Sindrom policističnih jajnika se često pogrešno dijagnostikuje: Kakva je uloga testosterona?

Simptomi, potrebe i ciljevi svake žene su različiti – i ne postoji jedan univerzalan tretman za sindrom policističnih jajnika

Sindrom policističnih jajnika je složeno stanje, praćeno različitim tegobama kod žena i često predstavlja izazov za dijagnostiku. Postoji niz stanja koja mogu imitirati sindrom policističnih jajnika, koji se, prema mišljenju nekih lekara, često i pogrešno dijagnostikuje.

Kada se najčešće otkriva sindrom policističnih jajnika

Preporučujemo

Procenjuje se da 5 do 10 odsto žena širom sveta, starosti od 18 do 44 godine, ispunjava kriterijume za dijagnozu ovog sindroma. Reč je o hormonskom poremećaju koji može izazvati neredovne menstruacije, pojačanu maljavost na licu i telu, akne i neplodnost. Ovaj poremećaj se najčešće otkriva između 20. i 30. godine, ali prvi znaci mogu da se pojave i kod devojčica na samom početku puberteta.

Sindrom policističnih jajnika i gojaznost

Jedan od razloga zbog kojih je dijagnostika sindroma policističnih jajnika komplikovana jeste povezanost sa gojaznošću. Stručnjaci ipak napominju da nije jasno da li je sindrom policističnih jajnika uzrok gojaznosti, ili da li sama gojaznost izaziva simptome slične ovom hormonskom poremećaju, kaže dr Lubna Pal, specijalista za reproduktivnu endokrinologiju i neplodnost, Yale Medicine.

Policistični jajnici i insulinska rezistencija

Mnoge žene sa sindromom policističnih jajnika imaju i insulinsku rezistenciju, koja je takođe prisutna kod mnogih gojaznih osoba. Sindrom karakteriše i hormonski disbalans – povišen nivo androgena (muških hormona, kao što je testosteron) u krvi. Međutim, i sama gojaznost, bez prisustva sindroma policističnih jajnika, može izazvati povišene nivoe slobodnog testosterona kod žena. Takođe, gojaznost može doprineti povećanju nivoa estrogena, dovesti do neredovnih menstruacija – još jednog simptoma ovog sindroma.

Zbog ovih složenosti, dr Pal naglašava da zdravstveni radnici ne bi trebalo da žure sa postavljanjem dijagnoze, naročito ako je pacijentkinja gojazna. U nekim slučajevima, gubitak telesne mase može biti dovoljan da se simptomi slični sindromu počnu povlačiti.

Kako se dijagnostikuje sindrom policističnih jajnika?

Pacijentkinje mogu dobiti dijagnozu ukoliko ispunjavaju 2 od 3 dijagnostička kriterijuma. Dr Pal kaže da su se kriterijumi vremenom menjali i da različita stručna udruženja imaju različite definicije.

Prvi kriterijum su neredovne menstruacije.

- Ne kod žena koje kažu: „Menstruacije su mi bile uredne do pre tri meseca, a sada su neredovne.” Sindrom se pre dijagnostikuje kod onih koje kažu: „Oduvek imam neredovne menstruacije.” Najčešći oblik neredovnosti su odložene menstruacije (više od 35 dana između ciklusa) ili preskakanje dve, tri ili više menstruacija.

Pojačan rast dlačica na licu i telu je drugi kriterijum.

Testosteron je reproduktivni hormon koji je potreban i ženama, ali viši nivoi mogu izazvati disfunkciju jajnika i na kraju – neredovne menstruacije.

Šta se smatra prekomernom maljavošću?

Neke žene se žale na dlačice na telu, iako izgledaju isto kao majke ili druge žene u porodici. Da bi lekari utvrdili hirzutizam, potrebna je klinička procena. Hirzutizam je pojačana dlakavost na: nausnicama, obrazima, bradi, oko areola dojki, na grudima, središnjoj liniji stomaka, zadnjici i unutrašnjoj strani gornje trećine butina.

Akne su još jedan čest i neprijatan simptom. Dr Pal napominje da se ne misli na tinejdžerske, već na hronične akne. Višak testosterona može da izazove prekomerno lučenje sebuma (masnoće kože) i pojavu akni, ali i da doprinese razvoju insulinske rezistencije.

