Rak dojke svake godine iz Srbije „odnese“ 32 autobusa žena, a bolest je izlečiva ako se otkrije na vreme – poruka je sa panela u organizaciji eKlinika portala

Taj momenat kada vidite kosu u ruci to je suočavanje sa bolešću. Svesni ste da se ta bolest ne dešava nekom tamo, već da je to lice bolesti i trenutak u kojem je veoma bitna podrška

Rak dojke je bolest koja može da se dobro leči, ako se otkrije na vreme, rani stadijumi su potpuno izlečivi, naglašavaju doktori. Mamografsko snimanje u trajanju od samo 30 minuta može da nam sačuva zdravlje, ali i pored toga i dalje je slaba svest o značaju preventivnih pregleda. Svake godine u Srbiji od raka dojke umre više od 1.700 žena, koje su nečije majke, sestre, ćerke, celih 32 autobusa prepunih žena napusti nas zauvek, rečeno je na panelu portala eKlinika "Rak dojke ne bira! Biraj prevenciju" u saradnji sa MediGroup, najvećim privatnim zdravstvenim sistemom u Srbiji.

Značaj rane dijagnostike

Preporučujemo

Rana dijagnostika karcinoma dojke omogućava da se operativnim lečenjem kontroliše 90 odsto karcinoma dojke. U kasnijim stadijumima lečenje je mnogo kompleksnije, teže, zahtevnije, sa više neželjenih efekata, ali i troškova. Prevencija je najbitnija karika kada se govori o raku dojke, ali sama prevencija zasniva se na dobroj zdravstvenoj prosvećenosti koja počinje već u najranijem životnom periodu, u osnovnoj školi, naglasila je dr Ivana Minić, medikalni onkolog sa Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije.

– Bitno je da se bolest otkrije što ranije jer je u ranom stadijumu karcinoma dojke, klinički stadijum I i II, potpuno izlečiv. U ovom trenutku nije izlečiva metastatska bolest, može da se prevede u hroničnu formu, ali nije izlečiva – napomenula je dr Minić.

 Mamografija se radi i kada nema nikakvih simptoma

Mamografija se radi na svake 2 godine bez simptoma, ili ako primetimo promenu. Preporuka lekara je da žena sa prosečnim rizikom redovne mamografije za skrining uradi između 40. i 45. godine. U slučaju većeg rizika, na primer porodične istorije raka dojke, genetske mutacije, određenih zdravstvenih stanja i ranije.

– Rak dojke nekada je bila bolest žena u postmenopauzi, bolesnice su bile u skoro 80 odsto slučajeva starije od 55 godina. U savremenom svetu pacijentkinje su danas sve mlađe žene. Pre nekih 25 godina prva lekcija o karcinomu dojke glasila je da je rak dojke u mladom životnom dobu retka bolest, ali to više nije tako – rekla je dr Minić.

Ne možemo da sprečimo pojavu tumora, ali možemo da sprečimo posledice

Dr Goran Tomašek, radiolog iz MediGroup zdravstvenog sistema objasnio je značaj skrininga.

– Mamografija može da ukaže na mikrokalcifikacije koje je teško pronaći na ultrazvuku, ali na mamografiji se odlično vide, uoče se da nešto nije kako bi trebalo da bude i onda se radi dalja dijagnostika – rekao je dr Tomašek i dodao da se mamografijom mogu otkriti mali tumori, mikrokalcifikacije kao i duktalni karcinom in situ i eventualna promena u dojci koja će se dalje evaluirati biopsijom ili operativno.

– Ne možemo na ovaj način da sprečimo pojavu tumora, ali možemo da sprečimo posledice kao što je duže lečenje. Najneprijatniji deo mamografskog snimanja jeste kada treba da se namesti dojka u određeni položaj, jer pri tome dolazi do stiskanja tkiva. Koriste se male doze rendgenskog zračenja, kao da ste uradili par rendgenskih snimaka pluća, potom se procenjuje odnos masnog i žlezdanog tkiva. Ima žena koje kažu: "mamografija šteti, čula sam ima dosta zračenja". U takvim situacijama pokušavam da objasnim važnost mamografije. Neka samo 1 od 100 žena bude pozitivna na mamografiji pa smo uradili posao. Nažalost, incidenca je veća od toga, a kod nas nije još u dovoljnoj meri zaživela svest o značaju preventivnih pregleda – kaže dr Tomašek.

Iscrpljenost kao podloga za razvoj bolesti

U slučaju da ipak dođe do bolesti pacijentima je neophodna adekvatna psihološka podrška. Posle dijagnoze raka dojke i prvog šoka dolazi do velikih promena u životu pacijentkinja, ali i njihovih porodica. Psihoonkolog Sandra Bjelac podsetila je na značaj pravilne podrške, ne samo dok traje lečenje, već i pre i posle njega. Rehabilitacija treba da počne čim se posumnja na bolest, naglašava Bjelac.

