Život može biti stresan i taj stres može negativno uticati na naše živote. Ljudi koji su pod većim stresom obično su manje srećni. A sreća – ili njen nedostatak – može uticati na zdravlje našeg srca, prema istraživanju objavljenom 18. septembra 2024. u Journal of the American Heart Association.
Kako je studija sprovedena i šta je otkrila
Za ovu studiju, istraživači su tražili vezu između sreće i kardiovaskularnih bolesti, posebno moždanog udara, koronarne bolesti srca, srčanog udara i srčane insuficijencije. Uzeli su podatke iz UK Biobank, dugoročne studije koja je između 2006. i 2010. regrutovala više od 500.000 pojedinaca starosti od 40 do 69 godina. Izvukli su informacije o 121.317 ljudi prosečne starosti 57 godina, od kojih su 55 odsto bile žene, koji su ispunjavale tražene kriterijume, a koji su uključivali aspekte blagostanja i odsustvo prethodnih stanja na početku. Prosečno vreme praćenja učesnika bilo je 12 godina.
Istraživači su razmatrali šest ključnih aspekata blagostanja, uključujući opštu sreću i zadovoljstvo porodicom, prijateljstvo, zdravlje, finansije i situacijama na poslu. Učesnici su svako pitanje u vezi sa ovim životnim oblastima davali odgovore ocenjujući ih sa „izuzetno srećni”, „veoma zadovoljni”, „umereno srećni”, „umereno nezadovoljni”, „veoma nezadovoljni” ili „izuzetno nesrećni”. Rezultati iz odgovora učesnika sastavljeni su na osnovu Indeksa blagostanja, validirane mere subjektivnog blagostanja.
Pored toga, istraživači su proučili dugoročne podatke kako bi videli koji su učesnici završili sa moždanim udarom, koronarnom bolešću srca, srčanim udarom ili srčanom insuficijencijom.
Faktori životnih navika takođe su uzeti u obzir, uključujući BMI, status pušenja, konzumiranje alkohola, fizičku aktivnost, navike gledanja televizije, trajanje sna i obrasce ishrane. Obrasci ishrane učesnika procenjeni su na osnovu preporuka Svetske zdravstvene organizacije i fokusirani su na unos voća i povrća, ribe, crvenog mesa i prerađenog mesa.
Budući da su upalni procesi povezani sa kardiovaskularnim oboljenjima, markeri upale iz krvi učesnika takođe su uzeti u obzir.
Početne statističke analize pokazale su da je veće blagostanje bilo povezano sa ljudima koji:
- nisu pušili
- nisu konzumirali alkohol
- redovno vežbaju
- hrane se zdravo
- provode manje vremena gledajući TV
- spavaju preporučenih 7 do 9 sati svake noći
Istraživači su zatim analizirali 28 kombinacija faktora blagostanja i zdravih životnih navika za koje se zna da utiču na rizik od kardiovaskularnih bolesti. BMI, pušenje, trajanje sna i vreme provedeno u gledanju televizije bili su najznačajniji faktori koji su uticali na vezu između dobrobiti i kardiovaskularnih bolesti. Konkretno, istraživači su otkrili da:
- u poređenju sa odraslima sa niskim osećajem blagostanja, ukupan rizik od razvoja kardiovaskularnih bolesti bio je 10- 21 odsto manji za ljude sa najvišim rezultatima blagostanja
- u poređenju sa odraslima sa niskim osećajem blagostanja, ljudi sa najvišim rezultatima blagostanja imali su 44 odsto manji rizik od koronarne arterijske bolesti, 45 odsto manji rizik od moždanog udara, 51 procenat manji rizik od srčane insuficijencije i 56 odsto manji rizik od srčanog udara.
Prema autorima studije, ove analize ukazuju na to da su ljudi sa višim nivoima blagostanja često usvajali zdravije životne navike. Istraživači napominju da ovo podržava potencijalnu uzročno-posledičnu vezu između većeg blagostanja i smanjenog kardiovaskularnog rizika.
Kako se ovo odnosi na stvarni život
Autori studije naglašavaju važnost holističkog pristupa zdravlju – poznatog i kao biopsihosocijalna perspektiva – ističući ulogu koju mentalno i emocionalno blagostanje igraju u prevenciji srčanih bolesti i moždanog udara.
– Ovi rezultati naglašavaju dubok uticaj koji emocionalno i psihološko zdravlje može imati na fizičko blagostanje, osvetljavajući složene biološke mehanizme koji ranije nisu bili u potpunosti cenjeni – kaže viši autor studije dr Wen Sun, pomoćnik direktora Centra za moždani udar na Univerzitetu nauke i tehnologije Kine.
Važno je imati na umu da su svi aspekti našeg zdravlja – mentalno, emocionalno, fizičko i duhovno – međusobno povezani i da svaka oblast utiče na ostale. Kada ne vodimo računa o svakoj od ovih oblasti, to će imati negativan uticaj na druge. Ali, takođe je tačno i suprotno.
A pošto je prevencija cilj, neophodno je da sada počnemo da menjamo svoje navike da bismo sprečili bolest kasnije. To uključuje upravljanje stresom, dovoljno kvalitetnog sna, jake društvene i emotivne veze, čestu fizičku aktivnost i uključivanje hrane koja je zdrava za srce, kao što su zdrave masti, vlakna i nemasni proteini. Praćenje MIND dijete, obrazac ishrane koji spaja mediteransku i DASH dijetu, pruža okvir za hranu koja je potrebna za zdravo srce i mozak.
Pored ovih navika, i druge su povezane sa srećom. Na primer, praktikovanje zahvalnosti povezano je sa povećanjem sreće i boljim zdravljem. Čak i održavanje dobre hidratacije može nam pomoći da se osećamo srećnije i produktivnije. A ako vam je potrebna brza promena stava i povećanje sreće, izađite napolje. Postoje dokazi da vreme provedeno u prirodi može povećati sreću – još više ako se krećete na otvorenom. Zato umesto trake za trčanje izađite u šetnju.
