Disekcija aorte nastaje iznenada: Jak bol u grudima ili leđima može biti znak da je život ugrožen

Jedan iznenadan, razarajući bol u grudima ili leđima može biti znak jednog od najopasnijih hitnih stanja u medicini. Disekcija aorte često nastaje bez upozorenja, a od brzine prepoznavanja simptoma i hitnog lečenja neretko zavisi život pacijenta. Iako je retka, lekari upozoravaju da je važno znati kako izgleda i ko je u najvećem riziku.

Aorta je najveći krvni sud u organizmu. Ona prenosi krv bogatu kiseonikom iz srca do svih organa. Kada dođe do disekcije aorte, unutrašnji sloj njenog zida pukne, a krv prodre između slojeva zida krvnog suda. Na taj način dolazi do njihovog razdvajanja, što može da prekine dotok krvi do vitalnih organa ili da dovede do pucanja aorte, stanja koje je često smrtonosno.

Stručnjaci ističu da je ovo jedno od najhitnijih stanja u kardiovaskularnoj medicini i da svako odlaganje povećava rizik od fatalnog ishoda.

Šta se zapravo događa u organizmu?

Zid aorte sastoji se od više slojeva. Kada unutrašnji sloj oslabi ili pukne, krv pod visokim pritiskom ulazi između njih i stvara novi, lažni kanal kroz koji počinje da teče.

Problem nije samo oštećenje krvnog suda. Tok krvi prema mozgu, srcu, bubrezima ili drugim organima može biti ozbiljno poremećen, pa posledice mogu biti moždani udar, infarkt, otkazivanje bubrega ili iznenadna smrt.

Disekcija aorte može da zahvati deo aorte koji izlazi iz srca ili njen silazni deo, a od mesta nastanka zavise način lečenja i prognoza.

Simptomi nastaju naglo i veoma su intenzivni

Najčešći simptom je iznenadan, veoma jak bol koji oboleli često opisuju kao cepanje, kidanje ili probadanje.

Bol se najčešće javlja:

• u grudima
• između lopatica ili u leđima
• u vratu
• u stomaku, ukoliko je zahvaćen donji deo aorte.

Kako se disekcija širi, bol može da „putuje” iz jednog dela tela u drugi.

Pored bola mogu da se jave i sledeći simptomi:

• otežano disanje
• hladan znoj
• nesvestica
• iznenadna slabost jedne strane tela
• problemi sa govorom
• slab ili nejednak puls između leve i desne ruke
• nagli pad krvnog pritiska.

Lekari naglašavaju da se kod ovakvih simptoma ne sme čekati da bol prođe, već je potrebno odmah pozvati Hitnu pomoć.

Ko je u najvećem riziku?

Iako se disekcija može dogoditi i kod mlađih osoba, najčešće pogađa ljude starije od 60 godina.

Najvažniji faktori rizika su:

• dugotrajno povišen krvni pritisak, koji godinama opterećuje zid aorte
• pušenje
• ateroskleroza
• urođene bolesti vezivnog tkiva, poput Marfanovog sindroma ili Loeys-Dietz sindroma
• urođene anomalije aortnog zaliska
• prethodno proširenje (aneurizma) aorte
• pozitivna porodična anamneza.

Istraživači širom sveta poslednjih godina pokušavaju da pronađu biološke i radiološke markere koji bi mogli da otkriju osobe kod kojih postoji povećan rizik mnogo pre nego što dođe do disekcije. Cilj je da se bolest prepozna na vreme i spreči njeno nastajanje.

Dva faktora rizika možemo da kontrolišemo

Iako na genetiku ne možemo da utičemo, stručnjaci posebno izdvajaju dva faktora koja značajno povećavaju rizik, a mogu da se drže pod kontrolom: visok krvni pritisak i pušenje.

Redovno merenje krvnog pritiska, uzimanje propisane terapije, prestanak pušenja i kontrola postojećih bolesti krvnih sudova predstavljaju najvažnije korake u prevenciji.

Kod osoba kod kojih je već dijagnostikovano proširenje aorte ili postoji nasledni rizik, redovne kontrole i snimanja mogu biti presudni za pravovremeno lečenje.

Zašto je važno reagovati odmah?

Disekcija aorte je stanje kod kojeg svaki minut može biti važan. Zbog toga se iznenadan, snažan bol u grudima ili leđima nikada ne sme pripisati samo stresu, istegnuću mišića ili „ukočenosti”.

Savremena medicina danas raspolaže naprednim dijagnostičkim metodama i sve manje invazivnim hirurškim procedurama, ali njihov uspeh u velikoj meri zavisi od toga koliko brzo pacijent stigne do bolnice.

Upravo zato lekari naglašavaju da je prepoznavanje simptoma prvi i možda najvažniji korak u spasavanju života.

(eKlinika.rs)