Iako se čini da je vreme prehlada iza nas, nešto niže temperature vazduha mogu u nekim situacijama da dovedu do respiratornih infekcija. Tegobe u vidu kijavice ili bolova u grlu se obično brzo povuku. Lekari upozoravaju da su komplikacije ipak moguće kod pacijenata sa oslabljenim imunološkim sistemom i starijih osoba. Ovo je doba godine kada izlazimo iz zime, ali i kada nešto niže temperature vazduha i dalje mogu da nas neprijatno iznenade. Promene toplo – hladno dodatno iscrpljuju telo, usled čega organizam postaje podložniji delovanju virusa.
Prehlada je blaga virusna infekcija
Prehlada je blaga virusna infekcija gornjih disajnih puteva, koja obično uključuje simptome poput curenja providnog sekreta iz nosa, zapušenost nosa, bolova u grlu, kašlja, kijanja, blage glavobolje i ponekad blago povišene temperature. Prehlada je uzrokovana jednim od mnogih virusa, najčešće rinovirusima.
– Ovi virusi šire se kapljičnim putem, kada zaražena osoba kašlje ili kija, ili kontaktom sa zaraženim površinama. Iako prehlada obično nije ozbiljna bolest, može da bude vrlo neugodna i da traje od nekoliko dana do nedelju dana. U većini slučajeva, simptomi se povuku sami, a lečenje se obično sastoji od ublažavanja simptoma, na primer pomoću lekova za bolove, sprejeva za nos ili pastila za grlo – kaže za portal eKlinika, specijalista opšte medicine dr Slavica Berar.
Može li hladnoća da bude uzrok prehlade?
Iako prehlada nije ozbiljna bolest, stručnjaci napominju da su kod osoba sa oslabljenim imunološkim sistemom ili starijih moguće komplikacije, u vidu sinusnih infekcija ili retke upale pluća.
– Hladnoća sama po sebi nije uzrok prehlade, ali može da utiče na organizam i da povećava verovatnoću za razvoj prehlade ili pogorša simptome kod osoba koje su već zaražene virusom. Nekoliko je ključnih načina na koje hladnoća može da utiče na pojavu prehlade. Izloženost hladnoći može da oslabi imuni sistem, čineći telo podložnijim virusima koji izazivaju prehladu. Kada je telo izloženo hladnoći, krvni sudovi u nosu i grlu se sužavaju, što smanjuje protok krvi, a samim tim i ćelija imunološkog sistema koje efikasno eliminišu viruse. Hladniji vazduh obično je suvlji. Suv vazduh može da isuši sluznicu u nosu i grlu, smanji njenu sposobnost da se bori protiv mikroorganizama. Sluznica koja nije u stanju da zadrži vlažnost olakšava ulazak virusa u organizam – objašnjava dr Berar.
Šta se dešava kada organizam ulaže više energije kako bi se zagrejao?
Boravak u zatvorenim prostorima, sa suvim i zagrejanim vazduhom gde je veća koncentracija virusa olakšava i lakše širenje infekcije, preciziraju lekari.
– Naglo izlaganje vrlo hladnom vremenu, naročito kada osoba ima već oslabljen imunitet, može da poveća rizik od prehlade. To je zato što organizam mora uložiti veću energiju kako bi se zagrejao, što može privremeno smanjiti efikasnost imunološkog sistema – precizira dr Berar.
Prehlada i grip
Prolećna prehlada nije isto što i grip, akutna virusna infekcija koja uglavnom pogađa gornje i donje disajne puteve i uzrokovana je različitim sojevima virusa gripa.
– Grip je ozbiljnija bolest u poređenju sa prehladom i obično donosi teže simptome i komplikacije. Može se preneti direktnim kontaktom, kapljičnim putem (kašljanje, kijanje) ili dodirom zaraženih površina, slično prehladi. Razlika je u virusu izazivaču bolesti. Grip naglo počinje, obično uz visoku temperaturu (39-40°C), intenzivnu glavobolju, osećaj umora i iscrpljenosti, suv kašalj, bolove u mišićima i zglobovima, groznicu sa preznojavanjem. U nekim slučajevima, može doći do komplikacija kao što su upala pluća ili bronhitis. Prehlada postepeno počinje, obično bez ili sa niskom temperaturom (oko 37-38°C), uz bolove u grlu, zapušen nos, kijanje, blagi kašalj, uglavnom suvi ili sa malim količinama sluzi, umor, ali ne toliko izražen kao kod gripa. Kod prehlade su manje šanse za ozbiljne komplikacije – precizira dr Berar.
Dr Slavica Berar objašnjava da simptomi gripa traju obično 7 do 10 dana, ali umor i kašalj mogu potrajati i duže. Simptomi prehlade najčešće traju 3 do dana, iako neki simptomi, poput kašlja, mogu trajati i duže. Grip se u odnosu na prehladu širi brže i lakše, što znači da može zahvatiti veći broj ljudi u kraćem vremenskom periodu, napominje doktorka.
Kako da ojačamo imunitet?
Lekari naglašavaju da je i proleće doba godine kada izlazimo iz zime i kada je moguće da nemamo dovoljno svih vitamina i minerala koji mogu da nam osnaže imuni sistem i da nas zaštite od bolesti. Zato je zdrava ishrana sa dosta povrća i voća ključna. U tom smislu dosta se govori o značaju cinka i vitamina C u prevenciji i bržem oporavku od bolesti. Pitali smo dr Berar da li zaista ima pomoći od ovog minerala i vitamina?
– Cink je mineral, a vitamin C vitamin, koji imaju važnu ulogu u održavanju zdravlja imunološkog sistema. Istraživanja su pokazala da mogu imati značajan uticaj u prevenciji i lečenju prehlade i gripa. Nisu „lek“ koji može potpuno eliminisati prehladu ili grip, cink i vitamin C mogu doprineti smanjenju trajanja i težine simptoma, kao i jačanju imunološkog odgovora – kaže dr Berar.
Doktorka objašnjava da su cink i vitamin C ključni za funkciju imunoloških ćelija, kao što su T-limfociti, neutrofili i makrofagi, koji pomažu u borbi protiv infekcija.
– Korisni su u aktivaciji i pravilnoj funkciji tih ćelija, takođe pomažu u smanjenju upale i oksidativnog stresa u telu. Cink se povezuje i sa inhibicijom reprodukcije virusa, a vitamin C pomaže u jačanju barijernih funkcija kože i sluzokože – precizira dr Berar.
Ne uzimajte antibiotike na „svoju ruku“
U slučaju da dobijemo prolećnu prehladu savet doktora je da se odležimo nekoliko dana, mirujemo i da se ako je moguće izolujemo. Smatra se da se uz adekvatno lečenje na ovaj način mogu da izbegnu moguće komplikacije u vidu upale uha, upale sinusa. Stručnjaci naglašavaju da zdrav način života, dovoljno sna, pravilna ishrana i redovno vežbanje, mogu da pomognu da imunološki sistem bude snažniji i da se lakše bori protiv virusa.
– Takođe, povremeno ispirajte nos fiziološkim rastvorom ili slanom vodom kako biste očistili nosne puteve i uklonili potencijalne viruse. Pijte dovoljno vode (oko 2 litra dnevno), jedite voće i povrće. Praktikujte umerene fizičke aktivnosti (kao što su šetnje ili vožnju bicikla), spavajte dovoljno (7-9 sati noću) i vežbajte tehnike za smanjenje stresa, kao što je duboko disanje. Ukoliko se posle dva dana ne osećate bolje, konsultujte se sa lekarom, nemojte uzimati antibiotike “na svoju ruku” – savetuje dr Berar.
