Nagli skok krvnog pritiska može u trenutku da dovede do začepljenja arterijskog ili venskog suda na očnom dnu. Foto: Shuttesrtock/ Milena Anđela Mišić-Atanacković
Bolesti oka u većini slučajeva nisu praćene jasnim simptomima, uglavnom ne bole. Ukoliko se ne otkriju na vreme mogu da dovedu do ozbiljnog oštećenja, pa čak i trajnog gubitka vida koji u bitnoj meri narušava kvalitet života. Lekari primećuju da su pacijenti sa ozbiljnim bolestima oka sve mlađi. Bolesti koje su se nekada javljale uglavnom posle 60. godine života danas su moguće i kod dece školskog uzrasta. Začepljenje krvnog suda na očnom dnu (venska ili arterijska okluzija) koja izaziva ozbiljno oštećenje ili i gubitak vida, javlja se i kod pacijenta od 20 do 30 godina.
Stručnjaci kažu da je mnogo razloga koji su uticali na ovu pojavu – loša kontrola stresa, visok krvni pritisak, brz tempo života, genetika, faktori spoljne sredine. Senilna degeneracija makule jedan je od najčešćih uzročnika slepila, a očne bolesti uglavnom ne bole i nisu praćene jasnim simptomima koji bi ukazali pacijentu da nešto nije u redu. Zato je februar mesec posvećen podizanju svesti o senilnoj degeneraciji makule, vodećem uzročniku gubitka vida kod nas i u svetu.
Pretpostavlja se da više od 70.000 osoba u Srbiji ima oštećenje vida zbog dijabetičkog makularnog edema i takozvane vlažne ili neovaskularne forme senilne degeneracije makule. Stručnjaci upozoravaju da mnogi pacijenti nisu svesni ozbiljnosti stanja. Ako se ove bolesti oka ne leče na vreme, može da dođe do potpunog gubitka vida.
– Bolesti oka u ranija vremena imale su uglavnom starije osobe, a danas mnogo ranije. Moguće je i da dete u osnovnoj školi, nažalost, ima kataraktu. Javljaju se pacijenti od 20 do 30 godina sa začepljenjem krvnog suda na očnom dnu, venskom okluzijom ili arterijskom okluzijom. Taj prag se pomerio usled raznih uticaja, potpomognut spoljnim faktorom, ali i nasleđem. To su ozbiljne bolesti koje su ranije pacijenti imali stariji od 60, pa i 70 godina. Sada se viđaju i kod mlađih od 30 godina – kaže za portal eKlinika dr Bojan Kalezić, oftalmolog Klinike za očne bolesti Univerzitetskog kliničkog centra Srbije.
Infarkt je ograničeno područje nekroze i posledica prekida dotoka arterijske krvi u određeno tkivo. Stručnjaci kada govore o infarktu oka misle na okluziju arterijskih krvnih sudova oka, to jest najdubljem sloju tkiva oka, mrežnjače (retine). U pitanju je hitno stanje praćeno akutnim, bezbolnim i iznenadnim padom vida.
– Apel za mlađe osobe jeste da idu na redovne kontrole, ali i da imaju jedan zdraviji način života, na primer da se manje izlažu delovanju plave svetlosti. Potrebno je da se vodi računa i o ishrani, posebno da se izbegavaju energetska pića. Nije dobar ni prevelik unos kafe, a energetski napici mogu da uslove nekontrolisani skok krvnog pritiska, koji na kraju može da dovede do začepljenja krvnog suda oka. Zato je važno i da se već negde od 20- te godine kontrolišu vrednosti krvnog pritiska – naglašava dr Kalezić.
Sagovornik portala eKlinika pojašnjava da skok krvnog pritiska može da dovede u teškim slučajevima do pada vida na oku. Podseća nas da je i pored svih mogućih komplikacija, krvni pritisak problem o kojem uglavnom ne razmišljamo dok smo mladi.
