Urinarne infekcije kod starijih osoba mogu da se završe bolničkim lečenjem i bez peckanja i bolnog mokrenja

Urinarne infekcije jedan su od najzastupljenijih zdravstvenih problema kod osoba starijih od 65 godina. Infekcija se obično ispoljava bolnim, otežanim, peckajućim mokrenjem. Problem je što su navedeni simptomi jasniji i zastupljeniji kod mlađih pacijenata, ali ne i kod starijih osoba. Bolest se zato nekada teže prepoznaje, a lečenje počinje sa zakašnjenjem kada je moguće da dođe do razvoja komplikacija. Moguće je da se urinarna infekcija kod starijih osoba, koja nije bila praćena tipičnim simptomima, završi i bolničkim lečenjem.

Starenje i urinarne infekcije

Dr Jungvuk Han, specijalista interne medicine objašnjava da se urinarne infekcije najčešće javljaju kada bakterija Escherichia coli (E. coli), koja prirodno obitava u crevima, dosle u delove urinarnog trakta - mokraćnu cev, bešiku, bubrege. Postoji nekoliko razloga zbog čega su urinarne infekcije zastupljenije kod starijih pacijenata.

Preporučujemo

- Kako starimo, prirodna odbrana našeg tela se menja, dolazi do izmena na nivou hormona, imunog sistema, urinarnog trakta - kaže dr Han.

Hormonske promene

Kod žena dolazi do padanivoa estrogena nakon menopauze, zbog svega moguće je da dođe do izmena u vaginalnoj regiji i lakšeg razmnožava štetnih bakterija.

Kod muškaraca takođe dolazi do promena na prostati koje utiču na protok mokraće i povećavaju rizik od razvoja urinarnih infekcija.

Imuni sistem

Sa starenjem dolazi i do slabljenja imunog sistema koji nas štiti od mirkoorganizama. U ovakvim uslovima oslabljenog i usporenog imunog sistema bakterije poput E. coli lakše se zadržavaju u urinarnom traktu i izazivaju infekciju.

Promene u urinarnom traktu

- Sluznica bešike, mokraćne cevi i okolnih tkiva s vremenom postaje tanja i manje elastična zbog čega se bakterije lakše razmnožavaju - kaže dr Han.

Pojedine starije osobe nisu u stanju da u potpunosti isprazne bešiku, usled slabljenja mišića bešike, uvećane prostate ili problema sa nervima. Mokraća koja se zadržava u bešici dopušta bakterijama priliku da se razmnožavaju.

Faktori rizika koji povećavaju mogućnost od razvoja urinarnih infekcija

Hronična zdravstvena stanja: Dijabetes, bubrežne bolesti ili neurološki poremećaji mogu da učine ove infekcije češćim. Na primer, povišen šećer u krvi stvara uslove za razvoj bakterija.

Upotreba katetera: Starijim osobama je ponekad potreban kateter za mokrenje. Iako može da bude koristan, on povećava rizik od unošenja bakterija u urinarni trakt.

Kognitivne tegobe: Problemi sa pamćenjem, poput Alchajmerove bolesti mogu da otežaju brigu o ličnoj higijeni.

Dehidratacija: Nedovoljan unos tečnosti znači i manje mokraće i otežano ispiranje bakterija iz bešike.

Zatvor: Kada se stolica nataloži u debelom crevu može da dođe do dodatnog pritiska na bešiku i urinarni trakt i otežanog potpunog pražnjenja bešike. Mokraća se zadržava, a sve omogućava nesmetano razmnožavanje bakterija.

Lekovi: Pojedini lekovi, posebno oni koji utiču na protok mokraće ili slabe imuni sistem, mogu da povećaju rizik.

Problemi sa pokretljivošću kod starijih osoba: Teži odlazak do toaleta ili nedovoljno temeljno održavanje higijene povećava rizik od infekcije.

Prepoznavanje simptoma kod starijih osoba

Kod dece i mlađih osoba urinarne infekcije se obično ispoljavaju osećajem peckanja pri mokrenju, čestom i hitnom potrebom za mokrenjem, neprijatnim mirisom urina.

Lekari naglašavaju da kod starijih osoba simptomi urinarne infekcije mogu da budu sasvim drugačiji.

- Stariji pacijenti često nemaju sve klasične znake urinarne infekcije. Najpouzdaniji znak kod starijih osoba je često nagla promena ponašanja ili ličnosti - kaže dr Han.

