisu pronašli nikakvu razliku u riziku od demencije.

Objektivna kognitivna funkcija

U drugoj fazi, istraživači su analizirali objektivne kognitivne funkcije (OCF – koliko dobro mozak radi da zapamti, razmišlja i rešava probleme) kod 17.458 učesnika NHS sa prosečnom starošću od 74 godine.

Nakon prilagođavanja faktorima kao što su starost, pol i drugi faktori rizika za smanjenje kognitivnih sposobnosti, istraživači su otkrili da su učesnici iz grupe sa visokim konzumiranjem prerađenog crvenog mesa imali brže starenje mozga, što je brže smanjilo njihove ukupne kognitivne sposobnosti – nazvane globalnom kognicijom – u poređenju sa onima u grupi sa najnižim konzumiranjem prerađenog crvenog mesa.

Subjektivna kognitivna funkcija

Treća faza je bila analiza subjektivne kognitivne funkcije (SCF), koja se zasniva na onome što učesnici veruju u vezi sa svojim sposobnostima pamćenja i razmišljanja – na primer, da li su osećali da im kognitivne veštine opadaju ili ostaju iste. SCF se pojavljuje pre nego što se spoznaja može objektivno testirati. Nakon prilagođavanja potencijalnih zbunjujućih faktora, istraživači su otkrili da su učesnici, prosečne starosti od 78 godina, koji su jeli u proseku 0,25 porcija ili više dnevno prerađenog crvenog mesa imali 14 odsto veći rizik od subjektivnog kognitivnog pada u poređenju sa onima koji su jeli u proseku manje od 0,10 porcija dnevno.

Takođe su otkrili da ljudi koji su jeli jednu ili više porcija neprerađenog crvenog mesa dnevno maju 16 odsto veći rizik od subjektivnog kognitivnog pada u poređenju sa ljudima koji su jeli manje od pola porcije dnevno.

Analiza supstitucije

Četvrta faza je bila analiza zamene i proučavala je da li se zdravlje mozga poboljšalo kada je prerađeno crveno meso zamenjeno zdravijim proteinima.

• Zamena jedne porcije prerađenog crvenog mesa dnevno porcijom orašastih plodova i mahunarki smanjila je rizik od demencije za 19 odsto. Ta zamena rezultirala je i sa 1,37 godina manje kognitivnog starenja i 21 odsto manjim rizikom od subjektivnog kognitivnog pada.
• Zamena jedne porcije prerađenog crvenog mesa dnevno porcijom ribe bila je povezana sa 28 odsto manjim rizikom od demencije i 51 odsto manjim rizikom od subjektivnog kognitivnog pada.
• Zamena prerađenog crvenog mesa živinom bila je povezana sa 16 odsto manjim rizikom od demencije i rezultirala je sa 1,33 manje godina kognitivnog starenja. Druge supstitucije nemasnim proteinima pokazale su slične asocijacije.

Kako se ovo odnosi na svakodnevni život

Već je poznato da je prerađeno meso povezano sa većim rizikom od srčanih oboljenja i moždanog udara, i da redovno konzumiranje delikatesnog mesa može povećati rizik od dijabetesa za 15 odsto. Nova studija dodatno potvrđuje sve brojnije dokaze da prerađeno meso nije nije dobro za zdravlje i da može uticati na zdravlje mozga kada se redovno jede.

Dobro je da prerađeno crveno meso može da se zameni zdravijim proteinima da bi se smanjio rizik od demencije. I mada nema garancije, kada mozak dobije odgovarajuće alate, ima neverovatnu sposobnost da popravi deo oštećenja izazvanih drugim faktorima.

Omega-3 masne kiseline jedan su od najboljih hranljivih sastojaka za mozak. Masna riba, poput lososa i tunjevine, kao i biljni proteini, poput oraha, čia semena i lanenog semena, neki su od moćnih izvora omega-3.

Konzumiranje obilja biljaka – voća, povrća, integralnih žitarica, orašastih plodova, semena i mahunarki – takođe obezbeđuje antioksidante i druge hranljive materije dobre za mozak. Bobičasto voće bogat je izvor ovih antioksidanata, pa ih treba uključiti u obroke i užine.

U ishranu treba dodati više bobičastog voća i ribe, a tu pomaže MIND dijeta. Ona je spoj mediteranske dijete i DASH dijete. To znači da je bogata celim namirnicama punim antioksidanata i zdravih masti sa malo natrijuma, dodatog šećera i veštačkih sastojaka.