– Nagli skok krvnog pritiska može u trenutku da dovede do začepljenja arterijskog ili venskog suda na očnom dnu. U ovim uslovima očno dno (retina) u stanju nedostatka cirkulacije produkuje neke faktore koji stimulišu rast novih krvnih sudova. Ti novi krvni sudovi šire se kroz oko kao puzavica ili bršljen što se širi uz zid. Prolaze kroz celo oko i dospevaju na prednji deo oka, prednju očnu komoru, gde zatvaraju otok očne vodice, pa dolazi i do skoka očnog pritiska – objašnjava dr Kalezić.
Faktori okuženja, ubrzan život, stres, napetost, dovode do skoka krvnog pritisaka i dalje mogućeg začepljenja krvnog suda, u arterijama ili venama oka.
– Plava svetlost ozbiljno smanjuje otpornost makule na razne bolesti, postoje i nasledi faktori, uticaji životne sredine. Obroke uglavnom oskudne u vitaminima i mineralima konzumiramo na brzinu. Za zdravlje očiju bitna je i kvalitetna ishrana, bogata luteinom, zeaksantinom, vitaminima A, B, D, omega-3, omega-6 masnim kiselinama. Najbolje u kombinaciji sa skušom, maslinovim uljem. Pacijenti se iznenade kada im savetujemo i konzumaciju graška, kelja, brokolija – navodi dr Kalezić.
Lekari objašnjavaju da nam lutein i zeaksantin pomažu da bolje vidimo udaljene objekte, ovi antioksidansi nas štite od štetnog plavog svetla koje emituj savremeni uređaji. Doktor Kalezić dodaje i da je moguće da neke namirnice, uglavnom kod osoba koje imaju predispoziciju za razvoj bolesti, dovedu do degeneracije makule.
– Tu je neumeren unos jagnjećeg mesa, divljači, tih teških mesa. Ova mesa sadrže cink koji je koristan, ali dokazano je da nešto veći unos jagnjetine ili mesa divljači može da bude štetan za neke osobe. Naravno ključno je pušenje, koje može da nanese više štete od hrane – upozorava dr Kalezić.
Dr Kalezić objašnjavanja da su moderne terapije u vidu injekcija pomogle da se dosta smanji broj pacijenata sa teškim obilcima bolesti. Kaže da stručnjaci Klinike za očne bolesti stalno upoznaju pacijente sa dijabetesom na moguće komplikacije.
Retinalna oboljenja ozbiljno mogu da oštete vid i zato je bitno bolest otkriti na vreme i lečiti je inovativnim terapijama koje kod većine pacijenata zaustavljaju progresiju bolesti. Standard lečenja su lekovi koji snižavaju nivo VEGF proteina, koji ima ključnu ulogu u nastanku većine retinalnih vaskularnih oboljenja. Ovi lekovi smanjuju propuštanje iz krvnih sudova i otok žute mrlje, kontrolišu upalu i na kraju dovode do poboljšanja vida kod pacijenata.
Lekari i pacijenti naglašavaju da je važno obezbediti i inovativne terapije, kao što su anti-VEGF lekovi, koji su svetski standard u lečenju retinalnih oboljenja, poput dijabetičkog makularnog edema i takozvane vlažne/neovaskularne forme senilne degeneracije makule. Ovi lekovi se primenjuju intraviteralno (injekcija u oko), čuvaju vid i sprečavaju komplikacije.
– Senilna degeneracija makule jedan je od najčešćih uzroka slepila, a mnoga stanja i bolesti oka su „tihe ubice“. Postoje očne bolesti koje ne bole i poznate su po tome. Zato su neophodni pregledi, posebno posle 40 godine, nekada i ranije, jer se očni pritisak otkriva samo merenjem očnog pritiska i pregledom. Sam glaukom, od kojeg strada oko, se ne oseti. U ranim fazama lečenje je najuspešnije i tada može da se spreči fatalan ishod po vid – zaključuje dr Bojan Kalezić.