Smrtnost od nekih oblika srčane slabosti je izuzetno visoka i pored toga što je prevencija moguća i jednostavna, kaže akademik Petar Seferović

Postoji veliki broj novih lekova Sacubitril/valsartan je lek koji menja prognozu, tu su i inhibitori konvertujućih enzima koji su promenili nabolje kvalitet života pacijenata. Stanje je u poslednje dve decenije neuporedivo bolje, ali smo ipak daleko od bilo kakvog cilja, kaže akademik Petar Seferović

Srčana slabost (srčana insuficijencija) određuje se kao stanje kada srce nije u mogućnosti da efikasno pumpa krv kroz organizam, usled čega telo ne dobija dovoljne količine kiseonika i hranjivih materija. Stručnjaci napominju da je srčana slabost sve zastupljenija bolest. Poseban problem je činjenica da se javlja i u sve mlađem životnom dobu i da je nekada prati loša prognoza. Smrtnost od pojedinih oblika srčane insuficijencije izuzetno je visoka - samo 50 odsto obolelih doživi 5 godina posle postavljanja dijagnoze. Doktori nas, ipak, ohrabruju i napominju da su mogućnosti lečenja sve bolje, ali i ističu da uvek najbolji vid terapije sama prevencija

Smrtnost od nekih oblika srčane slabosti veća nego kod karcinoma

Preporučujemo

Svake godine u Srbiji od kardiovaskularnih bolesti premine oko 54.000 osoba, u oko 40 odsto slučajeva preminuli su pacijenti koji su bolovali od srčane slabosti. Lekari kardiolozi preciziraju da su kod značajne srčane slabosti dominante tegobe: nedostatak vazduha, u početku pri naporu ili ležanju na ravnom, gušenje praćeno povećanim zamorom, ubrzan i/ili nepravilan srčani rad, kašalj, vrtoglavica, otoci potkolenica. Sa napredovanjem bolesti, dolazi do poremećaja apetita, gubitka u takozvanoj, mršavoj telesnoj masi, ali zbog povećanog zadržavanja vode u telu, bolesnici mogu i da povećavaju telesnu masu. Narušava se kvalitet života, mogući su poremećaji sna, bolovi u kostima i zglobovima.

- Mali broj bolesti nastupa iznenada, a srčana slabost u bitnoj je meri posledica zanemarivanja, kako od strane pacijenta, tako i društva u celini. Srčana slabost se zasniva na određenim faktorima rizika koji, kada se ne koriguju, dovode do slabljenja srčanog mišića i srčane slabosti. Smrtnosti od srčane slabosti izuzetno je velika i na svetskom nivou. Kada kažete nekom da ima karcinom svi znaju da je u pitanju ozbiljna bolest. Kada kažete: "Imate srčanu slabost", dijagnoza se prihvata bez mnogo uzbuđenja i brige, iako je smrtnost od nekih oblika srčane slabosti znatno veća nego od pojedinih karcinoma - kaže za portal eKlinika kardiolog akademik prof. dr Petar Seferović.

Bolest može da se spreči

Pravovremena prevencija svih kardiovaskularnih bolesti počinje već u mlađem životnom dobu, ističu doktori. Zdrava ishrana, redovna i umerena fizička aktivnost, kvalitetan san, dobra kontrola stresa, mogu da nas zaštite ili barem odlože početak bolesti.

- Srčana slabost može da se prevenira i to je od najveće važnosti. Bitno je da šira javnost zna da je prevencija moguća i jednostavna. Kada se ona na vreme primeni moguće je da sačuvamo zdravlje. A koje su preventivne metode? Svako od nas morao bi da zna koja je "vrsta mašine" njegov organizam, da poznaje vrednosti krvnog pritiska, holesterola. Bitno je da znamo da li možda imamo dijabetes, da prepoznamo gojaznost, da ne pušimo. Samo pušenje dovodi do preranih i teških formi kardiovaskularnih oboljenja. Ukoliko se moguće nepravilnosti na vreme ne regulišu dolazi do srčane slabosti - precizira prof. Seferović.

Završnica svih bolesti

Akademik prof. dr Petar Seferović naglašava i da su kardiovaskularne bolesti skup različitih bolesti kardiovaskularnog sistema.

