Zašto osećamo veću glad kada je hladno vreme, ima li to veze sa genima?

Postoje zdraviji načini da se ugrejemo umesto da telu dodamo „sloj“ masti usled prekomernog unosa kalorija

Uobičajeno je da u periodima hladnog vremena osećamo jaču glad i za to postoje sasvim opravdani razlozi, kažu nutricionisti. Niže brojke na termometru dovode i do pada telesne temperature, a to automatski stimuliše apetit i reflektuje glad. Ali, da li je baš tako jednostavno?

Zašto nam energija beži kada je hladno vreme i pojačava se glad?

Preporučujemo

Proces unošenja hrane i varenja proizvodi unutrašnju toplotu, što kasnije dovodi do porasta temperature tela. U okolnostima hladnijeg vremena i zimi organizam troši više energije samo da bi vas održao zagrejanim i u režimu normalne telesne temperature. Prirodno je i da raste potreba za unosom hrane. To je, dakle, direktna posledica povećane potrošnje energije ako govorimo o fiziološkoj dimenziji.

Ima li veze glad na nižim temperaturama sa genima?

Ipak, to ne znači da ovu pojavu treba koristiti kao izgovor za prejedanje. Postoje i drugi, zdraviji načini da se ugrejemo: oblačenje dodatnih slojeva garderobe ili fizička aktivnost, što je svakako bolje nego dodavanje „sloja“ masti usled prekomernog unosa kalorija.

Za razliku od nas danas, naši preci su zaista morali da obezbede dovoljno rezervi masnoća kako bi preživeli zimu do proleća. Nama taj „višak“ nije potreban, ali naučnici veruju da smo ipak nasledili gene koji u zimskim mesecima pojačavaju apetit.

Koja hrana je najgora za našu jesenju i zimsku glad

Zimi se najčešće javlja želja za ugljenim hidratima. Istraživanja pokazuju da ljudi koji osećaju jaku želju za hranom uglavnom posežu za rafinisanim ugljenim hidratima (belim hlebom, kolačima, keksom, šećerom). Posledice su očigledne: povećanje telesne težine i viši indeks telesne mase. 

Rafinisani ugljeni hidrati daju brz nalet energije, ali i brzi pad. Šećer u krvi naglo raste, zatim pada, i tako se javlja potreba za novom porcijom slatkiša ili peciva. Tako ulazimo u začarani krug stalnih žudnji i prejedanja. Uz to, takve namirnice nemaju dovoljno hranljivih materija potrebnih da sačuvamo imunitet tokom hladnog vremena kada smo okruženi virusima i podložni gripu. 

Kako izaći na kraj sa ovakvim lošim željama?

Rešenje je u redovnim obrocima i užinama koje sadrže proteine i vlakna. Takva kombinacija nas duže drži sitim, stabilizuje šećer u krvi i smanjuje potrebu za nezdravim grickalicama i šećerom. Na primer, užina može biti šaka neslanih orašastih plodova sa voćem ili integralni keks od ovsa sa humusom. To je dovoljno da izdržimo do sledećeg obroka bez potrebe za „brzim“ kalorijama.

Koje namirnice su dobro rešenje

U tradicionalnoj kineskoj medicini veruje se da tokom zime treba jačati energiju bubrega, pa se preporučuju namirnice poput kupusa, šargarepe, kestena, pirinča, semenki i začina. I istočnjački i zapadni nutricionisti slažu se da su začini i bilje idealni za ovaj period godine (đumbir, cimet, karanfilić, senf, muskatni oraščić, biber, origano).

Smatra se da oni poboljšavaju cirkulaciju i zagrevaju telo iznutra, pa je dobro ubacivati ih u svakodnevne obroke.

Zašto zimi žudimo za toplom hranom: Predlog jelovnika za hladno vreme

Unos hrane pomaže da se poveća temperatura tela, pa je logično i da topla hrana taj efekat postiže brže i efikasnije. Zato su idealni zimski obroci oni koji su i hranljivi, a uz to i greju organizam.

Doručak može biti ovsena kaša, obogaćena kuvanim jabukama, na primer. To je ukusno, zdravo i zasitno. Ručak bi mogao da bude supa od povrća sa šargarepom, crnim lukom, bundevom, uz dodatak sočiva, pasulja ili komadića piletine da bismo uneli proteine. Večera? Možda gulaš sa nemasnim mesom i povrćem poput kupusa, predlažu dijetetičari.

Još jedna prednost ovakvih obroka jeste to što su toliko zasitni da je lakše kontrolisati veličinu porcija, pa je manja šansa da pojedemo više nego što nam je potrebno i što nam se "traži".