Šta da radimo kada nas „uhvati“ išijas: Mirovati, piti lekove ili čekati da prođe?

Išijas može da nam izgleda kao uobičajen i čest bol u leđima, ali njegovi uzroci i posledice ponekad mogu biti ozbiljniji, što zahteva i drugačiji pristup

Išijas ili lumbalna radikulopatija je stanje koje karakteriše jak bol duž išijadičnog (išijadikusnog) nerva, najdužeg nerva u ljudskom telu. Kada dođe do upale ili pritiska na ovaj nerv, često dolazi do izuzetno neprijatnog bola, utrnulosti, slabosti i značajnog ograničenja pokreta.

Uzroci išijasa: Zašto nastaje ovo stanje i šta kaže nauka?

Preporučujemo

Najčešći uzrok išijasa je diskus hernija - stanje kada jedan od diskova između pršljenova isklizne i pritisne koren nerva. Međutim, istraživanja u oblasti neuroortopedije i neurologije pokazuju i druge potencijalne uzroke:

• degenerativne promene na kičmi, kao što je spinalna stenoza, čest su uzrok išijasa kod osoba starijih od 50 godina
• piriformis sindrom, stanje u kojem mišić piriformis u zadnjici komprimuje išijadični nerv, beleži se kao uzrok u 6–8 odsto slučajeva hroničnog išijasa (navodi American Academy of Orthopaedic Surgeons)
• trudnoća, usled hormonskih promena i pritiska na karlične nerve
• mikrotraume i dugotrajno sedenje u nepravilnom položaju – posebno kod osoba koje rade sedeće poslove više od 6 sati dnevno
• psihosomatski faktori - istraživanja pokazuju vezu između hroničnog bola i emocionalnog stresa, depresije i anksioznosti (Journal of Psychosomatic Research, 2022).

U ređim slučajevima uzroci mogu biti tumori kičme, apscesi, krvni ugrušci ili infekcije.

Išijas daje uglavnom jasne simptome, a bol se pojačava pri nekim aktivnostima

Najčešći simptomi su bol u donjem delu leđa koji se širi niz zadnjicu i jednu nogu; utrnulost, peckanje ili slabost u nozi, kao i bol koji se pojačava pri sedenju ili kašljanju.

Simptomi se često pogoršavaju tokom noći i mogu značajno narušiti kvalitet života.

Kako se dijagnostikuje išijas?

Inače, išijadikus se proteže od donjeg dela kičme, kroz zadnjicu, niz zadnju ložu butine, sve do stopala. Nije redak slučaj da nam ovaj nerv pravi problem uz vrlo nezgodan bol, koji može da ograniči kretanje, hod, normalne pokrete i funkcionisanje. Zbog toga često ne možemo izbeći odlazak lekaru.

Pored anamneze i kliničkog pregleda, lekari uglavnom koristite sledeće dijagnostičke metode:

• rendgenski snimak (sa ciljem isključivanja degenerativnih koštanih promena)
• magnetna rezonanca/MRI (pruža detaljan prikaz mekih tkiva i otkriva moguće pritiske na nerv)
• elektromiografija i studija nervne provodljivosti/EMG i NCS) (ispituju električnu aktivnost u mišićima i funkcionalnost nervnih puteva).

Lečenje išijasa: Šta raditi kada nas bol onesposobljava?

U većini slučajeva, akutni išijas prolazi spontano u roku od nekoliko nedelja. Tretman se bazira na ublažavanju bola i smanjenju upale.

Pomažu nesteroidni antiinflamatorni lekovi (npr. ibuprofen) i  korišćenje obloga i privijanje na bolno mesto. Uz konsultaciju sa lekarom ili fizioterapeutom obavezno sprovesti fizikalnu terapiju i vežbe istezanja (potpuno mirovanje se ne preporučuje i režim kretanja mora biti kontrolisan).

Neophodno je ograničiti dugotrajno sedenje i truditi se da se održava pravilna ergonomija. Kod hroničnih slučajeva, gde dođe do ozbiljnijih oštećenja diska ili nerava, razmatra se hirurška intervencija, poput mikrodiscektomije.

Komplikacije zapuštenog i nelečenog išijasa

Ako se stanje ne prati i ne leči a postojala je potreba, moguće su i  komplikacije. Najšešće su:

• povećan intenzitet bola
• slabost mišića i gubitak refleksa
• gubitak kontrole nad bešikom ili crevima
• trajno oštećenje nerva.

Išijas može da nam izgleda kao običan bol u leđima, ali njegovi uzroci i posledice mogu biti mnogo ozbiljniji. Pravilna dijagnoza i blagovremeni tretman su ključni za uspešan oporavak. Ako bol traje duže od nekoliko dana, ili ako se vraća i ne prolazi, važno je posetiti lekara i uraditi dodatne pretrage.