Doktor savetuje da obratimo pažnju na ove simptome:

• Iznenadna mentalna konfuzija ili zbunjenost
• Promene raspoloženja ili razdražljivost
• Povišena telesna temperatura, osećaj jeze
• Problemi sa ravnotežom
• Novonastala ili pogoršana inkontinencija (nevoljno mokrenje)
• Izražen umor, manjak energije
• Gubitak apetita

Šta je asimptomatska bakteriurija?

Moguće je da laboratorijski nalazi pokažu prisustvo bakterija u mokraći, iako se osoba oseća potpuno dobro. Ovo stanje zove se asimptomatska bakteriurija, označava stanje kada bakterija ima u urinarnom sistemu, ali bez znakova bolesti.

Ovo stanje je često kod starijih osoba, naročito žena. Od 6 do 16 odsto žena starijih od 65 godina, a skoro 20 odsto žena starijih od 80 godina imaju asimptomsku bakteriuriju.

- Asimptomatsku bakteriuriju obično ne lečimo. Istraživanja pokazuju da primena antibiotika bez simptoma ne sprečava buduće infekcije niti poboljšava kvalitet života. Osim toga, nepotrebna upotreba antibiotika može dovesti do neželjenih efekata ili otpornosti na antibiotike - navodi dr Han.

Dijagnostika urinarnih infekcija

Infekcija se potvrđuje na osnovu analize mokraće, urinokulture koja otkriva koja bakterija uzrokuje infekciju (najčešće E. coli) i pomaže u izboru terapije. Neophodna je medicinska anamneza i pregled pacijenta, lekar će da pita za postojanje hroničnih bolesti, ranije urinarne probleme.

Većina urinarnih infekcija, kada su praćene simptomima, leči se antibioticima. Pogrešan izbor antibiotika ili prerano prekidanje terapije mogu da dovedu od rezistencije na antibiotike. Zdravstveni radnik propisuje odgovarajući antibiotik.

- Kod većine jednostavnih urinarnih infekcija terapija počinje lekovima kao što su nitrofurantoin ili trimetoprim-sulfametoksazol. Ovi lekovi ciljaju bakterije koje najčešće izazivaju infekciju, posebno E. coli. Dobro deluju i sprečavanju širenje rezistencije na antibiotike - navodi dr Han.

Kod težih infekcija moguće je da će biti potrebno bolničko lečenje i primena antibiotika putem infuzije. Lekari preciziraju da uvek popijemo antibiotike prema uputstvu, čak i kada se osećamo bolje posle nekoliko dana. Prekidanje terapije može da dovede do povratka infekcije i smanjene efikasnosti budućeg lečenja.

Lekari savetuju da pijemo dovoljno vode i da se obratimo zdravstvenom radniku ako se tegobe pogoršaju.

Prevencija urinarnih infekcija

Urinarne infekcije mogu da se kontrolišu i spreče dobrim životnim navikama. Lekari savetuju da pijemo dovoljno voda i tako omogućimo ispiranje bakterija iz bešike.

Vodite računa o higijeni, posebno posle velike nužde, perite se i brišite od napred ka nazad, izbegavajte jake sapune.

Redovno mokrite, ne odlažite odlazak u toalet i u potpunosti ispraznite mokraćnu bešiku. Nosite prozračnu odeću, pamučni veš i šire pantalone pomažu koži da ostane suva.

Kontrolišite hronične bolesti, povišen šećer i druge parametre.

Po potrebi i u dogovoru sa doktorom žene mogu da koristite kreme, tablete sa estrogenom koje jačaju tkivo i uspostavljaju ravnotežu bakterija, čime se učestalost infekcija može da smanji do 50 odsto. Sprečite zatvor, unosite dovoljno vlakna, pijte vodu i budite fizički aktivni.

- Ako imate dve infekcije u toku šest meseci ili tri tokom jedne godine, razgovarajte sa lekarom o načinima prevencije - savetuje dr Han.

Hitna medicinska intervencija biće potrebna ako dođe do iznenadne promene mentalnog stanja, visoke telesne temperature, osećaja jeze, jakog bola, umora. Potražite pomoć i u slučaju mučnine, povraćanja ili gubitka apetita, ako se jave novi problemi sa kontrolom mokrenja ili kretanjem, otežano disanje.

(eKlinika)