Kako ljudi mogu da dobiju rak u 4. stadijumu a da to ne primete

Rak često napreduje tiho, bez jasnih simptoma, što otežava rano otkrivanje bolesti. Kada se postavi dijagnoza 4. stadijuma raka metastatskog oblika bolesti, znači da se rak proširio na udaljene organe

Mnogi pacijenti saznaju da imaju rak tek kada simptomi postanu ozbiljni. Kako je moguće da neko razvije tako uznapredovali rak, a da to ne zna? Šta otežava rano otkrivanje?

Priča iz života

Preporučujemo

– Godinama sam ignorisao umor i kašalj. Mislio sam da je to zbog stresa, posla, godina… Kada sam konačno otišao na pregled, rečeno mi je da imam rak pluća u 4. stadijumu. Bio sam šokiran. Nisam ni slutio da se tako ozbiljna bolest može razvijati bez da išta zaista boli.

Ovo su reči 58-godišnjeg Milana, koji se suočio sa dijagnozom kad je već bilo kasno za potpuno izlečenje. Nažalost, nije jedini. Mnogi ljudi saznaju da imaju rak tek kad bolest uđe u uznapredovali, metastatski stadijum – a tada su mogućnosti lečenja ograničenije. Kako je to moguće? Kako rak može toliko da napreduje, a da ne daje jasne znakove?

Tiho napredovanje bolesti

Rak je bolest koja se često zna „sakriti”. Rano otkrivanje može biti ključno, ali problem je što mnogi oblici raka u početku ne pokazuju nikakve simptome, ili su simptomi toliko blagi i lako se pomešaju sa svakodnevnim, uobičajenim tegobama.

• Odsustvo bola - Tumori često ne bole dok ne narastu dovoljno da pritisnu okolna tkiva.
• Zanemareni znaci upozorenja: Umor, nelagodnost u stomaku, povremeni kašalj – sve to lako pripišemo starenju, stresu ili običnoj prehladi.
• Pogrešne dijagnoze: Često se rani simptomi tumače kao bronhitis, gastritis, hemoroidi, psihosomatski problemi...

Kada rak brzo napreduje

Postoje i agresivni oblici raka koji se veoma brzo šire – čak i između dva redovna godišnja pregleda. Rak pankreasa, sitnoćelijski ili mikrocelularni rak pluća i pojedini tumori mozga poznati su po tome što napreduju neverovatnom brzinom.

Faktori koji doprinose brzom širenju raka:

• Visoka stopa mutacija: Ćelije se brzo dele i šire.
• Brzo ulaze u krvotok i limfni sistem: Tumori se šire pre nego što se otkriju.
• Težak za otrkivanje: Neki tumori se ne vide na uobičajenim snimanjima dok već nisu uznapredovali.

Kada se pregledi izbegavaju

Pregledi poput mamografije, kolonoskopije ili analiza krvi od presudne su važnosti za rano otkrivanje. Nažalost, mnogi ih preskaču iz sledećih razloga:

• Nedovoljna informisanost: Ljudi često ne znaju koliko su važni skriningi, posebno ako se osećaju zdravo.
• Strah od dijagnoze: Mnogi izbegavaju lekara zbog straha od loših vesti.
• Finansijske prepreke: Nedostatak novca (ukoliko želimo pregled da obavimo u privatnoj ustanovi) ili dostupnih zdravstvenih ustanova onemogućava blagovremene preglede.
• Pogrešna uverenja: Veruju da ako nemaju simptome – nisu bolesni.

Da odete na pregled nije potrebno mnogo ne zahteva mnogo – ponekad je dovoljno uzeti uput i otići na ultrazvuk, mamografiju ili analizu krvi.

Koje vrste raka se najčešće otkrivaju preventivnim pregledima?

• Rak dojke – mamografija može otkriti tumor pre nego što se opipa.
• Rak debelog creva – kolonoskopijom se otkrivaju polipi pre nego što prerastu u rak.
• Rak grlića materice – Papanikolau i HPV test služe za rano otkrivaju promene ćelija u slozokoži grliča materice
• Rak prostate – Povišen PSA test ukazuje na moguće promene u prostati.

Rizične grupe i genetika

Ako neko u porodici imao karcinom, postoji veća verovatnoća da će i potomci razviti rak. Mutacije gena kao što su BRCA1 i BRCA2 povećavaju rizik od raka dojke i jajnika. Ali tu su i faktori koje možemo kontrolisati:

• Pušenje
• Nedovoljno kretanja
• Nezdrava ishrana
• Gojaznost
• Alkohol

Simptomi koji se često ignorišu

Ovi simptomo zaista ne zvuče zastrašujuće – i zato ih većina nas zanemari:

• Neobjašnjiv gubitak kilograma
• Umor koji traje danima, nedeljama…
• Promene u varenju ili mokrenju
• Glavobolje, bol u leđima
• Problemi sa gutanjem
• Nove promene na koži
• Uporan kašalj ili promuklost...

Šta možemo da uradimo?

Ne možemo da sprečimo svaku bolest, ali možemo da budemo pažljiviji prema sebi. Rak ne bira, ali mi možemo da biramo da:

• Redovno odlazimo na preglede kod lekara
• Pričamo sa svojim lekarom o ličnim rizicima i porodičnoj istoriji
• Slušamo svoje telo
• Hranimo se raznovrsno i zdravo
• Dišemo duboko, šetamo, smejemo se, krećemo
• Ne čekamo „još malo“ kad nešto nije u redu

Važno je slušati svoje telo

Rak može da se razvije tiho, ali naše telo nam uvek „šapne” da nešto nije u redu. Milanova priča, kao i iskustva mnogih drugih ljudi, uče nas da ne čekamo da nas nešto „zaboli“. Ne mora uvek da zaboli – ali može da nas iznenadi. Zato je važno da se ne plašimo pregleda, da ne odlažemo, da budemo blagi prema sebi i da verujemo lekarima. Rano otkrivanje nije samo medicinski izraz – ono često znači život.