Kada ništa ne radite najviše kalorija sagorite u ovo doba dana

Unutrašnji sat našeg tela ili cirkadijalni ritam (biološki ritam čoveka) diktira kako će izgledati naš dan. Govori vam kada smo gladni, kada smo umorni, kada treba da idemo na spavanje… Taj telesni sat čoveka, kako pokazuje novo istraživanje, takođe, može da određuje u koje doba dana naše telo sagoreva najviše kalorija, čak i kada čovek miruje i ništa ne radi.

Odmaraš popodne i sagorevaš kalorije

Istraživački tim, čija je studija objavljena u stručnom časopisu Current Biology, otkrio je da tokom odmora sagorevamo 10 odsto više kalorija u kasnim popodnevnim i ranim večernjim satima nego ujutru. Dakle, to znači da ne moramo da brinemo da li smo lenji kad sledeći put osetimo  popodnevnu krizu, jer naša tela će se tada dobro opustiti. Nalazi ove studije naglašavaju važnu ulogu biološkog ritma čoveka u regulaciji metabolizma. Takođe, malo i „bacaju svetla“ na to zašto je veća verovatnoća da će se ugojiti ljudi koji imaju neredovan ritam spavanja zato što rade u noćnim smenama ili zbog drugih faktora.

Baš kao džet leg sindrom

Da bi procenili promene u metabolizmu tokom dana, bez uticaja nivoa aktivnosti, prehrambenih navika i načina spavanja, istraživači su proučavali 7 učesnika, duže od mesec dana u laboratoriji koja nije imala ni prozore ili ni satove. Učesnici nisu imali pristup telefonima ili internetu i dobili su raspored kada mogu da spavaju, probude se i jedu. Kako god ovo zvučalo, reč je o dobrovoljnom učešću u istraživanju! Svake noći učesnici studije išli su na spavanje 4 sata kasnije nego prethodne noći. To je oponašalo ono što bi čovek osetio, doživeo kada bi putovao s jednog kraja sveta na drugi, u roku od nedelju dana – osećaj poznat i kao džet leg (jet lag) – sindrom promene vremenskih zona.

Noć sagoreva najmanje kalorija

Budući da su se ponašali ekvivalentno kruženju oko zemlje svake nedelje, unutrašnji sat njihovog tela to nije mogao da prati. Ta situacija ostavila je telu da zadrži svoje vreme, bez obzira na znakove spoljnog sveta. Upravo to je omogućilo istraživačima da mere brzinu metabolizma u svako različito biološko doba dana. Tako su otkrili da su učesnici sagoreli najmanje kalorija za vreme mirovanja, kasno, tokom biološke noći, kada ljudi dožive pad telesne temperature. S druge strane, potrošnja energije bila je najveća oko 12 sati kasnije, u biološkim popodnevnim i večernjim satima.

Ustaljen ritam života je najvažniji

Istraživači naglašavaju da je studija bila mala, ali rezultati mogu da pomognu da rasvetli kako cirkadijalni ritam utiče na naš metabolizam. U budućnosti, istraživači predlažu da studije ispitaju da li ove promene u metabolizmu u mirovanju doprinose povećanju telesne težine među ljudima koji nemaju ustaljen ritam spavanja. Do tada, svako ko pokušava da smrša, treba da ustaljen ritam života, što je važno za celokupno zdravlje.