Ove namirnice, koje smo često izbegavali, možda nas mogu zaštititi od demencije

U vreme kada broj obolelih od demencije nezaustavljivo raste, nova istraživanja bacaju potpuno drugačije svetlo na punomasni sir i pavlaku koji su decenijama bili na lošem glasu.

Istraživanje sprovedeno u Švedskoj pokazalo je da su ljudi koji su tokom godina redovno konzumirali punomasni sir i pavlaku imali manji rizik od razvoja demencije, uključujući i vaskularnu demenciju.

Preporučujemo

Ipak, stručnjaci upozoravaju da ovo ne znači da treba nekritično povećavati unos masnih mlečnih proizvoda, niti da postoji univerzalna dijeta za zaštitu mozga.

Šta je pokazala studija

U studiji objavljenoj u uglednom medicinskom časopisu Neurology, koji izdaje Američka akademija za neurologiju, praćeno je skoro 28.000 odraslih osoba tokom 25 godina.

Rezultati su pokazali da su ispitanici koji su dnevno unosili:

• 50 grama ili više punomasnog sira (otprilike trećinu šolje)
• najmanje 20 grama punomasne pavlake (oko jedna i po supena kašika)
• imali niži ukupni rizik od demencije, a posebno vaskularne demencije, koja nastaje usled poremećaja krvotoka u mozgu.

S druge strane, niskomasni sir, niskomasna pavlaka, puter, kao i mleko, bez obzira na sadržaj masti, nisu pokazali zaštitni efekat.

Zašto sir i pavlaka, a ne mleko

Prema rečima prof. dr Emili Sonestedt sa Univerziteta u Lundu, koja je vodeći autor studije, razlika bi mogla da leži u načinu obrade i uklapanju ovih namirnica u svakodnevnu ishranu.

Sir je fermentisan proizvod, a tokom fermentacije nastaju bioaktivna jedinjenja koja mogu uticati na upalne procese i zdravlje krvnih sudova. Pavlaka se najčešće koristi kao sastojak kuvanih jela, u umerenim količinama, dok se mleko pije samostalno i u vrlo različitim obrascima ishrane.

Drugim rečima, efekat ne mora biti u samoj masnoći, već u širem prehrambenom kontekstu.

Nije svaki sir isti

Dr Ričard Ajzakson, neurolog koji se bavi prevencijom demencije, ističe da kvalitet mlečnih proizvoda igra važnu ulogu.

Ishrana krava utiče na sastav mleka, a samim tim i sira. Proizvodi od mleka krava hranjenih travom često sadrže više omega-3 masnih kiselina, za koje se zna da imaju zaštitno dejstvo na mozak, posebno kod osoba sa povećanim rizikom od kognitivnog pada.

Genetika menja priču

Jedan od najvažnijih nalaza studije odnosi se na genetiku. Oko 15 do 20 odsto ljudi nosi genetsku varijantu APOE ε4, koja značajno povećava rizik od Alchajmerove bolesti.

Kod ovih osoba nije primećen nikakav zaštitni efekat mlečnih proizvoda, bez obzira na njihov tip.

To dodatno potvrđuje da preporuke za zdravlje mozga ne mogu biti iste za sve. Osobe koje nose APOE ε4 varijantu su osetljivije na zasićene masti i kod njih čak i umeren unos može imati drugačije metaboličke posledice.

Šta ova studija ne dokazuje

Autori studije naglašavaju da je reč o opservacionom istraživanju, što znači da ne može da dokaže uzročno-posledičnu vezu.

Punomasni sir i pavlaka mogu biti samo pokazatelji šireg životnog stila, drugačije ishrane ili drugih navika koje utiču na zdravlje mozga.

Ovo nije poziv na povećanje unosa masne hrane, već signal da umerena konzumacija, u okviru uravnotežene ishrane, verovatno nije štetna za većinu ljudi.

Koliko je problem demencije velik

Prema podacima Alchajmerove asocijacije, trenutno oko 6,7 miliona starijih osoba u SAD ima Alchajmerovu bolest, a očekuje se da će se taj broj udvostručiti do 2060. godine.

U tom kontekstu, svaka nova informacija o potencijalnim faktorima rizika i zaštite je važna, ali mora se tumačiti pažljivo.

Ključ za zdrav život

Ako volite sir ili koristite pavlaku u kuvanju, nema razloga za strah kada su u pitanju umerene količine. Međutim, ova studija ne daje zeleno svetlo za promene ishrane bez konsultacije sa lekarom, posebno kod osoba koje imaju genetski ili metabolički povećan rizik od demencije.

Kao i u većini stvari koje se tiču zdravlja, ključ nije u jednoj namirnici, već u celokupnom načinu života.

(eKlinika.rs)