Dobar holesterol može da se aktivira na nekoliko načina, koje su idealne vrednosti

Holesterol je ključni sastojak ćelijskih membrana, on je gradivna materija koja omogućava održavanje normalnog oblika ćelije. U organizmu postoji LDL ili popularno rečeno „loš” holesterol i HDL koji se označava kao „dobar” holesterol. Smatra se da je dobar holesterol zaštitnik srca i krvnih sudova, veruje se da bi bilo dobro da imamo tabletu koja će na isti način delovati na organizam kao i dobar holesterol. Takva tableta još ne postoji, a stručnjaci naglašavaju da u nekim situacijama ni jedna tableta ne može da zameni zdrav način ishrane. Priroda je sve tako uredila da uz malo discipline i volje, na nekoliko jednostavnih načina, ipak, možemo da aktiviramo dobar holesterol.

Funkcija HDL holesterola

HDL holesterol je smešten u HDL lipoproteinima – klasi lipoproteina sa malo holesterola i više proteina koji transportuju višak holesterola iz tkiva u jetru, koja će ako dobro funkcioniše proizvoditi dovoljne količine HDL, to jest dobrog holesterola, čiji je zadatak da ukloni višak lošeg (LDL) holesterola. HDL holesterol se zbog ovog pozitivnog efekta na zdravlje zove dobar holesterol.

– Holesterol je supstanca koja utiče na nastanak ateroskleroze, to jest zapušenja krvnih sudova. Savremena saznanja, međutim, govore da nije svejedno koja vrsta holesterola je u pitanju. Bolje reći ne vrsta holesterola, nego kako se taj holesterol metaboliše i raspoređuje kroz našu cirkulaciju. U tom kontekstu mi više ne gledamo vrednosti ukupnog holesterola, jer su mnogo važne te frakcije holesterola, koje popularno nazivamo dobar holesterol i loš holesterol. Kada govorimo o dobrom holesterolu HDL, to je holesterol koji je sadržan u partikulama, to jest okruglastim česticama i taj deo dobrog holesterola je važan, jer služi tome da vrati višak holesterola ka jetri, znači taj višak koji je upakovan u aterosklerozu, zalepljen za krvne sudove, smešten u masno tkivo i same zidove krvnih sudova – kaže za portal eKlinika endokrinolog prof. dr Katarina Lalić.

Holesterol je gradivna materija

HDL holesterol (high-density lipoprotein) mogao bi, kako nam potvrđuje prof. dr Lalić, teoretski da se označi i kao neka vrsta „čistača“ koji vraća nazad holesterol ka jetri.

– Priroda nije smislila da holesterol bude dobar ili loš, nego je osmislila tu vrstu metabolizma zato što je holesterol nama jako važna materija, on ne daje energiju našem organizmu koju dobijamo iz šećera, triglicerida i drugih vrsta masti. Holesterol je gradivna materija, od njega se zida naš organizam, ćelije, membrane, hormoni i iz tog razloga, mi posedujemo sistem u organizmu za sintezu holesterola. Neko ko ne unosi holesterol hranom može biti bezbedan, zato što imamo sistem u jetri koji će da sintetiše holesterol, nećemo ostati bez te gradivne materije – objašnjava prof. dr Lalić.

Ne postoji lek za aktivaciju „dobrog holesterola”

Prof. dr Katarina Lalić navodi da smo u doba lovca, pre nekoliko hiljada godina, imali isti metabolizam kao i sada.

– Ali tadašnji čovek nije imao hrane, izvor holesterola bio je zato jako dragocen i čuvao se taj holesterol, između ostalog tako što postoji sistem koji, ako ima malo viška, to vraća u jetru u ponovnu preradu. Danas s tim istim metabolizmom živimo u obilju hrane, preterujemo u ishrani i sada višak holesterola koji unesemo može da se zalepi za krvne sudove i dovede do ateroskleroze. Onda se saznalo da postoji taj reverzni put holesterola, ima mnogih pokušaja da se to farmakološki modulira, jednostavno bilo bi idealno da pijemo neke lekove koji bi mogli na taj način da nam smanje holesterol aktivacijom tog dobrog holesterola, ali to ne postoji – ističe dr Lalić.