Treći kriterijum su jajnici sa policističnim izgledom, što se može utvrditii ultrazvukom. Normalni jajnici su bademastog oblika i zapremine manje od 10 mililitara. Policistični su često blago uvećani (preko 10 ml), zaobljeniji i imaju izgled „niza bisera“ – svaki „biser“ predstavlja folikul sa jajnom ćelijom.

Zvuči kao da postoje različite nijanse sindroma policističnih jajnika?

Doktorka upozorava da žena može da ima neredovne menstruacije i policističan izgled jajnika, a da nema pojačanu maljavost, akne ni povišen testosteron.

- Dijagnostika nije jednostavna. Moguće je da žena ima redovne menstruacije, ultrazvukom potvrđene policistične jajnike i akne. Ili da ima neredovne menstruacije i povišen testosteron, ali bez akni i prekomerne maljavosti – i sa jajnicima normalnog izgleda. Zbog toga je važno fokusirati se i na uzroke simptoma, pomoći ženi da postigne željenu trudnoću i smanjiti rizik od dijabetesa i problema sa sluzokožom materice – kaže dr Pal.

Da li svaka žena sa policističnim jajnicima mora kod specijaliste za plodnost?

-  Ne. Neće svaka žena sa ovim sindromom imati problema sa plodnošću. Potrebno je proceniti ovarijalnu rezervu, odnosno broj jajnih ćelija. Moguće je da žena ima dovoljan broj jajnih ćelija, ali ima problem sa ovulacijom, posebno ako su menstruacije neredovne. Za žene koje žele da zatrudne, trudnoća se često može postići uz promene načina života – regulaciju telesne težine i smanjenje stresa. Savetuje se razgovor sa izabranim lekarom opšte prakse ili ginekologom, koji će proceniti ima li dodatnih faktora koji utiču na plodnost, uključujući i kvalitet partnerove sperme i rizike tokom trudnoće - kaže dr Pal.

Na primer, gojazne žene sa policističnim jajnicima imaju povećan rizik od gestacijskog dijabetesa i hipertenzije. Žene sa neredovnim menstruacijama, ali bez drugih rizičnih faktora, mogu povećati šanse za začeće regulacijom telesne težine.

- Pacijentkinjama koje žele trudnoću, a imaju izraženu gojaznost, predijabetes ili visok krvni pritisak, savetujem saradnju sa dijetetičarom i posetu endokrinologu. Ako promene životnog stila ne daju rezultate, sledeći korak je pregled kod specijaliste za neplodnost – navodi dr Pal.

Šta može da znači pogrešna dijagnoza?

Ako tinejdžerka koja se već bori sa viškom kilograma i lošom slikom o svom telu dobije dijagnozu sindroma policističnih jajnika, ta etiketa može trajno da je obeleži, upozorava dr Pal.

- Prvo pitanje koje će ona i njena porodica postaviti biće: „Hoću li moći da zatrudnim?” Ta stigma može trajno da utiče na njen identitet. Sindrom je često pogrešno dijagnostikovan i pogrešno shvaćen. Na nivou populacije, deluje kao epidemija zbog porasta broja dijagnoza. Deo problema je u zdravstvenom sistemu, gde je prioritet postavljanje dijagnoze i upućivanje na „lečenje“, što stvara nerealna očekivanja da za ovaj sindrom postoji univerzalni lek. Umesto toga, potrebno je tretirati uzroke simptoma i upravljati rizicima – što mogu raditi lekari opšte prakse i ginekolozi – kaže dr Pal.

Takođe, dodaje da je važno da zdravstveni radnici, ali i same žene, shvate da višak kilograma i insulinska rezistencija mogu stvoriti kliničku sliku sličnu sindromu policističnih jajnika i da se simptomi često povlače uz gubitak telesne mase.

- Nova priča o sindromu policističnih jajnika trebalo bi da počne rečenicom: „Hajde da se fokusiramo na konkretne simptome, umesto da automatski lepimo univerzalnu dijagnozu.” Moramo promeniti pristup, jer etiketa može da nanese više štete nego koristi. Simptomi, potrebe i ciljevi svake žene su različiti – i ne postoji jedan univerzalan tretman za sindrom policističnih jajnika, zaključuje dr Pal.