Imate problem sa matematikom? Naučnici otkrili kako se „bude vijuge“

Blaga stimulacija mozga može da poboljša aritmetičke performanse i nudi novi uvid u moždane mehanizme koji stoje iza matematičkih sposobnosti

Problem sa matematikom, odnosno matematičke sposobnosti koje su u korelaciji sa različitim životnim ishodima variraju od pojedinca do pojedinca. Jedan od pristupa poboljšanju matematičkih sposobnosti jeste razumevanje osnovnih kognitivnih funkcija. Međutom, najnovije sitraživanje ukazuje da bi blaga električna stimulacija ili blagi "potres mozga" pojačava matematičke sposobnosti.

Blaga električna stimulacija može da reši problem sa matematikom

Preporučujemo

Nova studija objavljena ove nedelje u časopisu PLOS Biology pokazuje da blaga električna stimulacija može da poboljša aritmetičke performanse – i nudi novi uvid u moždane mehanizme koji stoje iza matematičkih sposobnosti, zajedno sa potencijalnim načinom optimizacije učenja. Nalazi bi na kraju mogli da pomognu u smanjenju kognitivnog jaza i u izgradnji intelektualno pravednijeg društva, tvrde autori studije.

Teorijski i eksperimentalni dokazi ukazuju na to da su matematičke sposobnosti potkrepljene „osnovnim“ i „neosnovnim“ veštinama. Osnovne veštine se obično smatraju „urođenom“ sposobnošću da se pažnja usmeri na numeričke informacije i obrade ih, dok su neosnovne veštine one koje su važne za matematičku kogniciju, ali nisu isključive za matematičku oblast, kao što su izvršne funkcije, prostorne veštine i pažnja. Poslednjih godina, matematička obuka je kombinovana sa primenom neinvazivne stimulacije mozga kako bi se dodatno poboljšali rezultati obuke.

Otkrivene jače veze između delova mozga koji upravlja izvršnom funkcijom i koji je uključen u pamćenje

- Ljudi imaju različite mozgove koji kontrolišu mnogo toga u životu. U redu je da razmišljamo o okruženju, da li idemo u pravu školu i da li imamo pravog nastavnika, ali ne treba zaboraviti i da je ovde reč i o našoj biologiji - ističe dr Roi Cohen Kadosh, neuronaučnik sa University of Surrey koji je vodio istraživanje.

Dr Cohen Kadosh i kolege regrutovali su 72 studenta sa University of Oxford, skenirajući njihove mozgove kako bi izmerili povezanost između tri ključna regiona. Učesnici su se zatim bavili matematičkim problemima koji su zahtevali ili izračunavanje odgovora ili prisećanje napamet naučenih rešenja. Otkrili su da jače veze između dorzolateralnog prefrontalnog korteksa, koji upravlja izvršnom funkcijom, i zadnjeg parijetalnog korteksa, koji je uključen u pamćenje, predviđaju bolje performanse u računanju.

Čak trećina osoba koje imaju problem sa matematikom pokazalo dobre rezulate posle stimulacije mozga

Kada su istraživači primenili bezbolni oblik stimulacije mozga koristeći kape sa elektrodama – tehniku poznatu kao transkranijalna stimulacija slučajnim šumom – rezultati kod učesnika sa slabijim rezultatima su skočili za 25 do 29 odsto.

Tim veruje da stimulacija deluje tako što povećava ekscitabilnost neurona i interaguje sa GABA  hemikalijom u mozgu koja podstiče prekomernu aktivnost – efikasno kompenzujući slabu neuronsku povezanost kod nekih učesnika.

U stvari, stimulacija je pomogla učesnicima sa slabijim rezultatima da dostignu ili čak nadmaše rezultate vršnjaka sa prirodno jačim moždanim vezama. Ali, oni koji su već dobro rešavali matematičke probleme nisu videli nikakvu korist.

- Neki ljudi imaju problem sa matematikom i, ako možemo da pomognemo njihovom mozgu da ostvari svoj potencijal, otvaramo im mnogo mogućnosti koje bi inače bile zatvorene - kaže dr Cohen Kadosh nazivajući to „uzbudljivim vremenom“ za oblast istraživanja stimulacije mozga.

Ipak, dr Cohen Kadosh  ukazuje i na ključnu etičku zabrinutost - rizik da takve tehnologije postanu dostupnije onima sa finansijskim sredstvima, proširujući – umesto da zatvaraju – praznine u pristupu. Takođe je pozvao javnost da ne pokušava ovo kod kuće.

- Neki ljudi se bore sa učenjem, i ako se naše istraživanje pokaže uspešnim van laboratorije, mogli bismo da im pomognemo da ostvare svoje ambicije i otključaju mogućnosti koje bi inače mogle ostati van njihovog domašaja - navodi dr Cohen Kadosh.