– Žene su uglavnom osobe sa dosta obaveza i često ulaze u neko stanje iscrpljenosti koje je podloga za razvoj karcinoma dojke, ali i svih drugih hroničnih bolesti. Samo onkološko lečenje je invazivno, utiče na telo žene, ali i na celokupnu porodicu. Neće biti potreban psihijatar svakom onkološkom pacijentu, niti će svaki onkološki pacijent isto reagovati, ali potrebne su svima dobre informacije, emocionalna, socijalna, finansijska pomoć i priprema za sve moguće promene. Bitna je podrška porodice i prijatelja, ali najvažnije je da osoba ne uđe u ulogu pacijenta i ne izgubi identitet. Identitet osobe ne sme da bude "ona je bolesna od kancera", već "ona je u procesu lečenja od kancera, a taj proces će proći" – naglašava Sandra Bjelac.

Neplanirano mršavljenje i gubitak apetita kao simptom

Iz perspektive pacijenata govorile su Vesna Bondžić, predsednica udruženja „Milica” Bodrožić i glumica Suzana Petričević.

Suzana Petričević je operisala rak dojke pre 10 godina. Kaže da ni u jednom momentu, pa čak i kada je napipala promenu, nije pomislila na rak dojke, već na masno tkivo.

– Pod tušem sam opipala malu kvržicu na dnu dojke. Imala sam čudan osećaj pod pazuhom. Ali počela sam u jednom momentu da neplanirano mršavim, izgubila sam 4 kilograma i bila sam zbog toga srećna. Uvek sam imala dobar apetit, a onda sam primetila da sam sita posle nekoliko zalogaja. I pored kvržice otišla sam na dugo planirani porodični odmor gde sam na moru pomislila da ću biti za nekoliko dana u Beogradu i otići na pregled – rekla je Suzana Petričević.

Uobičajeni simptomi raka dojke su kvržica ili zadebljanje u dojci ili pazuhu, promene u izgledu kože dojke, na primer crvenilo, izgled "kore pomorandže", udubljenje. Moguće je da dođe do uvlačenja bradavica, pojave iscedka iz bradavice, bola. Rani stadijumi ne moraju da se manifestuju vidljivim simptomima i zato je bitan redovni skrining.

 Brojke koje opominju

Vesna Bondžić je podsetila na kampanju "Ne bez nje" i na brojke koje opominju. Svake godine u Srbiji umre od raka nešto više od 1.700 žena, koje su nečije ćerke, majke, sestre, bake, supruge.

– Napusti nas 32 autobusa prepunih žena i taj broj se povećava. Potrebno je da se udružimo i lekari i pacijenti da poboljšamo skrining, da on bude iznad 70 odsto, organizovan i dostupan, da se smanji broj teško obolelih u metastatskoj fazi bolesti – naglasila je Bondžić.

U udruženju „Milica” rade pacijenti koji su prošli kroz svoju priču, ali problem je što nisu u dovoljnoj meri još prepoznati u socijalnom sistemu.

– Dok se žena bori sa karcinomom, neke uloge moraju da budu zamenjene. Žena je uglavnom ta koja sprema ručak u porodici, brine o deci, a te uloge sa dijagnozom bolesti ostaju prazne i tu je potrebna pomoć, jer su žene često prepuštene same sebi. Bitno je da se udružujemo, u našem udruženju žene pored pomoći mogu da dobiju i perike, važna je i ta kosa. Taj momenat kada vidite kosu u ruci to je suočavanje sa bolešću. Svesni ste da se ta bolest ne dešava nekom tamo, već da je to lice bolesti i trenutak u kojem je veoma bitna podrška – ističe Bondžić.

Podrška na radnom mestu

Ženi je podrška više nego neophodna i na radnom mestu, a o tome je govorila Katarina Bekrić, menadžer za kompenzacije i benefite u Banca Intesa.

– Radimo na prevenciji, ranim pregledima, organizuju se predavanja i radionice edukativnog karaktera za zaposlene koje su 75 odsto žene. Svoja iskustva su sa nama podelile koleginice koje su prošle kroz rak grlića materice i rak dojke, podrška i razumevanje na radnom mestu su neophodni, omogućavamo ovim kolegama rad od kuće, na primer – kaže Bekrić.

Više o temama o kojima su govorili učesnici našeg panela možete da čitate narednih dana na portalu eKlinika. Zahvaljujemo se svim učesnicima, gostima i našim partnerima na projektu – MediGroup zdravstvenom sistemu, Banca Intesa, izdavačkoj kući Vulkan i Nivea brendu za negu kože i tela.