Najbolji podizači dobrog holesterola

I pored toga što ne postoje tablete koje bi mogle da aktiviraju „dobar holesterol“, imamo na raspolaganju nekoliko načina koji su jednostavan i svima dostupan način „buđenja dobrog holesterola“.

– Ono što danas znano to je da je najbolji podizač tog HDL holesterola, adekvatna telesna težina, da nismo gojazni, bitna je i nešto jača fizička aktivnost, a i jedna čaša crvenog vina dnevno bi mogla da pomogne, zato što ono sadrži u sebi određeni antioksidans. Nema leka koji će da zameni zdravu ishranu, fizičku aktivnost i ono što zovemo zdrav način života, to ne možemo da zamenimo tabletom, jer navedeno je najbolji način podizanja dobrog holesterola – precizira prof. dr Lalić.

Idealne vrednosti HDL holesterola za muškarce i žene

HDL holesterol se određuje tokom rutinskih medicinskih pregleda, kada se utvrđuje celokupni lipidni status: ukupni holesterol, HDL-holesterol, LDL-holesterol i trigliceridi. Osobama sa kardiovaskularnim rizicima, pored drugih analiza, periodično se utvrđuju vrednosti celokupnog lipidnog statusa, kao i pacijentima na terapiji za snižavanje nivoa lipida.

– Kada govorimo o granicama, kada se pogleda biohemijska lista, dobro je da HDL bude veći od 1 i dalje što veći to bolje, posebno za muškarce gde bi HDL trebalo da bude iznad 1, 4, a za žene da je iznad 1,2, to bi bilo idealno. Nema neke specifične gornje granice, ovde je bitna donja granica, da ne budu niske vrednosti. Kada se posmatra biohemijska lista i procenjuje rizik od arterioskleroze nije kod svakog ko ima jedan određeni nivo LDL (lošeg holesterola) isti rizik od arterioskleroze, zavisi i od vrednosti HDL. Ukoliko su vrednosti HDL dobre manji je rizik, ali ako je vrednost HDL jako mala, a postoje još i povišene vrednosti triglicerida tu je onda rizik mnogo veći. Ne oslanjajte se na google doktora, veoma je važno da postoji stručna procena tog aterosklerotskog rizika – upozorava prof. dr Katarina Lalić.

Koje vrste mesa imaju najmanje holesterola?

U javnosti se dosta govori i o nekim namirnicama za koje se veruje da mogu da regulišu vrednosti holesterola. Smatra se da meso mangulice sadrži dosta dobrog holesterola. Stručnjaci ipak ističu da ne postoji „super hrana“ kada je u pitanju holesterol, već da je bitan celokupni način ishrane i životne navike.

– Nema studija, niti istraživanja koja su potvrdila da će pacijenti koji koriste meso mangulice moći da da podignu HDL holesterol, to je više u domenu popularne priče. Ne verujem da mangulica ima manje holesterola, nego neka druga životinjska mesa. Bez obzira na vrstu, meso ima samo holesterol, ali nije to dobar ili loš holesterol. Holesterol je jedan, s tim što je taj prevoznik holesterola u organizmu, onaj je ko određuje da li je to dobar deo metabolizma ili loš deo metabolizma. Interesantno je da goveđe, praseće, živinsko meso imaju manje – više imaju isti nivo holesterola na 100 grama mesa. Najmanje holesterola imaju neke morske ribe, pa zato preručujemo ribu, ali ima i riba koje imaju određeni sadržaj holesterola. I junetina i prasetina imaju isti sadržaj holesterola, svejedno je, nema neke razlike – precizira prof. dr Katarina Lalić.