Nova studija otkrila da interferon alfa može da bude uzrok Sjögrenovog sindroma kod 60 odsto pacijenata

Interferon alfa je inflamatorni medijator koji može da izazove autoimunu bolest poznatu kao Sjögrenov sindrom ili Šegrenova bolest. Do ovog otkrića došlo se u studiji koju su sproveli istraživači u University Hospital Bonn zajedno sa kolegama sa University of Bonn, University of Edinburgh i Newcastle University. Njihovi nalazi, objavljeni u časopisu Lancet Rheumatology, mogli bi srednjoročno da olakšaju razvoj lekova za borbu protiv ovog hroničnog stanja.

Sjögrenov sindrom je autoimuna bolest koja uglavnom pogađa egzokrine žlezde 

Sjögrenov sindrom, poznat i kao Šegrenova bolest, ima širok spektar simptoma - od suvih očiju i svraba kože do bolova u mišićima i zglobovima i hroničnog umora. Ovo stanje, odnosno autoimuna bolest, spada u grupu poznatu kao poremećaji kolagena, koja takođe uključuje lupus. Kod ovih bolesti, imuni sistem napada sopstvene strukture tela unutar organa i vezivnog tkiva, oštećujući ih.

Preporučujemo

Sjögrenov sindrom uglavnom pogađa egzokrine žlezde - grupe ćelija koje luče vodu ili sluz na površini kože ili unutar digestivnog trakta, uzrokujući hroničnu upalu i sprečavajući ih da pravilno obavljaju svoj posao.

- Zato se ljudi koji žive sa ovim stanjem žale na nisku proizvodnju pljuvačke, kao i na suvoću očiju i sluzokože, između ostalog - objašnjava profesor dr Rayk Behrendt, koji je vodio deo studije u Bonu.

Da li je disregulisani interferon alfa krivac?

Kao i kod drugih poremećaja kolagena, i drugi delovi tela mogu da budu oštećeni tokom vremena, zbog čega lekari to nazivaju „sistemskom bolešću“, a pravi uzrok stanja je nepoznat.

- Međutim, dugo je postojala sumnja da je inflamatorni medijator, tačnije interferon alfa, poremećen kod ljudi pogođenih ovom bolešću. Njihova tela ga previše proizvode i to je ono što bi moglo da pokreće različite simptome - ističe dr Behrendt.

Međutim, ova hipoteza još nije dokazana - sve što se znalo je da mnogi ljudi sa Sjögrenovim sindromom imaju povišen nivo interferona alfa. Pa ipak, mnogi pacijenti ne reaguju na tretmane koji slabe efekat interferona alfa. Međutim, najnovija studija sada je pružila indikaciju zašto je to slučaj.

- Veoma pažljivo smo proučavali imuni sistem više od 170 žena i muškaraca sa Šegrenovom bolešću - objašnjava dr Behrendt.

Primenjena veoma osetljiva metoda detekcije

Osim kada se bori protiv virusnih infekcija, telo normalno proizvodi interferon alfa samo u malim količinama, pa su istraživači koristili novu, ultrasenzitivnu metodu za detekciju njegovih pojedinačnih molekula. Otkrili su da oko 60 odsto pacijenata ima povišen nivo interferona alfa, i upravo je tih 60 procenata pokazalo i druge karakteristične razlike u imunološkom sistemu u poređenju sa drugim pacijentima. Na primer, aktivnost određenih imunoloških gena - a samim tim i oslobađanje odgovarajućih proteina - bila je drugačija.

- Takođe smo pronašli molekul nazvan TRIM21 kod ostalih 40 odsto, koji pacijenti sa povišenim nivoima interferona alfa nisu imali - dodaje dr Ivana Jorgačević, koja je sprovela neke od eksperimenata.

U eksperimentima sa miševima, istraživači su otkrili da su ovi povišeni nivoi interferona alfa odgovorni i za karakteristično izmenjeni proteinski potpis i za odsustvo TRIM21. Radne grupe su takođe analizirale podatke o skoro 50.000 ljudi iz britanske baze podataka poznate kao UK Biobank.

Svi ovi pojedinci su tokom mnogih godina redovno davali uzorke krvi, a oko 250 njih je dijagnostikovano sa Sjögrenovim sindromom. Polovina je dobila dijagnozu usred ovog perioda.

- Analiza proteinskog potpisa u krvi ovih 250 pacijenata pokazala je da je povišen interferon alfa već bio otkriven više od 10 godina pre nego što su razvili bolest. Pored toga, nisu imali TRIM21 - objašnjava dr Jorgačević.

Dva različita tipa Sjögrenovog sindroma

Naučnici ističu da izgleda da postoje najmanje dva različita tipa Sjögrenovog sindroma. Iako se razlikuju i po količini interferona proizvedenog u telu i po karakterističnom proteinskom potpisu, klinički su nerazlučivi, barem u početku. Ova „imunološka raznolikost“ nije samo od akademskog interesa.

- Sada, po prvi put, možemo da primenimo tretmane usmerene na suzbijanje efekta interferona i da ih posebno ispitamo na pacijentima sa povišenim nivoima interferona. Možda ćemo takođe pronaći nove pristupe lečenju koji će pomoći velikom procentu pacijenata na duži rok - najavljuje dr Behrendt.

(eKlinika.rs)