Gasovi su neprijatna, ali normalna pojava i kada ih je previše, šta da radimo ako su praćeni bolom?

Gasovi su neprijatna, ali normalna fiziološka pojava, koja se dešava i kada spavamo. Lekari kažu da u proseku ispustimo između 7 i 27 gasova dnevno. Nasuprot ustaljenom mišljenju, uglavnom su bez mirisa i često su posledica ishrane, stresa i nervoze. U ređim slučajevima mogu da budu praćeni bolovima i dijarejom, kada lekari savetuju detaljan pregled i dijagnostiku na osnovu koje će odrediti o čemu se tačno radi. Gasovi su uglavnom pratilac sindroma iritabilnog kolona, ali nekada i celijakije, inflamatornih bolesti creva, netolerancije na laktozu ili druge namirnice.

Gasovi su u 99 odsto slučajeva bez mirisa

Prof. dr Satiš Rao, sa Univerziteta u Augusti, objašnjava da su gasovi uobičajena fiziološka pojava i nusproizvod fermentacije u debelom crevu.

- Ta fermentacija stvara gas, koji je mešavina azota, kiseonika, ugljen-dioksida, metana, vodonika i drugih gasova. Jedna iznenađujuća činjenica jeste da je više od 99 odsto gasova bez mirisa, a neprijatan miris je posledica delovanja sumpornih jedinjenja. Nažalost, naš njuh je izuzetno osetljiv na sumpor, čak i u mikroskopskim količinama - kaže dr Rao.

Kada se gas formira, postoje samo dva načina da izađe iz tela, kaže Rao.

- Deo gasa preći će iz sluznice debelog creva u krvotok, a zatim biti izbačen izdahom. Druga putanja je kroz anus, što je posledica prekomernog stvaranja gasova u kratkom vremenskom roku – navodi dr Rao.

Postdoktorski istraživač sa Univerziteta Monaš i Instituta za medicinska istraživanja Hadson, dr Kejt Velš, kaže da su gasovi u većini slučajeva znak zdravog varenja i crevne flore. Objašnjava da gasove ispuštamo tokom celog dana, s tim što je veća verovatnoća da do toga dođe tokom sna, kada se analni sfinkter opušta.

Koje namirnice izazivaju češće gasove?

Dr Rao napominje da će svako ko jede hranu imati gasove, a mogućnost je još veća ako unosimo više ugljenih hidrata.

Dr Folasade P. Mej, vanredna profesorka medicine na Univerzitetu Kalifornije u Los Anđelesu, objašnjava da su gasovi češći kod osoba koje konzumiraju određene namirnice.

- Osobe koje mnogo koriste žvake, piju gazirana pića ili jednostavno prebrzo jedu mogu da progutaju više vazduha, usled čega može da dođe do nadutosti. Moguće je da neke osobe proizvode više gasova zbog određenih crevnih bakterija. Ishrana, brzina varenja i upotreba određenih lekova mogu da utiču na količinu gasova - objašnjava Mej.

Stres je bitan činilac

Stručnjaci ističu i da povišen nivo stresa ili anksioznosti može da bude razlog za nadutost i neprijatne gasove.

- Posebno kod pacijenata sa sindromom iritabilnog kolona ili drugim funkcionalnim poremećajima digestivnog sistema, stres može da dovede do problema sa varenjem i da izazove nadutost i gasove - precizira dr Mej.

FODMAP namirnice

Dr Ed Džajls, pedijatrijski gastroenterolog i vanredni profesor na Univerzitetu Monaš, napominje da najviše nevolja mogu da izazovu FODMAP namirnice, akronim za fermentabilne oligosaharide, disaharide, monosaharide i poliole. Ove namirnice se slabo apsorbuju u tankom crevu i izazivaju nadutost i bolove kod osetljivih osoba.

- One hrane bakterije u crevima, a bakterije proizvode gasove, uključujući metan, koji ima neprijatan miris - objašnjava dr Džajls.

Dr Mej navodi da najviše neprijatnosti stvaraju pasulj, sočivo, luk, beli luk, kupusnjače poput brokolija i kupusa, kao i neke integralne žitarice i voće.

- Kod osoba koje ne podnose laktozu, konzumiranje mlečnih proizvoda takođe može da poveća proizvodnju gasova - pojašnjava dr Mej.

Kada su gasovi razlog za zabrinutost?

Gasovi mogu da budu razlog za zabrinutost kada su bolni, ometajući ili drugačiji od uobičajenog obrasca. Ukoliko redovno ispuštamo veće količine gasova, više od 23 ili 24 puta dnevno, možda bi bilo dobro da proverimo zašto se to dešava. Lekari napominju da i ova veća količina gasova ne mora da predstavlja razlog za zabrinutost, jer sve u velikoj meri zavisi od načina ishrane i drugih zdravstvenih faktora.

-  Ukoliko je prekomerna nadutost uporna ili praćena bolom, gubitkom telesne mase, dijarejom ili krvlju u stolici, treba se obratiti lekaru radi procene - kaže dr Mej.

U nekim situacijama sve može da bude posledica celijakije, inflamatorne bolesti creva, sindroma iritabilnog kolona, netolerancije na laktozu ili druge namirnice. Moguće je da se radi i o insuficijenciji pankreasnih enzima i prekomernom rastu bakterija u tankom crevu. Poremećaji vezivnog tkiva, poput Ehlers-Danlosovog sindroma, kao i druge bolesti, na primer multipla skleroza, takođe mogu da budu praćene povećanom nadutošću. Lekar može da preporuči da vodimo dnevnik ishrane i da na osnovu njega ustanovimo, na primer, koje nam namirnice stvaraju više gasova.

(eKlinika)