Verovatno vam je poznat onaj neprijatan osećaj težine i pritiska u stomaku, kada vas jednostavno sve „zateže“, nadima… Iako mnogi odmah pomisle da su samo previše pojeli, uzrok nadutosti često nije tako jednostavan. Možda telo zadržava vodu, možda ste pojeli nešto što vam ne prija… Ponekad, iza svega može da stoji i skriveni zdravstveni problem.
Zašto smo u stvari naduti?
Zanimljivo je da mnogi koji misle da imaju previše gasova zapravo nisu naduti zbog količine gasa, već zato što su osetljiviji na prisustvo gasa u crevima. Ta osetljivost može da bude povezana s nekim stanjem poput sindroma iritabilnog creva, kada su nervi u digestivnom traktu preaktivni, zatim refluksa kiseline koji iritira jednjak, ili hemoroida. Ako često imate ovaj problem, nije loše da porazgovarate sa svojim lekarom jer je možda reč i o nečemu opasnijem, poput malignih bolesti.
Naizgled bezazleni krivci za nadutost
Jedan od najčešćih i najpodmuklijih uzroka nadutosti je so. Iako našem telu jeste potrebna, većina ljudi unosi je mnogo više nego što je neophodno. Višak soli ne samo da izaziva zadržavanje vode, već može i da utiče na krvni pritisak.
Sličan efekat može da izazove i preveliki unos ugljenih hidrata. Naše telo koristi ugljene hidrate kao brz izvor energije, ali kada ih unesemo previše odjednom, ono reaguje tako što zadržava vodu. Posebno su problematični jednostavni šećeri, kao što su oni u belom hlebu, slatkišima i gaziranim pićima, jer brzo ulaze u krvotok. Nasuprot njima, složeni ugljeni hidrati, koje nalazimo u integralnim žitaricama, voću i povrću, vare se sporije i manje opterećuju sistem za varenje.
Naravno, ponekad je problem jednostavno to što pojedemo previše hrane. Naš stomak je veličine pesnice, a iako može da se raširi, taj proces stvara osećaj nelagodnosti. Ako prejedanju dodate još i slanu hranu i ugljene hidrate, recept za nadutost je gotovo zagarantovan. Jedan dobar savet: pokušajte da prestanete s jelom pre nego što se osetite potpuno siti – dajte svom telu vremena da vam javi da mu je dovoljno.
Navike koje nas nadimaju – izbegavajmo ih!
Još jedna svakodnevna navika koja nas može iznenada učiniti nadutim jeste brzina kojom jedemo. Kada jedete u žurbi, zajedno s hranom gutate i vazduh. Taj vazduh se zadržava u probavnom sistemu, a dok stigne do creva već je kasno – nadutost je tu. Stomaku je potrebno oko 20 minuta da signalizira mozgu da je pun, što znači da ste za to vreme mogli uneti i dvostruku količinu hrane pre nego što postanete svesni da ste preterali.
Nadutost je česta i kada dođe do zatvora. Neredovna stolica može nastati zbog ishrane siromašne vlaknima, nedovoljnog unosa tečnosti, stresa ili naglih promena u ishrani. Iako ovo stanje često prolazi samo, vežbanje, unos više tečnosti i blagi laksativi mogu pomoći. Ako se zadrži duže od nekoliko dana, najbolje je da se posavetujete sa stručnjakom.
Namirnice koje ne podnosimo i nadutost: Koja hrana je provocira?
Za mnoge ljude, mlečni proizvodi mogu biti tihi uzrok ovakvih problema. Ako vaše telo ne proizvodi dovoljno enzima za varenje laktoze, šećera koji se nalazi u mleku, možete imati gasove, bol u stomaku i nadutost. Ovo nije isto što i alergija na mleko, koja uključuje imunološku reakciju. Intolerancija na laktozu se često može rešiti jednostavnim izbegavanjem mlečnih proizvoda ili korišćenjem enzima koji pomažu varenje.
Sličan efekat može imati i fruktoza, vrsta šećera koja se teže razgrađuje. Nalazi se u prerađenim proizvodima kao što su bombone i zaslađeni napici (često u obliku glukozno-fruktoznog sirupa), ali i u voću, naročito suvom, kao i u medu, crnom i belom luku. Ako sumnjate da je fruktoza vaš problem, pokušajte da vodite dnevnik ishrane i beležite kada se simptomi javljaju.
Masna hrana je još jedan krivac koji se često potcenjuje. Iako su masti neophodne za funkcionisanje tela, prevelika količina usporava varenje jer organizmu treba više vremena da ih razgradi. Dok se zadržavaju u stomaku, stvaraju osećaj težine i nadutosti, a istovremeno mogu doprineti gojenju, što samo pogoršava situaciju.
Hormoni, ciklus i intolerancija
Žene se često osećaju naduto u danima pred menstruaciju. Ovo stanje dobro je poznato kao predmenstrualni sindrom (PMS). Pored toga što izaziva razdražljivost i umor, PMS može dovesti i do zadržavanja vode, zbog čega stomak postaje natečen i bolan. Iako tačan uzrok nije poznat, zna se da hormoni u ovom procesu igraju ključnu ulogu. U tim danima može pomoći vežbanje i izbegavanje slane i slatke hrane.
Tu su i takozvani FODMAP ugljeni hidrati: složena jedinjenja koja se ne vare lako i fermentišu u debelom crevu. Kod nekih ljudi izazivaju gasove, bol i nadutost. FODMAP se nalaze u namirnicama kao što su beli luk, luk, špargle, breskve, mango, pšenična testenina i ražani hleb. Ako sumnjate da su FODMAP namirnice uzrok problema, najbolje je da vodite dnevnik ishrane i konsultujete se s nutricionistom.
Kod nekih ljudi, uzrok nadutosti može biti i ozbiljnije stanje poput celijakije – autoimunog poremećaja gde telo reaguje na gluten (protein iz pšenice, ječma i raži) tako što napada sopstvenu sluzokožu creva. To dovodi do brojnih simptoma, među kojima su i nadutost, gasovi, dijareja i gubitak telesne mase. Iako se bolest ne može izlečiti, simptomi se mogu držati pod kontrolom ako se striktno izbegava gluten.
Poslednji uzrok nadutosti mogu biti neke maligne bolesti digestivnog trakta, poput karcinoma želuca ili creva.
Kada treba potražiti pomoć?
U većini slučajeva, nadutost je prolazna i može se ublažiti promenama u ishrani i navikama. Ali, ako uz nadutost osećate i slabost, gubitak apetita, bol u stomaku, dijareju, neobjašnjiv gubitak težine, temperaturu ili krv u stolici, to su znaci da hitno treba da se obratite lekaru zbog dijagnostike i pronalaženja uzroka problema.