- Najčešće se govori o infarktu i angini pektoris, gde su razvijeni veoma dobri načini lečenja u Srbiji. Pored koronarne bolesti, arterijske hipertenzije, valvularnih mana srca, postoji i srčana insuficijencija koja je više ili manje završnica svih ostalih bolesti. Imamo veliki broj mladih pacijenata koji imaju srčanu slabost, a nemaju baš dobru prognozu - kaže prof. Seferović.

Veći broj kardioloških bolesti, slabija prevencija, niži terapijski uspesi

Prof. Seferović kaže da zajedno sa kolegama iz Udruženja za srčanu slabost Srbije dosta radi na podizanju svesti građana o ovoj bolesti, ali i dodaje da taj posao uopšte nije lak. Napominje da Evropsko udruženje kardiologa prepoznaje Istočnu Evropu kao mesto sa većim brojem kardioloških bolesti, slabijom prevencijom, nižim terapijskim uspesima, u odnosu na Zapadnu Evropu.

- Uspeo sam da Srpsku akademiju nauka i umetnosti (SANU), na neki način, uvedem u područje srčane slabosti. Prošle godine dobili smo strateški projekt SANU da ispitujemo srčanu slabost u Srbiji. Srčana slabost je tema našeg bavljenja u poslednjih 30 godina i veliko mi je zadovoljstvo, što mogu da spomenem da smo 2012, a i ove 2025. godine bili domaćini Evropskog kongresa za srčanu slabost. Ove godine imali smo 5.500 učesnika sa 500 najvećih eksperata na svetu. To ne pričam kako bih rekao da je Udruženje izuzetno aktivno, već da se mi nalazimo u žiži interesovanja kada je u pitanju lečenje srčane slabosti - napominje prof. dr Seferović.

Stanje je bolje, ali smo daleko od cilja

Prof. dr Petar Seferović naglašava i značaj nasleđa, jer su u slučaju nasledne predispozicije šanse da dobijemo srčanu slabost znatno veće. Lekari zato ovim osobama savetuju redovne kontrole.

- Ima napretka, ali još uvek to nije ono što bi trebalo da bude. Nauka se, ipak, bori protiv srčane slabosti. Postoji veliki broj novih lekova Sacubitril/valsartan je lek koji menja prognozu, tu su i inhibitori konvertujućih enzima koji su promenili nabolje kvalitet života pacijenata. Stanje je u poslednje dve decenije neuporedivo bolje, ali smo ipak daleko od bilo kakvog cilja. Zato je bitno da razumemo tri aspekta. Prvo značaj prevencije koji je najvažniji, drugi aspekt su novi lekovi, ali bitno je napomenuti i naše lekari koji se obrazuju u najvećim centrima i na skupovima na svetu. Treće i najvažnije jeste da sve ove aktivnosti moraju da budu neprestane - kaže prof. dr Petar Seferović.

Obična šetnja je dobra vežba za očuvanje srca i vitalnih organa

U razgovoru za portal eKlinika prof. Seferović potvrđuje da su tačna mnogobrojna istraživanja koja tvrde da je 30 minuta hoda dnevno sasvim dovoljna vežba za očuvanje zdravlje srca i vitalnih organa.

- Ali ja vas pitam kliko nas to i paktikuje, ko hoda intenzivno 30 minuta dnevno? Često smatramo da je fizička aktivnost nešto što je potrebno da uradimo na poslednjem mestu na kraju dana - kaže dr Seferović i potvrđuje da je on lično fizički aktivan "neki put mi se desi da sam toliko umoran posle vežbanja, ali sam uporan".

Fizička aktivnost i srčana slabost

Prof. dr Seferović naglašava da pacijenti sa srčanom slabošću moraju da biraju fizičku aktivnost u saradnji sa lekarom.

- Za sve bolesti srca, ali i za opšte dobro. Dokazano je da se mnoge bolesti, na koje i ne slutimo, mogu izuzetno dobro da se preveniraju fizičkom aktivnošću tokom koje se oslobađaju endorfini, koji nas štite od upala. Bitno je da se pacijenti sa srčanom slabošću konsultuju sa lekarom, ali i da znaju da svako od njih može da ima neki oblik fizičke aktivnosti. Najgore i najopasnije je sedeti u fotelji i gledati televizor - navodi akademik Seferović.